Džoni Štulić: Možda je ovo moje životno delo
Da se alfa i omega neprevaziđene "Azre" Branimir Džoni Štulić u svom stvaralaštvu zaustavio krajem osamdestih godina, i tada bi, bez dileme, stekao epitet legende. Ali, svojim sabranim delima (čitaj 15 knjiga), koja će uskoro objaviti beogradska kuća "Plato Books", pedesetsedmogodišnji Džoni definitivno se odvojio od svih ostalih na muzičkoj sceni. On je, jednostavno, otišao, iza sebe zatvorio sva vrata i onda napisao više od 6.000 stranica. I to ne bilo čega. Radi se o prevodima i prepevima velikih dela klasične literature uz njegove autorske knjige. Ilustracije radi, kako bi preveo "Ilijadu" i "Odiseju", Štulić je savladao starogrčki jezik. Koliko god Džoni iz svog holandskog utočišta isticao da ga apsolutno ništa ne zanima, ipak je nemoguće knjige i dupli CD, koji će ići uz sabrana dela, ne shvatiti kao jedan vid komunikacije Štulića sa publikom na ovim prostorima. Istrajan u svojoj nameri da ne kontaktira sa medijima, i razgovor koji je vođen pre nekoliko dana okarakterisao je kao privatni i insistirao na tome da ne bude objavljen. Požalio se da ga svaki put nakon objavljenih intervjua, koji izazivaju neverovatno veliku pažnju javnosti, pozove još najmanje 20 novinara.
"Ja, jednostavno, ne želim da pričam sa novinarima", kazao je za "Dnevni avaz". Ali, ipak je i ovog puta objavljen deo razgovora, u nadi da se Džoni neće naljutiti… Jer, to ni Džoni neće poreći – njegove knjige i albumi iščekuju se na ovim prostorima sa ogromnim zanimanjem. Hoće li doći u Beograd na promociju svojih knjiga? "Najverovatnije neću. Ne znam ni kada će biti promocija. Šta se to mene tiče? Ne može čovek u jednom trenutku biti na hiljadu mesta. To nema nikakve veze sa mnom", rekao je Džoni a na pitanje zašto onda objavljuje knjige odgovorio je: "To je sticaj okolnosti. Da mene pitaju, to bi još čučalo, ali tako dođe…" Verovatno su iz "Plato Booksa" dali kvalitetnu ponudu? "To niko ne može da plati. Neću o tome da razgovaram", rekao je Štulić. A šta se nalazi na diskovima? "Sa knjigama ide dupli CD kao bonus. To je sa nastupa ‘Azre’ iz devedesetih godina. Jedan je sa koncerta u Banjaluci, a drugi iz Mostara sa deset lakših pesma. Ostalo mi je to na kaseti, to je dobro sviranje i iskoristio sam priliku da to stavim na disk. Dodao sam još deset narodnih pesama. One do sada nisu objavljivane. To sam snimio za sebe", rekao je Džoni.
Može li Štulićeve prevode istorijskih knjiga shvatiti "obični smrtnik"? "Može da čita koga god zanima. Zato ima dosta slika, svih mogućih iz istorije. Više je poglavlja nego što se može naći slika, to je bio najveći problem. Vodio sam računa da postoji dosta nepismenih ljudi, onda neka bar gledaju slike. I ja gledam samo slike kada vidim toliko mnogo stranica. Ko će sve to čitati. Sve knjige imaju zareze i tačke osim ove moje. Ova moja (‘Smijurijada – autobiografija i komentari’) nije ni važna, da se razumemo. Ali, ovo istorijsko, 11 knjiga, to je sve kako treba. To je najbolje što se može na tom jeziku", rekao je Džoni, čija sabrana dela imaju više od 6.000 stranica. "Ja pojma nemam šta je unutra. Morao bih tek da pročitam. Borio sam se sa tačkama, zarezima… Sada i ja moram, kao i svako drugi, da dobijem te knjige i da vidim kako izgleda. Sve vreme sam gledao gde mi je tip greška. To je kao kod umetničkog klizanja, imaš umetnički dojam i zadanu formu", kaže umetnik, kome je trebalo 20 godina da to napiše.
Na pitanje da li je njegovo životno delo, kaže: "Jeste i nije. Zavisi odakle se gleda, kao i sve ostalo." Džoni sada ne piše, ali, kako reče, nešto sluša i gleda… Da li mu se, nakon 6.000 stranica, mili ponovo da sedne za sto? "Broj uopšte nije važan. Naprosto, nema mnogo knjiga. Ovo sve što vredi, to sam napravio. Ja bih vrlo rado nastavio, jer mi je navika, ali nemam šta da radim", rekao je Štulić. Koje sve jezike govori? "Nijedan! Ja nikada nisam znao nijedan jezik", kaže Džoni i objašnjava kako prevodi: "Uz Božiju pomoć. Proviđenje, šta ja znam. Ponekad se zeznem, to će tek da se vidi." Ide li igde iz Utrehta? "Ne, samo sam bio zabavljen sa ovim da završim. Ništa ne kreće odjedanput. Uzrok-posledica, nije to jednostavno. Ne poželim ništa, jer želja je najveći greh", kaže Štulić, dodajući da je najvažnije da bude zdrav. Veoma često se mogu čuti komentari: "Zašto više nema ovakve muzike kao što je bila ‘Azrina’", a na to je muzičar rekao: "Pogledajte ‘YouTube’ – Dino Merlin ima tri miliona gledanja, ‘Hari Mata Hari’ tri miliona, Brega, Kusturica… Neverovatno! Ko god je Bosanac, automatski ima nekoliko miliona gledanja. Ozbiljno kažem da je istina: ‘J… zemlju koja Bosnu nema.’ Izgleda da samo Bosanci žive na ovom belom svetu. Kako je moguće da ima više gledalaca nego što ima ljudi u Bosni? Koliko ja imam gledanja na ‘YouTubeu’? Previše što se mene tiče, ali daleko manje od Bosanaca."
Među Džonijevim sabranim delima naći će se njegovi prevodi i prepevi Homerove "Ilijade" i "Odiseje", Herodotove "Istorije", Tukididovih "Peloponeskih ratova", Ksenofontove "Helenštine". Tu su i Plutarhova dela "Likurg, "Tezej", "Pelopid", "Aleksandrijada" – priče o Aleksandru Velikom, "Argonautika" (Ep o Argonautima), trijade Lao Cea: "Knjiga puta i vrline" (Tao te King), potom dela Empedokla, Sun Cuovo "Umeće ratovanja"… Džoni je preveo i sumerske, hetitske, egipatske spevove i tekstove, "Ep o Gilgamešu", "Mahabharatu", "Homerske himne", "Poreklo Homera i Hesioda i njihovo takmičenje"… kao i izvode iz istorijskih knjiga: "O upravljanju carstvom", "Letopis popa Dukljanina"… Tu su i tri knjige samog Džonija: "Smijurijada – autobiografija i komentari", "Azrine pevane pesme" i "Govorili su o Džoniju – Novinski tekstovi 1977-2004". Sabranim djelima dodao je i svoj novi prepev u heksametru poznatog dela Dragoslava Mihailovića "Kad su cvetale tikve".
Izvor: “Dnevni avaz”
