SCANDAL! intervju! Maca: “Karleuša se NALJUTILA, kad sam joj spomenuo JE*ANJE!”

Dragan Marinković Maca odnedavno vodi emisiju Zornjak na Red TV. Kako kaže u intervjuu za SCANDAL! sve se odvija kako je i planirao.
– Prezadovoljan sam. Meni je to onako prava jutarnja terapija, imam sjajan tim ljudi s kojima radim, produkcijski je sve na zavidnom nivou, divne goste i ono što je za mene najbolji pokazatelj jesu reakcije ljudi sa društvenih mreža. To je zato što smo nekonvencionalni, nemamo nijednu tešku temu. Jutarnji programi su postale političke emisije, a mi nemamo nijednu tešku temu. U principu, kad ustaneš, ne znaš da li da se umiješ ili ubiješ… Mi bez ijedne teške teme, pokušavamo da glorifikujemo neke teme, imamo ozbiljne goste. Taj Zornjak se pomera shodno našem načinu života…
Čekaj, jel se pomera zornjak kao zornjak ili Jutarnji program?
– Zornjak kao zornjak, kao pojava u našem društvu. (smeh) Rečju, to je vrlo potentan jutarnji program koji zagovara zornjak, a zornjak po vokaciji i svom samom značenju podrazumeva borbu protiv bele kuge.

Maca: “Iznenadilo me kad se Karleuša naljutila, ali i to je ok”

Da li i ti praktikuješ zornjak?
– Kako da ne, pa ima li šta lepše kad se probudiš… Kako ono, jorgan planine, to je zdravlje… Tvrd kao kamen! Šalu na stranu, drago mi je u današnje vreme pošto ne mogu da se ostvarim u onome što sam po vokaciji, a borio sam se kao lav u prethodnih sedam ili osam godina, ali sad sam nekako ispunjen kreativno i drago mi je što sarađujem sa divnim ljudima.
Kad god ti uđeš u Zadrugu, to se naširoko prepričava. Da li si ti zaista začuđen njihovim neznanjem ili je to sastavni deo tvog posla?
– Znam ko su oni i šta su. Neću da izigravam nekog ko im se smeje, najimpresivnije mi je kada kao u školi ne znaš ništa, pa gledaš po razredu… Onda se setim naših nastavnica i učiteljica koje su se mislile. ‘Vidi ovoga, pa on pojma nema!’A ti kao uzmeš sebi vremena i skeniraš razred da vidiš zna li iko i oće li ti iko šapnuti… Tako se i ja tamo nađem nekad u ulozi učitelja. Uglavnom, ja sam bio i sa jedne i sa druge strane kamere. Moj način rada nije takav da se istresam na njima ili da sam ozbiljan i repetiram obrve, zaista volim da se zezam s njima. Nije to jednostavno jer ima fanova koji njih vole ili ne vole, ali u svakom slučaju nas desetoro najrođenijih da smo deset meseci na pustom ostrvu sa najjačim seks-bombama pa bih se i sa njima potukao, a kamoli s galerijom likova koji se manje ili više ne znaju i koji tako evoluiraju iz sezone u sezonu, tako da pokušavamo da imamo što manje teških tema da bismo se zezali i da bismo zabavili gledaoce.
Jel ti poznaješ neke od njih iz spoljnog sveta?
– Manje-više neke da, neke ne… Da sam se družio s nekim, nisam. Ja se inače ne družim preterano s javnim ličnostima, popijemo nekad kaficu i to je to, ali znam njihov lik i delo, minuli rad, uglavnom sam upoznat.
Zašto se ne družiš s javnim ličnostima?
– Ne znam ni ja, nisam ja redovan po eventima i red carpetima… Nekad se pojavim, na primer kod Bate Spasojevića, ali ne jer sam ja neki modni guru. Mislim da je to sada više pokazivački nego što je nekome stalo da pohvali nečiji rad, više je svima stalo do samopromocije nego da podrži onoga zbog koga se neki događaj organizuje. Mislim da je više pitanje samopromocije nego svega ostalog.
Žene te oduvek obožavaju, ali se za tebe ne vezuju nikakve afere. Jesi li se dobro štitio ili nisi taj tip muškarca?
– Nikad me niste uhvatili, kad vi u SCANDALU! niste uspeli, neka ostane tako… (smeh) Mala tajna velikih majstora što bi rekao Stevo Karapandža!
Jel možemo od tebe da očekujemo neki lep noćni šou?
– U principu, ja sam za, voleo bih nešto… Mislim da danas, što se tiče takve vrste programa, retko šta ima. Ja sam već dugo na televiziji, setimo se Letećeg starta, Jednostavnog života… Svih tih formata koji su nekako bili pitki, gledljivi… Ali preovladao je rijaliti jer živimo u turbulentnim vremenima. Inače mislim da rijaliti, koliko god ga napadaju i koliko god ima lažnog morala, ima apropo toga super emisija na Redu: Pitam za druga… Kao ja to ne znam, ali zanima me… Jednostavno, to je odraz u ogledalu. Nisu ti ljudi sa Jupitera došli ili ne znam koje planete, to je tako, to je odraz u ogledalu. Moramo da shvatimo da je tako i što se tiče obrazovanja, i ponašanja i generano njihov modus vivendi je takav, i to mislim na modus vivendi većine naroda na Balkanu. To je prosto preovladalo i to je tako. Neki TV formati koji su meni bili dragi su iščezli. Teško je danas, ja sam svašta radio, zato je najbolje raditi na godinu dana. Uvek imaš prostora za godinu dana, to je period, a maksimalni broj gledljivih ljudi. Čak sam ja uvek imao goste i sa ex Ju prostora, ali ni ta bivša Juga nije bila toliko velika zemlja, pa da imaš sijaset gostiju. Malo imaš ljudi za koje publika zna i koje bi gledala, a ti moraš da imaš goste koje bi narod da gleda da bi imao rejting i da ta emisija zaradila i ostala na televiziji. Ne znam, Ivan Ivanović je imao Stinga u gostima kojeg ja obožavam, a imao je 7.000 ljudi, nažalost. To je jedna tuga, ali u principu je ozbiljno teško.

