Majka i dalje krije sve, uslovi u kojima živi su jezivi: Tajna koju Vesna Đogani nije mogla da prećuti

Pevačica i plesačica Vesna Đogani još jednom je iskreno progovorila o teškom detinjstvu koje je ostavilo dubok trag u njenom životu. Gostujući u emisiji „Iz profila“ kod Vesne Milanović, kroz suze je evocirala uspomene na prve godine života – godine obeležene napuštanjem, borbom i snažnim emotivnim ranama. Kako je ispričala, majka Vesne Đogani ostavila ju je u Zvečanskoj kada je imala samo godinu i po dana.

Kako je majka Vesne Đogani promenila tok njenog detinjstva

– Imala sam još pelene kada su došli iz socijalne službe po mene – počela je Vesna, napominjući da majku ne krivi za taj potez jer je, kako kaže, „radila dva posla i jednostavno nije znala kako da se stara o detetu„.

Antonio Ahel/ATAImages

Iz doma ju je kasnije preuzela porodica njenih majčinih kumova. Kod njih je provela sedam godina, koje pamti kao svetlu tačku svog detinjstva. Imala je redovne obroke, negu, toplinu doma i praznike koji su se obeležavali s pažnjom. Božić, ukrašena jelka, nedeljna kupanja – sve su to bile stvari koje su joj bile nepoznanica pre dolaska kod kumova.

– Kod njih sam znala šta je porodični ručak, imala sam lepu odeću, pažnju… – prisetila se.

ATA images

Ali, kada je napunila sedam godina, sve se promenilo. Njena majka ju je odvela iz sigurnosti u siromaštvo – u trošnu kućicu u selu Oblakovska. Tu počinje jedan potpuno drugačiji život.

– Vraćam se iz škole, u kući ledeno, nema ručka, nema nikog… Kupatilo je bilo jezivo, ja i danas ne znam gde je to našla… – podelila je Vesna kroz suze, opisujući početak perioda koji će pamtiti kao najteži.

Danas, odnosi s majkom su bolji, ali kako Vesna kaže, mnoge navike iz prošlosti i dalje prate njihovu svakodnevicu.

Ivan Vučićević

– Imamo korektan odnos, ali moja mama je i dalje čudna. Nema telefon, skuplja stvari… Ne zna da živi drugačije – priznaje Vesna, sa tugom u glasu, ali i nekom vrstom pomirenosti.

Ova dirljiva ispovest još jednom podseća koliko rana iz detinjstva ostaje zauvek deo nas, bez obzira na to koliko godina prođe i koliko puta pokušamo da ih zaboravimo.