Virtuelna sreća: „Stvari koje nestaju“ na Oktobarskom salonu
Na našoj najznačajnijoj manifestaciji u oblasti vizuelnih umetnosti izlagaće 32 autora, koji su se bavili temom „Stvari koje nestaju“, inspirisanom društvenim mrežama. 55. Oktobarski salon će biti održan u periodu od 20. septembra do 2. novembra 2014.
Pod sloganom „Stvari koje nestaju” objedinjeno je nekoliko ideja – život u virtuelnom svetu i njegova istoričnost, sudbina digitalne fotografije, istorijska amnezija, opsednut sadašnjim trenutkom, političkim pitanjima…
U zdanju u Resavskoj ulici (nekadašnja Vojna štamparija koja je dodeljena Muzeju grada Beograda), u kojem će se odvijati jedna od najznačajnijih naših manifestacija u oblasti vizuelnih umetnosti, izlagaće 32 umetnika, domaćih i stranih, pri čemu je 18 domaćih odabrano nakon konkursa, na koji se javilo njih 270.
Zgrada je podignuta 1899. i napuštena posle nekoliko godina, a predstavljala je modernizovano lice ovog dela Beograda krajem 19. i početkom 20. veka. Uz površinu veću od 3.600 kvadratnih metara i svoju istoriju, ona pruža idealne uslove za izložbu koja spaja sadašnjost i prošlost. Rodžer Bundšu, arhitekata iz Berlina, baviće se arhitekturom postavke.
Prema rečima kustoskog para, Nikolasu Šafhauzenu, direktoru „Kunsthale” u Beču i njegovoj saradnici Vanesi Miler, umetnici su, svako na svoj način, izuzetno maštovito odgovorili na temu koja im je zadata, pri čemu je „snepčet“, kao metafora koja se odnosi na sudbinu slike i teksta u digitalnoj eri i na sećanje, kao oblik kolektivne memorije, poslužio svojoj svrsi.
Ova popularna aplikacija za mobilne telefone, „snepčet“, komunikaciju svodi na pisanje i brisanje – svaka poslata poruka (tekst, fotografija, video) nestaje nekoliko sekundi nakon što je onaj kome je poslata primi. Dok poruku ne otvori, primalac je vidi u šifrovanom obliku. I ne samo to. Kako tvrde autori aplikacije – nikakav trag o obavljenoj komunikaciji ne postoji, ni na telefonima, ni na mreži, nigde.
„Mnogi radovi koje će publika moći da vidi polazište imaju u slikama iz prošlosti, u arhivama ili privatnim kolekcijama a ishodište u njihovoj reaktivaciji i pronalaženju novog konteksta u koji se mogu smestiti. Neki umetnici tematizuju i vizuelnu amneziju, odnosno gubitak vizuelne memorije usled miliona fotografija koje nastaju svaki dan. Postoji i dosta kritičkih osvrta, ozbiljnih istraživanja ali i uzbudljivih novih narativa, nastalih na osnovu fotografija za koje smo mislili da su izgubljene“, pojašnjava Vanesa Miler.
Izvor: Politika
Foto: www.mrezakreativnihljudi.com
