Vodič kroz Berlin koji će vas naterati da se zaljubite u ovaj grad

Čak 180 km kanala preseca Berlin, ima ih više od Amsterdama, a sa 1.700 mostova u gradu prevazišao je i Veneciju. Istočni deo metropole, nekada pod komunizmom, danas je veoma popularna i poželjna četvrt za život

Vole ga tinejdžeri, skejteri, umetnici, ali i biznismeni! Berlin se ne može opisati jednostavnim navođenjem atrakcija. On je nešto mnogo više. Ima drugačiju priču od ostalih svetskih metropola. To su dva grada spojena u jednom… Prostire se na neverovatnih 900 kvadratnih kilometara i podeljen je na 12 oblasti. Na Starom kontinentu po veličini je odmah iza Londona. Zahvaljujući ratnoj podeli, grad ima dva centra i čak 18 Univerziteta.

Ono što najviše intrigira sve posetioce Berlina je priča o Zidu. Podignut je, kao žičana ograda 1961. i nakon toga je, sve do 1989. „unapređivan“ i ojačavan. Tokom njegovog postojanja bilo je 5.000 uspešnih prebega u Zapadni Berlin. Najpoznatiji neuspešni prebeg je iz 1962. kada je Peter Fehter pogođen i ostavljen da krvari do smrti. Poslednja žrtva zida je Kris Guefroj iz februara 1989.

Nekadašnji simbol „hladnog rata“ čuveni Berlinski zid, koji je podelio državu i grad na kapitalizam i komunizam, podugnut je za jednu jedinu noć! Ukupnu dužinu od 160 kilometara, po nekima i 200, čuvale su 302 osmatračnice. Danas je od Zida ostao samo jedan mali deo, koji je pretvoren u galeriju grafita – „East Side Galleri“, koju su oslikali umetnici zi celog sveta.

Grad koji je do 1989. godine bio podeljen Zidom i to ne bilo kakvim, nego zidom koji je razdvajao dve kulture – istočnu pod uticajem Sovjeta i zapadnu pod uticajem SAD, Britanije i Francuske, grad koji je posle Drugog svetskog rata pretrpeo teško razaranje i zbog toga nazvan „Vremenskom nulom“, danas je jedan od najvećih gradova u EU i jedan od turistički najposećenijih gradova Evrope.

I posle rušenje Zida, podela u gradu se i dalje oseća. Grafiti, klubovi, underground ekipa i duh slobode sa jedne strane, a uređenost, mirni parkovi, visoke zgrade, čiste ulice i „Ku-dam“ nalik Jelisejskim poljima u Parizu sa prodavnicama markirane robe s druge strane. Grad sa dve duše – Berlin!

Ono što mnoge fascinira je podatak, da Berlin jedan od najmlađih gradove Evrope, ima više kanala od Amsterdama. S obzirom na spori tok reke Špreje, močvarno tlo Berlina je zahtevalo da se naprave čvrsti nasipi.

„Više od 180 kilometara kanala preseca Berlin, a sa 1.700 mostova grad je prevazišao čak i Veneciju“, kaže Sanja Đaković, turistički vodič.

„Krstarenje Šprejom jedan je od najboljih načina istraživanja Berlina, a neki od najlepših kafića i restorana smešteni su na samim kanalima. Takođe, jedan je do najzelenijih gradova Evrope. Čak 30 odsto ukupne površine grada je pod parkovima, šumama i jezerima. Među najvećim evropskim parkovima Tirgarten“, zauzima veliki deo centralnog Berlina i važi za najomiljenije izletište građana.

Poznat je i po tome što je jedini grad u svetu sa tri opere. I ne samo što su sve tri opere aktivne, kulturna ponuda Berlina se širi na više od 250 galerija, 150 pozorišta, i 175 muzeja, od kojih je najveći čuveni kompleks „Ostrvo muzeja“. Ovo ostrvo je dom čak pet fantastičnih muzeja koji pokrivaju bukvalno svaki aspekt istorije i umetnosti – od kamenog doba do futurističkih postavki.

„Berlin ili „grad za slobodne“ kako ga zovu, jedan je od najboljih gradova za provod u Evropi“, dodaje Đakovićeva.

Moderan grad, prepun različitosti i tolerancije. On je i nemačka „gay prestonica“. I kada pomislimo da je pre nekih 80-tak godina, što za istoriju nije nikakav merodavan period, Hitler želeo da ovaj grad, pod nazivom Germanija, bude glavni grad čiste arijevske rase, a da sada na ulicama tog grada susrećete ljude različite veroispovesti, boje kože i seksualnog opredeljenja, ne mogu a da se ne otmem utisku prolaznosti i promenjivosti.

Grad ima izuzetno bogatu „underground“ scenu. Klubovi se uglavnom nalaze u istočnom Berlinu gde su mladi nakon pada Zida u napuštenim halama počeli da stvaraju. Uopšte Istočni Berlin je preuzeo primat nad Zapadnim u svakom pogledu. Ceo život grada se, gotovo u potpunosti, prebacio u nekadašnji Istočni deo.

