Verica Rakočević Kuzmančević: Veljko je prvi muškarac koji me je ućutkao

Zahvaljujući urođenoj hrabrosti i preziru koji iskazuje ka svakoj vrsti laži, naša dizajnerka sa najdužim stažom Verica Rakočević tokom tridesetdvogodišnje karijere postavljala je mnoge nove standarde u modnoj industriji. Devedesetih godina prošlog veka uspela je da dovede u Beograd čuvenu manekenku Jasmin Gauri, a njeni modni performansi inspirisani slavnim ženama, koje je pravila poslednjih nekoliko godina, bili su potpuna novina na našoj sceni. Poslednjih godinu dana njen najbliži saradnik je njen suprug, kompozitor Veljko Kuzmančević, koji stvara originalnu muziku za njene revije, nadahnut idealnom svakodnevicom u kojoj žive.
Iako bi većina dama u njenim godinama već razmišljala o penziji, poznata kreatorka sa mnogo entuzijazma osmišljava nove poslovne poteze i planira velike promene kada je reč o njenom radu. Sa željom da svoj brend visoko pozicionira u inostranstvu nedavno je učestvovala na modnoj manifestaciji „Serbia Fashion Week“.

Nedavno ste u Novom Sadu imali reviju na „Serbia Fashion Weeku“, kakve utiske nosite?
– Nikada do sada nisam učestvovala na „Nedelji mode“, iako od početka podržavam osnivača Nenada Radujevića i tu manifestaciju. Međutim, smatram da takva modna smotra ima smisla samo ukoliko su prisutni kupci, a pošto toga u našoj zemlji nema, radije sam svoje kolekcije prezentovala kroz drugačije, umetničke modne priče. Ovog puta odlučila sam da podržim „Serbia Fashion Week“ jer mi je rečeno da će doći kuprci, „bajeri“ iz celog sveta, i to je bio jedini razlog mog učešća. Bio je najavljen dolazak Žan-Pola Gotijea, zatim brenda „Kenzo“ , vlasnice kuće „Gucci“ i drugih. Cilj je bio da stupim u kontakt sa ljudima iz sveta koji bi otkupili moju kolekciju, jer, bez obzira što mnogi misle da bih sa šezdeset šest godina trebalo da idem u penziju, smatram da tek sada mogu da počnem da radim neke stvari. U karijeri učestvovala sam, između ostalog, i na „Nedelji mode“ u Milanu i znam da se kolekcija prvo predstavlja medijima i VIP ličnostima, a narednog dana u šourumu vrši se prezentacija za kupce i dogovara se prodaja. Nažalost, ovde toga nije bilo. Ono što je dodatno zbunilo ljude je to što nije istaknuto da ja tamo nisam išla da se takmičim, već isključivo da prodam svoje kreacije.

Jeste li zadovoljni reakcijom publike na vašu kolekciju?
– Za trideset dve godine, koliko se bavim ovim poslom, naučila sam da ste uspešni onoliko koliko vam ljudi dođe na reviju. Te večeri je u sali bilo oko šest stotina ljudi i zadovoljna sam reakcijom publike što mi opet ne znači ništa ako na proleće niko te stvari ne kupi. Tapšanja po ramenu, i pravog i lažnog, mi je dosta. S druge strane, nisam zadovoljna jer sam očekivala više kupaca, ali, srećom, tamo su bili ljudi iz galerije „Del Corso“, sa kojima od maja pregovaram da se nađem u njihovom šourumu u Milanu, a sada smo se preciznije dogovorili o saradnji.

Do sada su vas inspirisale jake žene, da li se to promenilo od kada se promenio i vaš emotivni status?
– Najviše na svetu volim jake žene i slabe muškarce. Ali, na moju sreću, naletela sam na jakog muškarca, tako da mi je Bog malo „pobrkao lončiće“. Sad više nema manipulacije sa slabim muškarcima već moram da slušam.

Prija li vam takva uloga?
– Jako mi prija ova uloga. U životu sam se stalno pitala da li će se pojaviti neko pred kim ću ja ućutati. I evo sada ozbiljno ćutim.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE. 

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content