Pred publikom je uvek bio nasmejan iako ga je tuga od detinjstva pratila: Ljubiša Samardžić se suočio sa najvećim tragedijama
Život Ljubiše Samardžića bio je težak i tužan
Legendarni glumac Ljubiša Samardžić oživljavanjem brojnih likova, počevši od Borivoja Šurdilovića, Vojislava Trajkovića, Siniše Pantića do Boška Simića ušao je u domove svih Jugoslovena i postao nam jedan od omiljenih glumaca.
Iako je pred publikom uvek bio nasmejan, život Ljubiše Samardžića nije bio lak, jer se sa tugom i bolom suočio još u najranijem detinjstvu.
View this post on Instagram
Život Ljubiše Samardžića bio je protkan tugom
Popularni Smoki rođen je u Skoplju 19. novembra 1936. godine, u porodici rudara.
Kao mladić živeo je u siromaštvu, rano je ostao bez oca, ali nikada nije prestajao da se divi svojoj majci, koja mu je bila najveća podrška, iako je imala mizernu rudarsku penziju. On je iz bede u kojoj je živeo uspeo da izvuče samo najbolje, te da nikada ne skrene s pravog puta, puta koji ga je učinio jednom od najvećih legendi koju je srpska kinematografija imala.
View this post on Instagram
Glumac je ovako pisao o tom periodu, a prenele su TV novosti:
– Maj 1973: Kad se vreme menja, stegne me reuma: svrbi i burgija u oba ramena, tišti me zglob desne ruke… Ako ne za lepa vremena, a ono bar tada, setim se tabli leda koje sam u šesnaestoj godini vukao na leđima, za sladoled od koga smo živeli moja pokojna majka, Radmila, pokojna sestra Vida, moj brat Žarko i ja…
Pročitajte Posle teške operacije zauvek nas je napustio Ljubiša Samardžić
– Otac Drago, radio je u rudniku “Jelašnica“, pet kilometara od Niške Banje u kojoj smo živeli. Bio je jamski tehničar i svaki dinar male plate krvavo je zarađivao. Težak rad narušio mu je zdravlje i, 1948. umro je. Ostali smo samo sa minimalnom, porodičnom penzijom, od koje se, kako se onda govorilo, nije moglo ni umreti, a kamo li živeti…
Pisao je Ljubiša o svom teškom detinjstvu, posle koga je bio još istrajniji u želji da upiše glumu i uspe.
View this post on Instagram
I uspeo je, kao retko ko, postao jedan od omiljenih jugoslovenskih glumaca, stvorio porodicu zbog koje je bio srećan i na koju je bio ponosan… Nažalost, njegova sreća trajala je do 2000-te godine kada je od leukemije preminuo njegov sin Gaga.
Život Ljubiše Samardžića obeležila je velika tragedija
– Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno se brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. Da sam dopustio da me bol sruši, možda se nikad ne bih latio režije “Nebeske udice”. Svestan sam da je moja priroda hazarderska, neukrotiva, da nosi rizik, ali bio sam siguran da ću svojim instinktom i upornošću snimiti ozbiljan film o bombardovanju Beograda onako kako sam ga ja doživeo.
View this post on Instagram
– Bombardovanje je pogoršalo stanje našeg sina, a i briga o njegovo dvoje male dece uvela nas je u novu agoniju. Za našu kuću najveća nagrada ovom filmu nije bilo ni učešće na Berlinskom festivalu 2000, ni njegova prodaja velikim svetskim televizijskim centrima, nego trenutak u kojem je naš bledunjavi sin, posle prve projekcije, sve to predvideo i iz kreveta nam ponosno šapnuo: “Film će ti ući u takmičarski program Berlina – rekao je Ljubiša kog je smrt sina slomila.
View this post on Instagram
– Kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj. Mira me prenula i trgnula, jer je bila svesna da sam moralno pao, smršao, izgubio volju za bilo čime. Govorila mi je: “Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao opstanka”. Bila je u pravu. Šteta što nije završila psihologiju – otkrio je čuveni Ljubiša.
Pročitajte i...