Maca: “Nisi mangup ako napraviš dete, već ako napraviš čoveka od njega!”

Ti si bio veliki zaje*ant i sada, i kada si bio mlađi, a kao otac si jako požrtvovan. To niko nije očekivao od tebe? Da li si se uozbiljio kada su došla deca?
– Nije se ništa promenilo. Biti roditelj je nešto najlepše u životu. Bolje je da dete danas plače, nego ja sutra. Nisam strog otac, fer sam i korektan, ne pravim medveđe usluge. Često me srce zaboli, ali neću da pređem preko nekih stvari. Nije mangupluk napraviti dete, to danas može svako. Mangupluk je odgojiti ga i napraviti čoveka od njega jer on sa 18 godina postaje pravno i moralno odgovoran za sve svoje postupke. Nisu današnja deca kriva što su bahata, bezobrazna, slušaju banalne stvari, prebrzo odrastaju… Roditelji su od njih napravili takve nus-pojave, pa najlakše im je uvaliti fontele i tablete i baviti se nekim svojim banalnostima nego baviti se detetom. Da bi u bilo čemu bio uspešan treba se time baviti, a kamoli detetom. Danas sam baš pročitao neku divnu stvar, parafraziraću Ili budi maksimalan ili se nemoj ničim baviti. Ili ćeš dakle napraviti čoveka od njega ili igračku. Kao ponosiš se nečim, a nije ti baš za ponos!
Kako si uspeo da se organizuješ i da budeš otac deci koju imaš iz dva braka sa dve različite žene?
– Pa civilizovan si čovek. Neke stvari idu ili ne idu… Treba danas biti, kada su sva deca sajber deca, oni znaju bolje od nas i na telefonima i na računarima, ja sam bre poluanalfabeta, veze nemam, polupismen sam da se ne lažemo, a oni se vrlo rano opismenjuju jer je to sada način opismenjavanja. E sad šta je bolje, da li klikeri, em-a-es-esa-sa, arjačkinje-barjačkinje, ja sam uvek znao tu staru školu, ali danas je drugačije! Međutim, uvek možeš da napraviš neki kompromis da bude i jedno, i drugo. A opstaneš jer imaš vezu i decu sa cicilizovanom osobom. Moja dva sina su dva brata najrođenija, kod nas nema polubraće i tih nekih prefiksa. Moja Jovana savršeno funkcioniše s njima dvojicom. Ako si civilizovan, ne treba ti puno. Na kraju krajeva, i da je dete proizvod jedne lude besane noći, on je tvoj pa je tvoj. Ja zaista ne pristajem ni na majke, ni na očeve, ne mogu da verujem, meni je to strašno da se neko odrekne svog deteta.

