Zdravko Čolić otkriva: Tukao sam se u kafanama zbog žena!

Najpopularniji pevač svih vremena u bivšoj Jugoslaviji Zdravko Čolić priznaje da mu nisu sve ljubavi bile uzvraćene, ali i da se dan-danas viteški pobije u kafani da bi sačuvao čast dame.

U čemu je tajna tolikog uspeha i trajanja na sceni?
– Mislim da su koncerti ono što najbolje radim i gde se najviše dajem. Taj pošten odnos prema poslu ljudi prepoznaju i cene, a sve ostalo je u Božjim rukama.

Već decenijama ste najveći seks simbol u bivšoj Jugoslaviji.
– Ma, nisam više.

Jeste, jeste.
– Pa to je možda zato što volim žene i uglavnom imam žensku publiku. Prija mi što me žene vole i dobro se osećam zbog toga. Pogotovo kada me gađaju grudnjacima (smeh).

Ali da niste zgodni, ne bi one baš bacale brushaltere zbog muzike.
– Pa, dobro… Stvar je ukusa ko je za koga dobar i zgodan. Uglavnom, veoma prija kada se stvori ta dobra energija i dopadljivost.

Da li je supruga ljubomorna?
– Ne, naravno. Dobro se znamo i dugo smo bili zajedno dok nismo apsolvirali mnoge stvari. To je deo umetničke ljubavi koju prenosim na dame iz publike, a koja nema veze s porodicom. I te dame su došle na taj koncert iz nekih kuća, od nekih momaka ili muževa, i u tom trenutku ja sam možda upravo personifikacija emocije koju osećaju prema njima. To je razmena impulsa.

Da li vam se dešavalo da se bezuspešno udvarate devojci?
– Kako da ne! Bilo je toga kol’ko hoćeš! Pa, dobro, i platonske ljubavi su lepe. Ne moraš uvek završiti fizičkim kontaktom, ponekad je i ta energetska priča dovoljna da bi se čovek osećao dobro. Ranije je bilo više tih fizičkih kontakata, a danas ima više psihičkih (smeh).

Jeste li patili u životu zbog ljubavi?
– Naravno. U toj patnji nakon raskida napisao sam dva ljubavna pisma. Kasnije, u vojsci, bio sam nišandžija u minobacačkom vodu. Omer iz Teslića je tugovao jer je njegovu devojku zaveo komšija. Ona njemu piše da ga ostavlja, on plače, a ja uzimam stvar u svoje ruke i počnem da joj u njegovo ime pišem tužna pisma puna patnje i ljubavi i ubeđujem je da taj komšija hoće samo da je iskoristi. Moj trud je urodio plodom, ona je ostavila komšiju i vratila se Omeru. Pisma nekada život znače.

Da li ste se nekada potukli zbog žene?
– Kako da ne! Pa dešavalo mi se to u kafanama u Sarajevu, na beogradskom splavu „Hua Hua“… Mi u Sarajevu smo imali kult zaštite žena. Dama kada uđe u kafanu, mora da bude potpuno zaštićena. Oko nje mogu noževima da se bodu, ali njoj ne sme da fali dlaka s glave. Ma, tukao sam se ne razmišljajući da li je taj neki nepristojni tip jači od mene. E, da, poslednji put sam se pobio na Košutnjaku u restoranu „Aca Devetka“, i to s nekim ogromnim čovekom! Padale su stolice na sve strane, ali na kraju se sve to smirilo zahvaljujući masi koja je uletela. Dužnost je da se dama odbrani od nepristojnog agresivnog muškarca. Takvi smo mi Hercegovci.

Kako se ćerkama sviđaju vaše nove pesme?
– Nisam ja od onih što po kući pušta svoje pesme. Tek usput ponešto čuju. Uni i Lari se neka moja pesma svidi tek kad čuju od svog društva da je dobra. Pre neki dan Lara dolazi kući i kaže: „Znaš li, tata, koja je tvoja najbolja pesma? ‘Pusti, pusti modu!’“ (smeh).

Šta učite od svoje dece?
– Od dece možeš svašta da naučiš. Imam običaj da, kada dođu druga deca, promenim glas da im budem zanimljiv, a moje ćerke bude sramota, pa me pitaju: „Tata, što se kreveljiš?“. Deca žele ozbiljnog tatu.

Izvor: Blic
Foto: Life Content