Miodrag Kostić: MK Grupa svakodnevno na računima ima 120 miliona eura!

22. septembar, 01:06

Trećeg dana Weekend Media Festivala, jedan od najposećenijih panela nosio je naziv „Regionalni Benelux“. Bolji odnosi privrednika iz Hrvatske i Srbije najbolji su način poboljšanja odnosa dve države, smatra Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe.
Ceo region, prema njegovu mišljenju, rob je istog mentalnog sklopa u kojem bi svi hteli imati velike kapitaliste, ali da niko ne bude bogat. „Nije naša funkcija zapošljavanje, nego stvaranje profita i otvaranje novih tržišta, a radna mesta će nakon toga doći sama“, rekao je Kostić.
„Podravka“ je za 20 posto smanjila broj zaposlenih u Hrvatskoj, a to joj je omogućilo da znatno podigne efikasnost i očuva nisku zaduženost, pohvalio se Zvonimir Mršić. Sada kreću u novi investicioni ciklus koji bi im trebao omogućiti da zadrže pozicije u regionu i osvoje nova tržišta u udaljenijim zemljama.
Ovaj se region može ugledati u Benelux kao sistem koordinacije ekonomske politike, ali s obzirom da je Hrvatska sada članica EU-a, u praksi to znači da bi trebala pomoći svojim susedima da što prije uđu u EU, kako bi se mogli koordinirati i pomagati, smatra Vedrana Jelušić Kašić iz hrvatske kancelarije Europske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ekonomski analitičar Damir Novotni bolji uzor vidi u baltičkom regionu koji se već uspeo ekonomski povezati oko proizvoda visoke dodane vrednosti, jer se više ne možemo boriti s jeftinom proizvodnjom iz Vijetnama ili Bangladeša.
Kostić ističe da poznaje sve veće privrednike u Hrvatskoj, s kojima godinama gradi komunikaciju. U njegovoj je viziji 4-5 velikih kompanija s prihodima na nivou više stotina milijuna eura, i na srpskoj i na hrvatskoj strani, čija bi sinergija dala zbroj 1+1=3. „Sve ide u tom smeru, siguran sam da će se to dogoditi“, rekao je Kostić i pohvalio se da njegova grupa poslednjih godinu ipo dana na svojim računima svakodnevno ima 120 miliona eura.
Treći dan WMF počeo je razgvorom sa Draganom Bjelogrlićem koji je pred polupraznom dvoranom „Vikend“ organizatorima „zamerio“ što su „umetnike stavili u 10 ujutro a biznismene u 14 sati“. Bjelogrlić je pričao o izazovima regionalne saradnje u filmskoj i tv- produkciji i otkrio da mu je hrvatski distributer filma „Montevideo, Bog te video“ tražio da iz filma izbaci himnu „Bože pravde“: „Da je reč o kineskom tržištu pa da i razmislim, ali zbog četiri miliona Hrvata da izbacujem himnu…nije bilo šanse!“
Odličan panel „Hejtanje“ o govoru mržnje u komentarima na internet portalima i društvenim mrežama obeležio je sjajan nastup Maše Milutinović (YIHR, Beograd) koja je publici prenela iskustva iz Srbije kada je reč o suzbijanju „hejta“ na internetu.
Današnji dan obeležio je i panel „Preko plota“ u kojem je moderatorka Ida Prester ničim izazvana naglasila da „WMF priznaje nezavisnost Kosova“ iako niko od predstavnika Kosova nije bio među predavačima i moderatorima a većina posetilaca WMF je upravo iz Srbije. Tokom istog panela čulo se da je u Makedoniji najveći oglašivač Vlada, da su u Crnoj Gori čitulje jedan od glavnih izvora prihoda u dnevnim novinama – čiji ukupni prodati tiraž (svih 5) u ovoj republici ne prelazi 30.000 dnevno.
WMF završen je žurkom „Beograd na službenom putu“ tokom koje su goste zabavljali Sergej Trifunović i Moondance Big Band, DJ Peppe i DJ Uroš Milovanović dok su svoje specijalitete učesnicima predstavili i neki od najboljih beogradskih restorana.

