Halid samo sa njima nije razgovarao, varali su ga i lagali a onda ih je jednim potezom posramio za ceo život

Veliki broj prijatelja, kolega i obožavalaca okupio se na poslednjem ispraćaju legendarnog umetnika, čija je smrt duboko potresla region. Komemoracija je bila više od oproštaja – postala je simbol zahvalnosti čoveku koji je svojom pesmom i dobrotom ujedinio milione. Dvorana je bila ispunjena suzama, aplauzima i sećanjima na pevača čiji je glas obeležio generacije.

Halid Bešlić bio je, kako mnogi kažu, “glas naroda” – umetnik koji je ostao veran sebi, bez obzira na slavu. Njegove pesme su bile lek za dušu, a njegov osmeh i vedrina činili su da se svako pored njega oseća kao prijatelj.

Borislav Zdrinja/ZIPA PHOTO/ATAImages

Najemotivniji trenutak komemoracije bio je govor njegovog dugogodišnjeg vozača i prijatelja Vlade Pejića. On je pred okupljenima podelio priče koje najbolje oslikavaju pevačevu prirodu – jednostavnu, toplu i iskreno ljudsku.

“Imao je dvoje-troje ljudi koji su ga prevarili oko posla. Nisu mu učinili pravu stvar, prevarili su ga zbog nekog novca. Bio je ljut, pa više nije hteo da komunicira s njima, ali ih je na kraju halalio. Rekao je: ‘Pa, kao da ih nikad nisam ni imao.’” – ispričao je Vlado.

Kako kaže vozač Halida Bešlića, iako je bio svestan nepravdi, nikada nije nosio mržnju u sebi. Njegova filozofija bila je jednostavna – sve prolazi, samo dobrota ostaje.

Antonio Ahel/ATAImages

“Bio je jedan od retkih koji nije znao šta znači neprijateljstvo. Bio je dobar sa svima, rado viđen gost svuda. Njegova pesma je mnoge ujedinila i pomirila,” dodao je on.

Vlado Pejić je istakao da Halid nikada nije zaboravio ko je i odakle je. Ostao je čovek iz naroda, pristupačan i vedar, bez trunke sujete.

“Dok je bio na pumpi ili u motelu, sve je vrvelo od ljudi. Dolazili su sa svih strana, samo da ga vide i popiju kafu s njim. Sada je tamo pustoš. Svi zovu, svi pitaju za njega. Nema osobe koju njegova smrt nije pogodila,” rekao je vozač Halida Bešlića.

U tim rečima sabrana je suština Halidovog života – jednostavnost koja je osvajala srca. Dok su mnogi pevači tražili scenu i pažnju, on je birao skromnost, druženje i iskrene razgovore uz kafu.

Halid Bešlić nije bio čovek velikih reči, ali su njegova dela govorila dovoljno. Pomagao je ljudima tiho, bez kamera i reklame, verujući da se dobro čini iz srca, a ne zbog pohvala. Njegove pesme ostale su kao svedočanstvo jednog vremena, ali i jednog karaktera – časnog, srčanog i bez ijedne mrlje.

Ivan Vučićević

Njegov vozač, koji mu je bio uz rame u najlepšim i najtežim trenucima, poručio je na kraju:

“Ništa više neće biti isto. Halid je bio posebna duša, čovek koji je znao da svaka pesma ima smisla samo ako u njoj ima istine.”

Priča koju je ispričao vozač Halida Bešlića nije samo uspomena – to je podsetnik na vrednosti koje se retko sreću u današnjem svetu. Skromnost, ljudskost i spremnost da oprosti – to su osobine koje su od Halida napravile legendu. Njegov odlazak nije kraj, već početak večnog sećanja na umetnika koji je znao kako da ostane čovek i kad je bio najveća zvezda.