Umrla najstarija poznata osoba koja je preživela Holokaust

Alis Herc – Zomer, najstarija osoba koja je preživela Holokaust, umrla je juče ujutru u 110. godini, u Londonu. Ona je rodom iz Praga. Provela je dve godine u nacističkom logoru Terezinu (Terizinštat) u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata.

Bila je veoma talentovan muzičar i film o njenom životu je nominovan za Oskara. Čuveni pisac Franc Kafka je bio njen prijatelj. Takođe se i on pominje u dokumentarnom filmu o njenom životu. Film nosi naziv „Dama sa brojem 6: Muzika mi je spasila život“. Film traje 38 minuta i biće prikazan na ovogodišnjoj dodeli Oskara.

timesofisrael.com

Njen unuk Arijel Zomer je rekao da je njegova baka preminula juče ujutro u bolnici, okružena svojom porodicom.

– Mnogo toga je napisano o njoj, ali jedino smo je mi poznavali najbolje. Bila je naša draga Điđi. Volela nas je, smejala se sa nama i delila je muziku sa nama – reko je njen unuk.

Preživela je logor zahvaljujujući velikoj ljubavi prema  klaviru i svom sinu.

Alis sa Kafkom madamepickwickartblog.com

Ona je poslata u logor sa suprugom i sinom 1943. Smata se da je 140.000 Jevreja poslato u logor, da je oko 33.430 umrlo, a 88.000 je poslato u Aušvic i druge logore smrti, gde su poubijani.

Gospođa Herc – Zomer je bila u onoj manjini, od njih 20.000, koji su bili oslobođeni kada je došla Sovjetska armija, u maju 1945. godine

Ona je svirala za bolesne, gladne i izmučene ljude. Muzika im je bila hrana. Muzika je održavala te ljude u životu. A ona se uvek smejala.

Nikada nije saznala gde joj je majka umrla, dok joj je suprug umro od tifusa u logoru Dahau. Tek u starosti je zbog toga ispoljila malo gneva.

Rođena je u Pragu 26. novembra 1903, a klavir je počela da uči sa sestrom kada im je bilo pet godina. Udala se za Leopolda Zomera 1931. Sin im se rodio 1937. dve godine pre nacističke invazije na Češku.

Franca Kafku je upoznala kao prijatelja njenog zeta i divla se njegovim pričama. Seća se da  je on govorio: „U ovom svetu gajiti decu? Zar u ovom svetu?„.

– Bilo je to vrlo teško vreme za Jevreje, ali sam ja toliko bila zaokupljena ulogom majke, da to nisam primećivala – pričala je gospođa Herc – Zomer.

Ona se prisećala ratnog vremena i govorila je da je Jevrejima bilo dozvoljeno da kupuju samo pola sata u toku dana i to popodne, kada robe gotovo da nije bilo u radnjama. Mnoge porodice su bile iseljene iz svojih stanova i živelo je po više porodica u jednom stanu, ali njoj  su dozvolili da zadrži dom.

– Bili smo siromašni i znali smo da je to naš kraj – pričala je ova bakica.

voiceseducation.org

Godine 1942. njenu majku (73) odvelli su u Terezin, a onda nekoliko meseci kasnije u Treblinku, logor istrebljenja.

– Bila sam sa njom do polsednjeg trenutka. To je bio najgori udarac u mom životu – sećala se. Od tad, Alis ne zna gde joj je majka i kako i gde je umrla. To nikad nije saznala.

Od tog trenutka nalazi utočište u „24 etide“ Frederika Šopena. Ona se trudila da ih vežba i po osam sati dnevno. Noć uoči njenog deportovanja u logor, imala je neprijatan razgovor sa komšijom nacistom koji je živeo sprat iznad. On joj je rekao da će mu nedostajati njeno sviranje i da se nada da će se vratiti. On joj se divio i voleo je kako svira, njeno strpljenje i lepotu muzike.

Druge komšije su samo došle po stvari. Sve ono što porodica nije smela da odnese u logor.

– Ispalo je da je jedino nacista bio čovek. Jedini mi se on zahvalio – prisećala se Alis.

To sviranje je pozitivno uticalo na njenog sina Stefana koji je tad imao šest godina. On je kao mali imao svojih „pet minuta slave“.

To  je bila dečja opera od 40 minuta, opera“ Brundibar“ češkog kompozitora Hansa Krasa koji je takođe bio u logoru. Samo je jednom izvedena pre nego što su Krasa odveli u logor.

„Brundibar“ je bila opera za logor i bar je 55 puta izvedena uključujući i jednom kada je logor Terezin posetila delegacija  Crvenog krsta, u junu 1944.

Život ove bakice bio je inspiracija za dve knjige „Rajski vrt u paklu“ i „Vek mudrosti: Lekcije života Alis Herc – Zomer, jedine osobe koja je živa i koja je preživele iz Holokaust“ (2012.).

Godine 1949. Alis je napustila Češku i otišla u Jerusalim kod sestre bliznakinje Mici. Bila je deo jeruslimskog Konzervatorijuma do 1986. kada se preselila u London.

Sa sinom Rafaelom facebook.com

Njen sin je posle rata promenio ime u Rafael i izgradio karijeru kao violončelista. Umro je 2001.

Izvor: Daily Mail