Food Talk 2014: Može li Srbija u STO bez prihvatanja GMO na svojoj teritoriji?!

Panel „Ono si što jedeš: Istine i zablude o GMO“ otvorio je ovogodišnju najveću regionalnu konferenciju o hrani „Food Talk“, održanu na Salašu 137 u organizaciji kulinarskih časopisa Color Press Grupe. Moderatorka Marina Kosanović imala je sjajne goste: gastroheritologa Tamaru Ognjević, prof. dr Miodraga Dimitrijevića – Poljoprivredni fakultet Novi Sad, TV autorku i urednika na TV Pink Aidu Đedović, novinarku Vesnu de Vinča, šefa katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu prof. dr Miladin Ševarlić, koji su pokrenuli veoma važna pitanja o genetski modifikovanim organizmima i njihovoj upotrebi u Srbiji.

Problem koji se dugo postavlja pred ekonomiste, tehnologe, genetičare, političare, i na kraju krajeva i građane je da li omogućiti prodaju GMO u našoj zemlji, što je postavljeno kao uslov da se Srbija priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). U maju mesecu ove godine u Briselu, posle završetka skrininga za poglavlje poljoprivrede i ruralnog razvoja, šef pregovaračkog tima Srbije Danilo Golubović sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva saopštio je da Srbija neće uvoziti niti proizvoditi genetski modifikovano seme za poljoprivredne i prehrambene proizvode i srpska Vlada je na putu da to obezbedi u okviru pregovora o ulasku zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao i usaglašavanjem propisa za zakonima Evropske unije. „Sadašnji zakon nije bezbedan, niti jasan, konkretan i ne štiti na dovoljan način naše stanovništvo i naša je želja da izmene zakona budu takve da zakon bude jasan, primenjiv i da pravila igre budu u potpunosti priznata“, rekao je tada Golubović.

CEO PANEL „ONO SMO ŠTO JEDEMO: ISTINE I ZABLUDE O GMO POGLEDAJTE OVDE“

Profesor Miladin Ševrlić na ovogodišnjem Food Talku rekao je da uvoz GMO semena za Srbiju nije čak ni ekonomski isplativ. „Ako Srbija hoće da nabavlja genetički modifikovano seme samo za dve kulture – soju i kukuruz, mi godišnje moramo da izdvojimo 535 milion dolara za nabavku GMO semena i da izgubimo na razlici u ceni između tako dobijenog GMO proizvoda, čija je cena na tržištu niža recimo za 100 evra po toni između konvencionalne soje koju mi proizvodimo i gmo soje koja je dominantna na tržištu u svetu postala i tog kukuruza, da računamo da je 10 dolara po toni. To je dva puta više nego što je celokupan agrarni budžet Republike Srbije koji dajemo za sve viste subvencije i podsticaje. Ako smo mi siromašni da povećamo agrarni budžet i da postignemo subvencije i da izjednačiomo sa EU, koja ima četiri i pet puta veće subvencije, kako ćemo biti bogati da plaćamo sutra cenu GMO semena?“, zapitao se Ševrlić.

Kada je reč o bezbednosti genetski modifikovanih organizama Ševrlić je rekao da su sva ispitivanja koja sprovode kompanije proizvođači GMO semena traju 90 dana, što je prekratak period da se uvide neželjeni efekti i da istraživanje mora trajati najmanje dve godine. Prema njegovim rečima, građani Srbije su se većinom izjasnili da ne žele GMO na svojoj teritoriji i da bi Vlada to trebalo da poštuje.

„Autor sam prve deklaracije o GMO koja je usvojena januara 2013. godine od strane skupštine grada Čačka. Ona počinje sa sloganom ’Mi ne želimo GMO u našoj teritoriji’, a završava se sa porukom ‘Ostavimo zemlju naših pradedova našoj deci bez GMO’. Tu deklaraciju je zajedno sa deklaracijom Zelenih Srbije usvojilo oko 110 skupština opština i gradova od ukupno 168 lokalnih zajednica. Tih 110 lokalnih uprava pokrivaju 75 odsto teritorije, 85 odsto stanovništva i 90 odsto poslanika u Parlamentu Srbije. Ako su poslanici predstavnici naroda, ako su skupštine opština i gradova nukleus demokratije, pitam se – kakav će pristup imati poslanici u parlamentu Srbije, da li će glasati onako kako su se već izjasnile njihove lokalne samouprave, ili će glasati kao produžena ruka njihovih političkih lidera, koji su uglavnom korumpirani“, rekao je profesor Ševrlić.

Inače, lani je Srbija imala rok do 15. oktobra da dozvoli promet GMO na svojoj teritoriji da bi ušla u STO, ali rok nije ispoštovan. Tada su iz Vlade istakli da „Nije bilo struja u Vladi za GMO, ali je pritisak javnosti bio ogroman“, prenele su Novosti. „Prvi korak je bio da izbegnemo član zakona kojim se zabranjuje promet GMO, ali bismo kasnije u Zakonu propisali strogu proceduru koju nijedan odsto uvoznika GMO ne bi mogao da ispoštuje. Ispunjenje uslova koji bi zakon odredio bilo bi praktično nemoguće“, rečeno je tada u Vladi.

Ševrlić smatra da bi Srbija mogla u STO i bez prihvatanja GMO na svojoj teritoriji. „Mađarska je članica Evropske unije, Mađarska je pormenila Ustav, čaln 20 i zabranila dve stvari: prvo, Uzgoj GMO, a drugo prodaju zemljišta strancima. Rusija je ušla prošle godine u Svetsku trgovinsku organizaciju, sada stopira sve što je u vezi sa GMO i sprema se da pripreme jedan eksperiment koji će pobiti fanu o kontraverzama upotrebe genetički modifikovanih organizama“.

Pročitajte još i ovo:

„Food Talk 2014“ završen koncertom Zvonka Bogdana i zabavom uz tamburaše!
Food Talk 2014: Pol Dring predstavlja “Jamie’s World”
Pogledajte: Kako se Džejmi Oliver bori protiv GMO hrane!
Pogledajte: Džejmi Oliver nazdravlja srpskom rakijom
Konferencija Food talk 2014: Kićenje slovačke neveste oduševilo učesnike
Pročitajte: Šta Džejmi Oliver u svom blogu piše o srpskoj kuhinji…
Konferencija Food Talk otvara pitanje: Hoće li ishrana bez mesa postati trend u kulinarstvu?!

Autor: Milena Radovanović, Life Content
Foto: Life Content