21:57

Veliko interesovanje je izazvao i panel „Politički dos and dont’s“, na kome su učesnici zaključili da je komunikacija pitanje ne samo političke, nego i životne kulture. Komunikacija hrvatske Vlade ocenjena je vrlo lošom, ali ogroman su problem i mediji, kao i nedostatak političke kulture i institucija. Ministar gospodarstva i potpredsednik Hrvatske narodne stranke Ivan Vrdoljak priznao je kako često ima utisak da „Vlada nema komunikacijsku strategiju, a još češće zna da je nema“. Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović tvrdi da je u Srbiji usmena predaja uvek bila razornija od drugih oblika komunikacije. Ali, kaže da njemu više ništa ne može ni usmena predaja, jer po njoj je „duže narkoman od Hendrixa i Morrisona, a zvali su ga ustaša, šiptar, CIA-š i evropski sluga“. Upitan o sporu Hrvatske s Evropskom komisijom oko tzv. lex Perković, Jovanović je rekao da je Evropska komisija građena na kompromisu i nema autoriteta, ali i da mu hrvatski izgovor o pogrešnom prevodu zvuči „baš srbijanski“.
Jovanović je osuo paljbu po srpskim medijima: „Na mom ajpedu imam aplikacije za hrvatske medije ‘Jutarnji list’, Index.hr i „Večernji list“ kao i za crnogorske „Vijesti“ a srpske novine uopšte ne čitam a ako mi ih neko i donese u kancelariju, naredim da ih sklone – iz higijenskih razloga!“
Lider LDP-a rekao je i da je veći deo leta proveo „ispod vode“ roneći u hrvatskom Jadranu.
Predsednica Hrvatske udruge za odnose s javnošću Aleksandra Kolarić, koja je zbog javnih kritika na račun premijera Zorana Milanovića pre dva dana izbačena iz njegovog SDP-a, tvrdi je da je Vlada zatvorena i netransparentna u komunikaciji, a ponaša se kao da su svi protiv nje. Za Marijanu Grbešu sa zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti, komunikacija Vlade je toliko loša da je teško izdvojiti njen najlošiji deo.
Od učesnika iz Srbije sutra u 10,00 nastupa glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, zatim vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić i Srđan Bogosavljević iz IPSOS-a.

