Vikiliks HIT: Srbi ništa ne rade, samo piju i puše!

U moru „ekskluzivnih" i „spektakularnih" depeša iz američke ambasade – u kojima se, u suštini, nije reklo ništa što već nismo znali – zanemarena je jedna, koja mnogo više od praznih priča sa kanabea u Kneza Miloša govori o tome kako Amerikanci vide radne navike u Srba…

U depeši koju je objavio Vikiliks, poslatoj 12. januara 2006, kaže se da većina srpske populacije ima veoma pesimističan pogled na posao, koji je posledica komunističkog režima, kada su plate i doprinosi bili zagarantovani, bez obzira na to koliko – i da li uopšte – radite. Diplomate smatraju da Srbi vide posao samo kao nužno zlo i da rade jedino da bi preživeli.

Daj status, pusti izazove

"U novom okruženju, posle teške tranzicije, starija generacija i dalje veruje da država treba da izdržava radnika. Mnogi roditelji govore svojoj deci da ne prihvate poslove koji su im „ispod časti" i na kojima bi morali da rade, zbog novca ili zbog napretka u karijeri" navodi se u depeši. "Zato mnoga deca ostaju da žive sa roditeljima sve do zrelih godina. Oni koji ipak rade, primećuju u ambasadi SAD, mnogo više polažu na novac i status nego na izazove ili osećaj uspeha. Na pamet im ne pada ni da se ostvaruju profesionalno, ako im to neće doneti više novca."
Amerikanci su zabeležili i da postoji diskriminacija po godištu, jer većina firmi želi da zaposli samo mlade ljude. "Mnogi koji traže posao žale se da su lične veze neophodne za zaposlenje, morate da poznajete nekoga u kompaniji da biste uopšte dobili mogućnost da tamo radite. A različite forme „fleksibilnog zapošljavanja", poput rada na određeno vreme ili samozapošljavanja su prisutne samo u malom procentu. U ruralnim krajevima i malim gradovima šanse za zaposlenje su praktično nepostojeće, a samo je u Beogradu bolje. Ali, i oni koji nađu posao u Beogradu, ubrzo će se uveriti da je cena života u ovom gradu mnogo veća, pogotovo ako iznajmljuju stan. Mlađe generacije i zaposleni koji su veći deo svog života proveli u privatnim preduzećima", kaže se dalje u depeši, "mnogo su otvoreniji za promene i mnogo posvećeniji svom poslu."

Odakle im pare za izlaske?

Iako bi, prema svim ovim pokazateljima, srpski „proletarijat" trebalo da podigne glas i digne političku tenziju, to se, na veliko čuđenje Amerikanaca, ne događa.
"Dovoljan je samo jedan pogled na beogradsku glavnu pešačku ulicu i videćete buljuk zvanično nezaposlenih mladih ljudi, obučenih po poslednjoj modi, koji pijuckaju kapućino i puše, dok u rukama drže skupocene telefone. Slično je i u noćnom životu: mladi, skockani do kraja, sa svim poslednjim gedžetima, ostaju čitavu noć u gradu. Odakle im novac? Ima nekoliko izvora: pomoć roditelja, rođaka iz inostranstva, neregistrovanih poslova i slično."

Izvor: „Press“