Svet

22 Oktobra, 2020 14:00

JUNACI filma o Tomi: „Lakše je izaći iz ZONE KOMFORA onda kada imaš PRIJATELJA da te u nju i vrati!“

Filmska scena spojila ih je svega nekoliko puta, ali to je bilo dovoljno da glumci Milan Marić i Andrija Kuzmanović postanu prijatelji i jedan drugom oslonac u poslu.

Film će verno dočarati jednu epohu!

Oni su mladi, uspešni i hrabri. Kolege na sceni, prijatelji u kafani, a od nedavno i poslovni partneri u novom filmu „Toma“, koji svi nostalgični ljubitelji onih romantičnih sedamdestih željno iščekuju. Milanu je pripala uloga Tome Zdravkovića, dok Andrija glumi Tominog menadžera. Po onome što do sada znamo, film će izuzetno verno dočarati jednu epohu – vreme boema, starih kafana i muzike koja dira pravo u srce.

– Mnogo puta sam rekao kako bih najviše voleo da sam se rodio kada i moji roditelji i da zakačim to najlepše doba Jugoslavije –  kaže Andrija Kuzmanović, dok se Milan nadovezuje:

– Film pokriva skoro ceo život Tome Zdravkovića, njegovo detinjstvo, trenutak kada ga Silvana 1958. godine izvlači iz Leskovca i odvodi u Tuzlu, gde zapravo i počinje njegova karijera. Obuhvaćen je čitav proces postajanja onog Tome Zdravkovića koga znamo, jedne od najvećih zvezda jugoslovenske muzike, sve do njegove smrti na VMA. Tako da tu ima mnogo epoha i mnogo se svet promenio od njegovog detinjstva do 1991. 

Tomine pesme nezaobilazni su deo kafanskih izlazaka i dok Milan naručuje „Tužno leto“, „Danku“, „Ostao sam sam“, „Dotak’o sam dno života“, Andrija bira „Čekaj me“ i „Život je reka“.

Milan i Andrija podjednako su angažovani i na filmu i u pozorištu i ne bi se odrekli ni jedne ni druge scene. Međutim, kažu da svaki glumac ima baš onu jednu ulogu koja predstavlja prekretnicu u njegovoj karijeri.

– Uloga Dovlatova je moja prekretnica iz milion i jednog razloga. Prvenstveno zbog toga što je to bila prva glavna, najveća uloga, najkompleksnija, za koju sam morao fizički da se transformišem, da naučim strani jezik i da je odigram celu na tom jeziku na kome se nisam osećao ni najmanje sigurno. Tada sam shvatio da ulogama treba da prilaziš potpuno univerzalno, jer ako počneš da im prilaziš stalno iz istog ključa, to postaje rutina, a to ubija strast, želju, igru i to onda postaje samo odrađivanje– kaže Milan.

Andrijin put do velikog platna došao je na mala vrata.

– Svaki glumac ima prekretnicu u karijeri, ali mislim da je vrlo važno od čega si počeo. Ja nisam imao neku preterano bitnu ulogu u Montevideu, ali sam definitivno bio jedan od šrafova te reprezentacije i mislim da mi je ta uloga Jakše ili El grande Milovana zapravo bila ulaznica u ovaj posao, u filmski svet. Radio sam već u pozorištu, ali na filmu nisam do tad. Ako ćemo iskreno, mislim da mi je ta uloga preokrenula dosta toga.

Njihove uloge kreću se kroz različite epohe u kojima su bili zastupljeni različiti stilovi odevanja, mnogi modni trendovi aktuelni su i danas, budući da se moda uvek ciklično ponavlja. Glumci otkrivaju u kojoj garderobi se najbolje osećaju.

– To stvarno zavisi od raspoloženja. Suštinski se najbolje osećam kada nosim neke jednostavne farmerke, belu majicu i Reebok patike. To mi je idealna kombinacija za svaki dan, međutim kad bih mogao baš da biram, vratio bih se u 30-te i nosio odela, cipele i neki dobar sat – rekao je Milan, dok Andriji sa druge strane više prija sportski stil.

– Volim da su mi stvari udobne i komotne. Ne volim da me zatežu, da mi te stvari stalno skreću pažnju na to da postoje i da su tu na meni. Ne mora da bude preširoko, ali mora da bude komotno, udobno i materijal mora da bude pamuk.

Poznato je da su dva glumca dobri prijatelji i van seta, što često ume da se prenese i na poslovni segment.

– U radu sa Andrijom nema mane. Eventualno propust može da se desi zato što podrazumevaš stvari kada radiš sa nekim koga poznaješ i onda ne obratiš pažnju na sitnice, ali je lakše zato što si sigurniji i možeš da se pustiš u sve to, u istraživanje, u nesigurnosti, u sopstveni mrak, u lutanje. Kada kreneš u proces pravljenja uloge ti moraš da izađeš iz zone komfora i moraš nekad, makar malo, da uđeš u polje koje se zove nesigurnost. Samim tim sebe dovodiš u pomalo nelagodno stanje, a onda ti olakšava to kada da znaš da je tu neko koga poznaješ i ko će te vratiti ako se izgubiš – kaže Milan.

I Andriji znači podrška prijatelja.

– Znate kako, naš posao je prilično naporan, zahteva dosta odricanja i traži da non stop budeš u formi, u treningu, kako fizičkom tako i mentalnom. Kada sa nekim provedeš određeni broj dana na setu ili u pozorištu na probi, uspeš da shvatiš da li ta neka osoba prija, odnosno pripada tvom okruženju ili ne. Milan definitivno pripada. Srećan sam što imam priliku da radim sa pametnim i talentovanim ljudima.

Milan Marić je prošle godine proglašen za „Zvezdu u usponu“ na Berlinskom filmskom festivalu, zahvaljujući ulozi u ruskom filmu „Dovlatov“, a pored tako značajnog priznanja, mladi glumac ipak nije pustio da ga to ponese.

FOTO: MARIJA ZINDOVIĆ