Maca: “Zabranio bih abortus, osim ako se ne radi o silovanju!”

Ali si ti jedna od retkih osoba koja ima takav stav…
– Naravno. Nedavno mi je u emisiji gostovala jedna gospođa, ginekolog je po zanimanju i govorili smo o polnim bolestima i objasnila je da to nije bauk. I kad sam čuo koliko desetina hiljada registrovanih abortusa ima na ovim prostorima, onda je to najbolji pokazatelj koliko se svi prave budale. U Poljskoj su nedavno bile velike demonstracije povodom abortusa. I ja bih ga, brate, zabranio osim ako nije u pitanju silovanje. Za sve ostalo ne bih imao milosti! Ako si ga znao, jarane, napraviti, onda ga moraš znati i odgajati jer je to klasično ubistvo. Kad sam se bavio tom emisijom, saznao sam da taj fetus i kada se legalno odstranjuje takođe ljudsko biće. Tako da, ja bih to zabranio i to nema veze s verom, već sa ljudskošću.
Pročitao sam da ste Jovana i ti izgubili trojke, kako ste to podneli?
– Da, tačno je. Meni je bilo užasno, a mogu misliti kako je bilo Jovani, to je njena prva trudnoća, tako da… To je bilo pre dve i po godine, otišli smo u Trebinje, sklonili se malo iz velegrada i bili smo dole nekih pet ili šest meseci… Znam neke drugare koji su kroz ti prošli i na gori način, a kada sam ja sam prošao kroz to, odjednom sam shvatio da je to pošast, da je kao epidemija. Izašao sam u javnost zbog toga iz prostog razloga jer je to kao epidemija i treba time da se bavimo mnogo ozbiljnije . Odjednom se prepadneš jer shvatiš koliko ljudi prolazi kroz to. Postoje sada i vantelesna oplodnja, i ostalo, ali zaista je to kao epidemija.
Mnogi se nakon takvih situacija okreću veri, da li je to slučaj s tobom?
– Ja sam kršten kao beba, a pitanje vere i ideologije je privatna stvar. Ja to nikad ne izbacujem u prvi plan. Nikad ne pretendujem nacionalni predznak. Ja volim da popijem i kaficu u Splitu na Rivi… Nacionalizam je OK, šovinizam je zlo, svoje volim, tuđe poštujem! Bio sam i u Jerusalimu, često odem i na Svetu Goru, tamo budem nedostupan po sedam dana i toplo bih svima preporučio da to osete i dožive. To su paralelni svetovi, posledni put sam bio u februaru. I onda palim telefon u Solunu koji je poput Beograda. Idem iz onog raja i palim telefon, a on samo krene da pišti… Ovi vamo trube i onda skontaš taj monaški način života. Zapitaš se za mnoge stvari. U svakom slučaju, ili jesi ili nisi. Ja nisam postao vernik devedesetih godina, jednostavno sve to nosim iz poodice, mi obeležavamo krsnu slavu i to se nosi iz porodice. Danas se slave Ivkove slave s muzikom, ali to nema veze sa slavom, niti se to radi po kafanama. I to je izgubilo suštinu, svaka je slava Ivkova slava…

Maca: “Stavila me na hlađenje kad sam napisao Draga JK, posle J nema K!”

