ISPOVEST Vesne Zmijanac: „Ništa tužnije od pijane žene! I ja sam sklona tom poroku”
Vesne Zmijanac tokom svog burnog života prošla je kroz toliko neverovatnih situacija da bi o tome mogla mesecima da priča, a samo jednom prilikom otvorila je dušu i sve priznala:
Tužna ispovest Vesne Zmijanac
– Znala sam da odem na groblje na Bukulji, tamo sednem na grob neke babe i popijem po devet čokanjčića rakije, a onda me uhvati san… – ispričala je Vesna, a prema sopstvenim navodima, u mladosti najčešće jepila u društvu opasnih momaka Ćente, Giške i ostalih.
– Verujte mi, nema ništa tužnije od pijane žene. I sama sam sklona tom poroku, za koji opravdanja nema, niti ga tražim. Tužno je kada žena svoj jad i očaj blaži alkoholom. Muškarci su tu, što se opijanja tiče, nekako u prednosti – mada ne znam zašto i ko im je dao tu prednost, bar u shvatanju i gledanju na sam čin pijanstva – izjavila je svojevremeno i priznala da je imala kontakt i sa narkoticima:
– Nedozvoljene supstance su uzimala maha baš u vreme mog boravka u Americi. U svakom malo bolje lokalu i klubu čanče sa belim stajalo je na stolu. Platiš, ako već nije uračunato u cenu ulaznice ili konzumacije, šmrkneš i – zbogom pameti. Ako ti se to ne sviđa – nema problema – samo reci, za novac se brzo može dobaviti sve šta ti je po volji i ukusu. Blentavi osećaj lažne sigurnosti i nadljudske snage. Sve je lepše nego što jeste, sve se čini lakšim nego što jeste, sve je moguće – čak i ono što nije. Kada omama prođe, bolni sudar sa stvarnošću. Kajanje i strah, neprirodni strah. U povodu i u razlogu sve to liči na opijanje. U trajanju i doživljaju, bar s početka, pomalo i prija. Ostavlja istu prazninu u duši kao i alkohol, s tim što se vremenom odsustvo mamurluka i glavobolje nadoknađuje totalnim kolapsom celog tela i atrofijom svake ljudskosti u čoveku. Gadna rabota. Onaj ko je opijate izmislio i napravio je, taj sigurno mrzi čoveka, mrzi sve ljude i sebe samog – ispričala je svojevremeno Vesna i kako je rekla, ne stidi se i ne žali što je imala buran život:
– Moja iskustva su mnogobrojna i različita. Stičem ih i danas. Ponekad čovek mora da siđe do dna sebe. Da pusti i ono životinjsko u njemu da se istutnji.