21:48

Bogat program drugoga dana 6. Weekend Media Festivala privukao je veliki broj posetioca, pa se na predavanjima i panelima često tražilo i mesto više.
Dan je otvorio Tom Buday, globalni šef marketinga i komunikacija s potrošačima kompanije Nestlé, koji je potvrdio svoj status zvezde ovogodišnjeg festivala, pa je dvorana Vikendica bila premala za sve zainteresovane. Buday je objasnio globalnu marketinšku i komunikacijsku strategiju kompanije, koja uključuje šest delova, te je istakao da je danas više nego ikada važan kvalitet komunikacijske poruke, ali i da ona ipak zavis od velike ideje. U svom je predavanju veliki naglasak stavio i na značajan iskorak kompanije Nestlé prema ujednačavanju ulaganja u plaćene medije u odnosu na vlastite medije, jer su brojna istraživanja pokazala da preko 90 posto potrošača najviše veruje preporukama ljudi koje poznaju.
Panel rasprave o novim poslovnim modelima u finansijskoj industriji i telekomunikacijama okupile su ključne ljude tih delatnostiu Hrvatskoj. Predsednik Uprave Zagrebačke banke Franjo Luković istakao je da današnje banke prvo smišljaju proizvode, a tek onda za njih traže klijente, dok bi banke budućnosti trebale smišljati posebne proizvode za prepoznate, individualne klijente. Predsednik Uprave Raiffeisen banke Zdenko Adrović predviđa zatvaranje mnogih fizičkih poslovnica, ali istovremeni rast virtualnih poslovnica, a vrlo mu je zanimljiv i fenomen virtualnih valuta, poput bitcoina. Industrija osiguranja presudno zavisi o isplati štete, zbog čega klijenti imaju potrebu razgovarati sa živim čovekom. Zato predsednik Uprave Croatia osiguranja Krešimir Starčević veruje da će osiguranje uvek kaskati za bankama u tehnološkim inovacijama.
Telekomunikacije svuda u svetu ulaze u nove poslovne modele. Od energije, plaćanja, kreditiranja, medija pa sve do trgovina elektronikom, podsećajući sve više na velike konglomerate karakteristične za japansko tržište. Iako se laiku možda čini da nasumično biraju industrije u koje će ući te vide u novim poslovnim modelima dozu avanturizma, sve nove investicije, da bi bile uspešne, moraju imati dugoročne i ostvarive ciljeve te svrsishodnu strategiju kojom će ostvariti zadane ciljeve, kaže Ivica Mudrinić, predsednik Uprave Hrvatskog telekoma. Neistraženo i izazovno područje za penetraciju telekomunikacijskih kompanija je bankarstvo. Razvojem cloud tehnologije, telekomi po prvi put vide realnu mogućnost za uspešni masovni ulazak, no snažna regulativa i oprez korisnika prema radikalnijim novitetima u bankarstvu za vreme krize, čine ovaj poduhvat više predmetom špekulacija nego realnim poslovnim poduhvatom. Međutim, daljim razvojem komunikacijske tehnologije te privikavanjem društva na istu ulazak u bankarski sektor čini se sve realnijim iz godine u godinu.
Na panelu „Povratak otprintanih“ sudelovali su čelni ljudi vodećih novinskih kuća iz regije, koji su potvrdili da novinski brandovi ne samo da nisu mrtvi, nego su življi nego ikada. Izvršna direktorica Media Print Makedonija Jana Stanislavljeva istakla je kako print izdanja još uvek vladaju u Makedoniji, a da vreme digitalizacije kod njih tek dolazi. Direktor Styria Media International za Hrvatsku Boris Trupčević rekao je da su zadnjih godina posebnu pažnju posvetili proširenju porftelja i razvoju digitalnih platformi, dok je Jovan Protić iz Ringier Axel Springer Media Srbija istakao kako su oni digitalnu transformaciju započeli pre tri godine s ciljem da sva šatampana izdanja dobiju svoju digitalnu verziju.
O novinama, ali poslovnim, govorilo se i na prvom jutarnjem panelu, na kojem su sudelovali bivši glavni urednik Financial Timesa sir Geoffrey Owen, glavni urednik nedeljnika Lider Miodrag Šajatović i glavni urednik Jutarnjeg lista Viktor Vresnik. Zaključili su da je regionalni potencijal poslovnih medija ogroman i neiskorišten, ali i da poslovni mediji nisu uspeli ekonomski edukovati svoje čitatelje, što se vidi i po tome kakvu vlast biraju. Sir Geoffrey je na kraju pozvao poslovne novinare iz regije da se jave na konkurs Wincott fundacije, koji im omogućava tri meseca dodatne edukacije u Oxfordu.
Viktor Marohnić, suosnivač i izvršni direktor softverske tvrtke Five minutes studio, predstavio je svoj poslovni pristup fokusiranja prema malim klijentima, koji krije velike prilike, a dokaz tome je i činjenica da njegova firma danas zapošljava više od pedeset ljudi, dok ih je pre šest godina bilo samo dvoje. U sklopu regionalne revije najboljih oglašivačkih radova BalCannes održan je panel oglašivača, a predstavnici velikih hrvatskih firmi na svojim su panelima razmenili iskustva iz mobilnog marketinga i digitalnog poslovanja. Predstavljen je i projekat „Sarajevo 2014 – prilika stoljeća“, dok je predstavljanje dokumentarnog filma „Barakude“ slavnog američkog TV producenta Petera Radovicha premešteno za subotu, zbog utakmice hrvatskih košarkaša u polufinalu Evropskog prvenstva.
Hrvatski Telekom održao je prezentaciju muzičke streaming usluge Deezer sa više od 25 miliona pesama dostupnih za preslušavanje i preuzimanje, a Hrvatska pošta premijerno je prikazala inovativni reklamni spot za evotv uslugu. Adris grupa predstavila se izložbom nagrađivanih godišnjih izveštaja realizovanih u saradnji s agencijom Bruketa&Žinić OM, za koji je koncept osmislila agencija Brigada.
Drugi dan 6. Weekend Media Festivala okončan je multimedijskim partyjem u režiji Diskobajagi. Trećeg dana oko 4000 učesnika moći će da bira između petnaestak predavanja, prezentacija i panel rasprava na kojima će se govoriti, između ostalog, o restrukturiranju HRT-a, prednostima i nedostacima članstva u EU, regionalnoj kulturnoj i poslovnoj saradnji te hejtovanju na internetu.