Velika Iza – put od Pariza do Novog Sada
Ubrzo po otvaranju Salona 1882. godine, sliku Velika Iza kupio je nepoznati britanski kolekcionar. Godine 1913. njen vlasnik je postao Ričad Ledu, industrijalac iz Liverpula, kolekcionar i Bukovčev prijatelj. Iako je Bukovac često provodio leta na njegovom imanju u Harogejtu, nije mu se posrećilo da ponovo vidi svoje remekdelo. U tome ga je sprečio Prvi svetski rat, posle kojeg je Ledu bankrotirao, a njegova kolekcija rasprodata. Pošto je slika Velika Iza potpisana B. Bukovac (Blaise Bukovac), nepoznati britanski kolekcionar je taj potpis pročitao kao francuski i kupio sliku. Shvativši grešku, izneo ju je u Parizu na aukciju 1929. godine, da bi je tom prilikom kupio jugoslovenski diplomata i kolekcionar Pavle Beljanski. Vraćajući se sa službe u Parizu u Beograd 1932. godine, Beljanski je doneo i ovu sliku i našao joj mesto u salonu stana u Gospodar Jevremovoj ulici. Prvi put je salon napustila 1957. godine, kada je izlagana na velikoj Bukovčevoj izložbi u Zagrebu, čiji je autor bila Vjera Kružić Uhitil. Drugi put, zauvek, to mesto je napustila kada ju je Beljanski poklonio svom legatu 1965. godine, gde je stalno izložena u Memorijalu Pavla Beljanskog, zajedno sa njegovim ličnim predmetima i slikama starih majstora koje su krasile njegov beogradski stan.
Taj čuveni akt će biti prvi put izložen u Beogradu u Domu Vojske Srbije od 17. septembra do 2. novembra, posle prve velike restauracije za 131 godinu od nastanka. Izložbu Velika Iza Vlaha Bukovca priređuju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu i Galerija Doma Vojske Srbije, koje će za tu priliku preneti u Beograd duh i dah Pariza s kraja devetnaestog veka.