Neke emisije si radio sa JK i ostale su upamćene za anale. Kako si joj našao žicu, ona se nikad nije ljutila na tebe?
– Imali smo ono za klinca i ne znam šta još… Stavila me je na hlađenje kad sam napisao Draga JK, posle J nema K!
Jel ti sad žao?
– Nije mi žao, meni je to duhovito i iznenađujuće mi je što se naljutila, ali možda je to tako trebalo. Severina umesto da prođe kroz to s mudima, ona stavi naočare, šešir… Ja neću da ulazim u to jel bili ili nije, imam svojih problema. Nema tu šta da se kriješ iza tamnih naočara, ali sam zaista malo stavljen na hlađenje od strane JK. Ali OK, idemo dalje…
Ima li neko od javnih ličnosti koga nisi ugostio?
– Ima, verovatno, normalno da ima. Pre neki dan je bio rođendan Jovi Radovanoviću, i to 80. I on mi je bio jedan od godtiju, pa pokojni Toše, ma mnogo ljudi koji nisu među nama. Uvek moraš da istražuješ, ne postoji dobar ili loš gost… Jednostavno, neko je manje, neko više introvertan. Ima i mnogo ljudi koje ne znam, ali znam za njihov lik i delo, ali dobro, biće, Bože zdravlja.
Jesi li imao nekih neprijatnosti sa poznatima?
– Nisam nikad, znaju i oni otprilike da im neću postavljati banalna pitanja tipa ko ti je aranžer, ko ti je pisao tekst, Gaja, Vlaja, Raja, Paja… Nego hajde da se zezamo, da bude gledljivo… Mangupluk je uopšte danas prisutan na javnoj sceni. Milion ljudi, milion je drugačijih potreba i poriva. Danas ne možeš čuti pesmu, sve je strofa refren. Prešli su na autotjun, sve je njuma, njuma, njuma… Ja mogu sniniti 18 pesama, sve je sajber i instant i u svemu tome treba opstati, naći lični pečat i biti dovoljno autentičan i zadržati nešto ili ostvariti nešto što te čini posebnim. Ali neprijatnosti nisam imao. Kad je neko ostvaren… Ja sam igrao s pokojnim Petrom Kraljem, Đuzom Stojiljkovićem na sceni Ateljea… Pa onda jedan Muci Draškić… Kad si ostvaren čovek, onda voliš da vidiš mlado i ostvareno biće i daš mu neke inpute i pomogneš im da se dalje razvijaju. Samo frustrirani ljudi imaju potrebu da nekoga sputavaju. Kad kritikuješ stalno dete, ono ne prestaje da voli tebe, već prestaje da voli sebe! I onda uđeš u mašinu tipa ovaj mi je rekao ovo, onaj ono… Mnogi ljudi su na taj način upropašteni jer su naišli na isfrustrirane i neostvarene budale koji imaju potrebu da nekoga degradiraju. Sve se to vidi po porodici. Imao sam priliku da vidim mnogo ludaka među roditeljima na takmičenjima za decu. Ti roditelji sve svoje želje i htenja ostvaruju kroz svoju decu i onda dete upadne u mašinu kojoj nije doraslo po godinama.
Zašto te mnogi ne kapiraju, pa te stave na hlađenje?
– Pa dobro, je*iga! Kome se ne sviđa, neka radi na sebi. Šalim se, nekome to prija, nekome ne… Svaka roba ima svog kupca, neko te prati, neko ne… Neko je odrastao u drugim vremenima, koja su suprotna od tvojih i oni me je*iga ne kontaju. Neko manje zameri, neko više, ali je*iga…

Maca: “Kapa dole za Draganu Mirković, tolike godine traje bez skandala!”

