Srđan Đoković počinio greh zbog koga ga i danas grize savest

Novak Đoković odavno je dostigao uspeh, slavu, pa i bogatstvo o kojem mnogi ne mogu ni da maštaju, ali nikada nije zaboravio odakle je kremo i kako je proveo detinjstvo.

(Photo by Clive Brunskill/Getty Images)

Put do njegovog uspeha nije bio lak, o čemu svedoči otac Novaka Đokovića koji ceo život podredio tome kako bi Nole postao ono što je danas – najbolji teniser svih vremena.

Najbolji teniser sveta prve godine života proveo je sa porodicom kao podstanar u skromnom stanu na Banjici. Roditelji su teškom nikom skupljali novac za njegove treninge, ali nisu odustajali od želje da sinu pruže maksimum.

– Petnaest godina smo moja žena Dijana i ja posvetili Novaku i žrtvovali sve da bi on bio to što jeste – započeo je priču otac Novaka Đokovića i otkrio šta je to što ga danas muči a tiče se prošlosti.

Getty images/Julian Finney

– Naši sinovi Đorđe i Marko su takođe patili zbog toga, njima nismo mogli toliko da se posvetimo, ni psihički ni finansijski.

Otac Novaka Đokovića žali što nije imao vremena za Đorđa

–  Mogu da kažem da je Đorđe u mlađim godinama bio čak veći talenat za tenis, ali mi smo morali da se fokusiramo na Novaka. Bilo je mnogo teških situacija. Pred decom sam morao da budem jak, a onda se zatvorim u kupatilo i tu se slomim da oni ne vide – pričao je Srđan Đoković  koji je kako i sam kaže uradio sve da od Noleta ipak napravi čoveka i sjajnog sportistu ali ga i pored toga savest izuizetno peče što se nije dovoljno posvetio Marku i Đorđu.

Nedaleko od stana u kojem su živeli nalazi se Osnovna škola „Bora Stanković“ koju je Novak pohađao, dok je prve lekcije o tenisu naučio u Sportskom centru „Balašević“ koji se nalazi u Rakovici. Pre nekoliko godina, na zgradi u kojoj su Đokovići stanovali, osvanuo je mural – Novakov lik sa reketom na pozadini u bojama srpske zastave i poruka „S verom u Boga“.

(Photo by Maddie Meyer/Getty Images)

O teškim danima odrastanja tokom kriznih devedesetih Novak Đoković nedavno je govorio u jednom intervjuu.

– Svakog jutra čekao sam u redu, sa stotinama ljudi i mojim dedom, kako bismo obezbedili hleb i mleko za nas pet-šest u porodici. Znam kakav je to osećaj. Cenim sve što imam, i to je dato od strane života i Boga. Moram to da poštujem. Otuda imam na svest da postoji mnogo ljudi koji su imali manje sreće u životu. Kroz svoju fondaciju i teniski centar u Srbiji činim šta mogu, na svaki mogući način. Znam da to nije dovoljno, uvek može više, ali dajem sve od sebe – rekao je Nole.