Za ljubitelje šopinga pravo mesto u Berlinu je glavna ulica nekadašnjeg zapadnog Berlina – Kurfurstendam strase, poznatija kao „Ku-dam“ bulevar. Najveći deo zauzimaju prodavnice izuzetno skupih i ekskluzivnih robnih marki, dok su u donjem delu ulice tržni centri i robne marke pristupačnije džepu običnog Berlinca ili gosta. Ovu ulicu danas, kako smo čuli u Berlinu, drži uglavnom kapital bogatih Rusa.

DA LI STE ZNALI …

… Da je berlinska podela ukinuta greškom. Član polit-biroa DDR-a Ginter Šabovski je prerano objavio vest o ukidanju viznog režima, izjavivši greškom da odluka „odmah stupa na snagu“. U stvarnosti odluka je trebalo samo da donese vizne olakšice. Carinik Hanald Jeger je iste večeri pod pristiskom mase otvorio kapiju, a ostali prelazi pratili su njegov primer.

…. Da je američki predsednik Kenedi bio predmet šale Nemaca zahvaljujući njegovoj izjavi „Ich bin ein Berliner“. Naime, umesto željene konotacije „Ja sam Berlinac“, gospodin Kenedi je napravio lapsus u izgovoru i njegova izjava je glasila „Ja sam krofna“.

… Da je Berlin bio prestonica čuvene Pruske carevine, poznate po vojnoj veštini. U starom centru Berlina u ulici Ispod lipa i danas stoje veličanstvene kasarne i oružarnice sa simbolima nekadašnje nemačke sile.

SEMAFORI I SUVENIRI

Semafori u gradu su posebna priča, jer ni jedan ne pokazuje zeleno svetlo za pešake duže od 15 sekundi. Jedan od danas prepoznatljivih simbola i suvenira Berlina je upravo vezan za semafor za pešake. On ima i svoje ime – Ampelman. Naime, u vreme podele grada, u istočnom Berlinu se ovaj čikica razlikovao od zapadnog, koji je bio kao i naš tj. standardni.

„Istočni Ampelman je prikazan kao čika sa šeširom u koraku, a nakon ujedinjenja Nemačke bilo je pokušaja da se semafori u istočnom delu grada unificiraju, odnosno, da se Ampelman zameni klasičnom figurom“, kaže Sanja Đaković.

Međutim, Ampelman je bio veoma popularan i omiljen, te je usled pritiska građana istočnog dela Berlina, ostao na semaforima i danas ga možete videti u Berlinu. Postao je i omiljeni suvenir, i najrazličitiji artikli sa ovim motivom se mogu kupiti u suvenirnicama.

ZNAMENITOSTI

* Kajzer – Vilhelmova memorijalna crkva (zapravo ostaci) stoji kao uspomena na stradanje Berlina tokom drugog svetskog rata

* Šarlotenburg zamak – jedan od najlepših dvoraca u Evropi, a najveći u Berlinu iz doba baroka i rokokoa

* Brandenburška kapija – simbol moći nekadašnje Pruske, krasi je prelepa figura „kvadrige“ četvoroprega koji vozi boginja mira

* ALEKSANDERPLAC – bivši centar Istočnog Berlina, a danas je mesto okupljanja Berlinaca i turista

* Berliner dom – Berlinska katedrala je impozantna građevina, koja je preživela savezničko bombardovanje

* Nikolajska četvrt – najstarija četvrt Berlina, gde dominira i najstarija crkva u gradu, Nikolajska crkva podignuta početkom 13. veka

* Rajhstag – sedište nemačke skupštine, velelepna građevina sagrađena kao podsećanje na nemačku moć kroz vekove

* Aleja Karla Marksa – najveći bulevar u Berlinu, izgrađen u megalomanskom stilu, avenija je široka 90 metara, a dugačka je dva kilometra

GURMANSKI SPECIJALITETI

Stara berlinska jela pripadaju tipično germanskoj kuhinji, masna su, sa dosta mesa, čak se i hamburgeri spremaju sa duvan-čvarcima. Krompir je nezaobilazan dodatak svakom jelu.

* Supa od krompira – opšteomiljena supa u čitavoj Nemačkoj. Ima više vrsta, a najčešće se pravi sa prženom slanininom i lukom.

* Knedle od mesa – mesne knedle u sosu od limuna i kapra. Neobična kombinacija, jer se prave od junetine i ribe, sardine ili haringe i hleba

* Germanska šnicla – vrsta bečke šnicle. Pravi se od junetine, ali i ćurećeg i pilećeg mesa, a služi uz jaja i luk

* Kolenica svinjska – kamen temeljac „zdrave ishrane“ srednje Evrope. Sprema se na više načina, najčešće uz kiseli kupus, ali i sa nudlama i pirinčem

* Kobasice – najpopularnija berlinska brza hrana. Postoji nekoliko varijanti, a najčešća je juneća

* Krofne nemačke – jedan su od specijaliteta za ljubitelje slatkiša. Uz „Berliner“ krofne obavezno probajte i krem od šumskog voća „rota gruetze“.