Jesi li sarađivao s Brenom?
– Nismo sarađivali, ali jesmo gostovali jednom u Bosni.
A jel ti bila u nekoj emisiji?
– Ne, gostovali smo nas dvoje, to je bilo baš baš davno, nekih kasnih devedesetih, ima sigurno dvadesetak godina. Nas dvoje umiremo od šege, nešto sam ja pričao, baš smo se valjali. Neko mi je poslao taj snimak, a gošćami nije bila. Dragana Mirković mi je bila gošća, ona je predivno stvorenje. Pripada staroj gardi, baš je divna osoba koja godinama radi bez skandala i ja se divim tim ljudima. Ne znaš šta je u četiri zida kod nje, a to je za svaki rispekt, da se ne lažemo.
Jesi li sarađivao s Lukasom, slični ste?
– Aca je moj brat! On je institucija, možeš ga voleti ili ne, ali ne možeš ga ignorisati. Mangup, šmeker, gradsko dete, on nije zlo… Može se reći da je budala, ali nema zadnje porive. Najgori je prema sebi. I kad pretera, ali svi mi znamo da istrčimo i da pređemo granicu, mada koje su to granice i koji su to leveli i za koga, ali on je benigni u potpunosti. Jedna čista duša. Poznajem ga privatno i radili smo i on je zaista lafčina.
Šta se dešava s tvojom poslednjom predstavom koju si najavljivao i tokom korone. Radio si i sa Kijom i sa Sandrom Afrikom, šta se tu zapravo desilo?
– Prvo je bila Sandra, s njom smo snimili spot, a kasnije Kija. Ja sam izašao iz tog projekta jer nisam imao vremena. Bilo je otkazivanje termina, pa sam zamolio da nađu nekog drugog i onda sam negde nedavno pročitao da sam ja kriv za glumački prvenac Kije i Sandre Afrike. Stvarno sam šupak! Ja njih znam obe, sarađivali smo… Nas su osuđivale kolege kao gde su mlade glumice… Ali to je samo reč o guest star momentu, pa nije igrala Šekspira je*ote. Ja ne skrnavim svoj esnaf, i ja sam imao par pesmica, ali nisam ganjao da idem na Evrosong, kakve veze ima, igramo se malo!
Kad si poslednji put mafijao?
– Ne mafijam više, ali u principu me ubija neprofesionalizam. Kašnjenja… Neko je kasnio, nikad doć, a kad dođu, nema izvini. Normalno je da se čekamo po pola sata ili sat, a posle toga je Ne bih te više zadržavao, nema tu mafijanja. Au jebote ko da sam u celom broju ja!

Maca: “Ako je Darko upao u dugove, to je baš poražavajuće!”

Jesi li nekad dugovao neke velike pare kao na primer Darko Lazić?
– Nisam, Bogu hvala. Nikad nisam bio na kamati! Pre deset godina sam se nešto čačkao jer su meni dugovali, ali srećom su mi prijatelji rekli da se ne zezam i da se ne upuštam u to. Za Darka ne znam, ako je upao u to, to je baš poražavajuće. Mogao je napraviti posao, ali zaje*an je ovo posao. Prođu kroz ovo olako, misle da će im Bog dati i zdravlja i popularnosti ceo život, međutim, mangupluk je istrčati maraton. Sto metara mogu i ja da istrčim, tako da svi oni na sto metara daju gas, a u stvari, jarane, maraton se trči. Inače, srećom, nikad sebi nisam dozvolio dugove. Dugo sam roditelj, i sin sam, i otac. Važne životne uloge mi nisu dale taj luksuz.
Teodora Džehverović je deo projekta za čestitke fanovima koje se naplaćuju
– I mene su zvali, radim i ja to, mi školovani nemamo te cene. Šalim se, ali to je njena cena, je*iga!
Đogani je baš ocrnio zbog toga?
– Ona ima svoju publiku, ona je tu. Milion njih upoznali smo tako. Bila je u ljubavi s Feliksom, negde sam pročitao da li u SCANDALU! Posle je bila u rijalitiju kao i milion njih. Na kraju krajeva, pa nikad niko ne bi znao za Minu Vrbaški da nije takva kakva je. Svako ima svoju cenu. Ja sam i pre ovoga to radio, zovu, traže i ja onda učinim.
Jel bi nekad ušao u Zadrugu?
– Ne, ne, u principu ne. Na Farmi sam bio pre deset godina, i sada pričaju o tome. Nisu to više isti ljudi, ne znam, ne bih sada. Veliki brat mi je trebao zbog finansija, trebala mi je stambena jedinica, a sada ne bih… Kad su to tolike pare o kojima oni govore… Pa, jarane, kako si onda tolike godine unutra?! Izađeš na dva meseca, ne možeš toliko ni popiti, ni kroz nos provući, mislim možeš, ali nisu oni toliko veliki igrači. I onda se za dva meseca vraćaju trkom unutra, a znaju da to nije baš tako lagano. Ja ne verujem u te avione i kamione, ne verujem u te milionske cifre. Miljana je pominjala da je šest godina u rijalitiju, pa je pričala o tim nekim ciframa.
Nekome je to postao život?
– Da, jedini smisao života.
Možeš li da zamisliš da od pet godina života budeš samo šest meseci napolju?
– Da, Miljana je od 60 meseci deset bila van… Ali šta bi, to je droga… Zaje*ano je to. Ima te u jednom trenutku, pa te onda nema, sve je to instant, ali dobro, svako ima svoj način života.