Tužna ispovest Ivane Selakov: Morala sam sama da tražim od čega boluje moja ćerka

Pevačica Ivana Selakov skoro nikada ne priča o svom životu, te je mnoge iznenadila informacija da se njena ćerka borila sa retkom bolešću za koju u Srbiji skoro nikada nisu ni čuli.

Ivana Selakov otvoreno o porodičnoj drami

U pitanju je poreećaj ishrane, a pevačici je bilo mnogo teško dok nije devojčici uspostavljena dijagnoza. Danas ona otvoreno govori o ovoj bolesti u nadi da će nekome pomoći.

Privatna arhiva

– Od pete godine jelaje tri stvari. To je bilo užasno. To je bio pakao. To je za roditelja pakao. Gledati svoje dete, bebu od godinu dana, koja je kao trebala da pređe na čvrstu hranu, dete koje nema šanse da stavi u usta ništa što joj se ne dopada vizuelno. Vidi, milom, silom, roditeljskim svim mogućim metodama – reklaje Ivana za SCANDAL! i dodala:

– Dopadalo joj je jedna vrsta ćevapa, jedan proizvođač da ga ne reklamiramo,  jedan restoran u Beogradu. Znači ako doneseš drugi ćevap koji izgleda isto, onako pogledao i kao ccc, neće! Pazi, mala je, dve godine. Jedna vrsta ćevapa, pomfit, krompirići i ne znam šta je bilo više treće, jedna jedina pasta, uvrnuti fuzili sa zelenim pesto sosom. Ništa drugo. Nije to sad kao jedem palačinke, torte, sladolede pa ne jedem ovo. Ne. Ne jede ništa. Nijedno voće, nijedno povrće. Zamisli sad pakao za roditelja. Faktički jede meso. To je bilo strašno. Mi smo bili očajni. Nismo znali šta je. Znaš ono kad kreneš jednog pedijatra, drugog pedijatra – gledaju te, nutricionisti – gledaju te,  homeopatu – ništa, ORL – možda ima nešto u grlu pa joj smeta… Očaj! Jedan prosto očaj. Znaš ono kad ti kažu kad dobije temperaturu nek popije supicu i čaj, ma kakva supica i čaj, užas. Mi smo je držali dva dana jednom kao ma nećeš ti nas zezati, znaš ono kad si već očajan, i damo joj neku hranu, hoćeš-nećeš, ništa – nećeš nema ništa drugo. Ona neće ništa drugo. Pije vode. Naliva se vodom. Znači gladna je. Vidim je onesvestiće se. Dva dana je ja nudim, hoću da isteram svoje, znaš, roditeljski, neće ona mene da zeza sa tri godine. Ne, ne i ne. Ti vidiš iskreno da joj se to gadi. Da ona ne može da gleda to. Ona na kraju kreće da povraća od muke, od mučnine, vodu jer ništa drugo nije pojela i ti shvataš da moraš da joj daš da pojede nešto što voli jer će pasti u nesvest. Znači strašno. Hvala Bogu, to je sa pet godina… – rekla je pevačica i otkrila na koji način je rešen ovaj problem:

– Niko se u Srbiji ne bavi time. Ja nigde nisam našla nijedan tekst. Ja sam našla tekstove na engleskom jeziku o tome, i to ima mnogo tekstova. Kod nas niko. U Americi mnogo. Imaš tekstova, kad ukucaš ARFID skraćenicu, mnogo. To su deca koja prosto ili odbijaju kašasto, ili zrnasto ili zeleno ili im se vizuelno ne sviđa i imaš najgori slučaj kad neće ništa. Ta deca imaju i neke senzorne osetljivosti. Tipa naša ćerka nije htela bosa da hoda po travi, po pesku, po šljunku, ni po čemu, znači čarapice, na plaži čarapice i papuće. Nije htela da se uprlja, da se ubrlja, sva je bila čistunica, nešto to što joj se vizelno ne sviđa, znači hiperosetljiva. Uz veliki trud i muku i poverenje Peđe i mene koji smo po ceo dan sa njom, da proba, da stekne poverenje, da je malo ona i porasla, mi smo to uspeli da rešimo. Ne totalno, i dalje ona ako joj daš breskvu neće je pojesti ali će makar probati. I znaš ja sam to jednom rekla slučajno u jednom intervjuu, ja nisam sanjala da će se meni mnogo očajnih roditelja javiti na društvenim mrežama koji imaju sličan problem ili isti problem jer niko se ne bavi time. Meni su roditelji pričali jao mi nismo mogli da verujemo, mi smo mislili da smo mi jedini, da smo ludi, ne znamo šta ćemo. Tako da hvala Bogu što se tiče ćerkice sve se rešilo ona je sad super ali baš smo imali jedan pakleni period, veruj mi – bila je iskrena pevačica.