Žarko Laušević ispraćen uz najtužniju jugoslovensku pesmu: Deca i supruga neutešni (foto)
Sahrana Žarka Lauševića – jecaji odzvanjaju Novim grobljem
Žarko Laušević danas je u društvu porodice i brojnih prijatelja ispraćen na večni počinak. Iako je želeo da bude ispraćen samo od strane porodice, sahrana Žarka Lauševića nije mogla da prođe tako, jer su svi oni koji su ga voleli želeli da se poslednji put oproste od njega. I čini se da nikada ni za kim nije proliveno toliko suza kao za Lauševićem. Njegova deca, Asja, Jana i Dušan sve vreme su stajali zagrljeni i plakali, dok se Žarkova supruga Anita trudila da ostane pribrana, ali se i ona u jednom trenutku slomila.
Sahrana Žarka Lauševića – govor i pesma umesto opela
Ispraćaju za kremaciju Žarka Lauševića prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi, među kojima su bili brojni glumci. Neki od njih su održali govor na komemoraciji koja je održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, dok je njegov prijatelj Nebojša Dugalić o svom dugogodišnjem prijatelju i kolegi govorio u kapeli na Novom groblju.
– Dragi naš Žare, treba reći nešto sa znanjem da će nešto ostati od govora. Zašto je Njegoš baš tebe izabrao za taj kamen… Primi naš zagrljaj makar i nemoćan. Tolikima od nas koji smo u mladosti očarani gledali u tvoj dar. Bio si razlog što smo krenuli put glume. Svet koji si nam donosio zaposeo bi ceo raspoloživ prostor kao da si bio predodređen da se sve drame dogode u tebi. Tvoja krhkost je bila snaga kojom si sve nosio. Ona nas je razoružala i lečila. I kada bi reditelj uzviknuo “Kupljeno”, svi bi se osećali zakinuti za još jednu tvoju kreaciju i bravuru. A kolikim si samo sudbinama pozajmio svoju kožu i dao im priliku da se rode.
Renesansan i svestran glumeći i pišući, a ne znam u čemu si bio bolji. Slutim kolilo je bilo nolno izdržati preboleti toliku srazmeru. Ipak si ivek brinuo da nekome ne zauzmeš mesto. Imetnik u davanju puta drugome, takva je bila tvoja otmenost prema nema. Stalno si izgledao kao neko ko oseća da nije dovoljmo dao i da je još dužan. U svakom trenutku uranjao si strasno i glasno, kao dečak koji en zna šta bi pre od svog obilja podelio – govorio je potreseni Dugalić dok su svi oko njega plakali.
Pročitajte Potresne reči na komemoraciji Žarku Lauševiću – Mahnuo si mi i rekao da se vidimo – Anita, ne plači
Ma kako da si izgledao tiho, uvek si izgledao kao neko ko misli da u svojoj diskretnosti može biti još nenametljiviji i tiši. Znao si da je svetljenje i sajnje drugome ono jedino što je čoveku neoduzimljivo i zato ćemo svećo naša čivati trag tvoje buktinje i sećati se onoga što si nam osvetlio.
Zadivljujućom snagom nosio si svoj hod, nadnesen nad ambis, a neprestamo tražeći ono čime ćeš nas obgrliti. Molimo se zato da ti se u knjizi zemaljske veresije svaki dug namiri i prosti i da put tvoj u okviru staništa nebeski, odakle pobeže svaka muka, bude radostan i blag. Hvala ti beskrajno na svemu, Žare naš dragi – reči su potresnog govora Nebojše Dugalića.
Žarku Lauševiću po želji porodice nije služeno opelo, a glumac je ispraćen uz govor svojih prijatelja, ali i pesme koje je izvodio hor. Jedna od pesama koju su izvodili je i numera “Jeleni umiru sami” grupe “Poslednja igra leptira”.
Više fotografija pogledajte u galeriji ispod teksta
