SCANDAL! intervju! Nisam Pristao na ucene Fute Radulovića! Šaran otkrio kako je muž Marine Tucaković pokušao da mu uzme novac!

Samo za SCANDAL! tekstopisac, bubnjar i producent Saša Nikolić poznatiji  kao Šaran objašnjava kako je nastala Žena od sultana, čime se sve bavi i zašto mu nije prioritet da je stalno u medijima.

Šaran otkrio kako je muž Marine Tucaković pokušao da mu uzme novac!

– Dugo sam u ovom poslu, uradio sam jako velike hitove za Slađu Alegro, ali dok se nisam pojavio u spotu za Tijaninu pesmu Žena od sultana kao onaj namršteni lik, niko nije znao za mene. Ja se šalim, pa kažem da jedino u karijeri nisam bio primabalerina i patrijarh, sve ostalo sam bio. Nisam izbegavao medije, ako nešto treba da se objavi, onda me ima u medijima. Slađa je moje lice, ceo život sarađujemo. Meni je bitno da mediji i publika prihvate to moje lice. Inače, sve što radim radim iz lično svog zadovoljstva i ljubavi.

Ti si i bubnjar?

– Sviram bubanj, tako je. Ostaću zauvek, svojom voljom naravno, bubnjar Slađe Alegro iako to više ne moram da radim, ali hoću jer volim da sviram.

Ti si uočio Tijanu M, a ona se nije proslavila u Zvezdama Granda, isti slučaj je i sa Bobom? Kako si osetio da će oni biti zvezde?

– Problem je sledeći, pevati i imati glas je jedna vrsta talenta, a ono što ja prepoznam u njima to je nešto drugo. Ljudi, odnosno pevači u Srbiji ne kapiraju da nije dovoljno samo pevanje i talenat za uspeh. Mislim da svako može da bude poznat, samo mu treba naći pravu ulogu, kao da je glumac u filmu. Ja, recimo, ako vodim emisiju, prebacim se u ulogu voditelja, ako glumim, onda sam glumac… Fora je da im nađeš koji su žanr. Većina pevača misli da su drama, a neki su komedija, a neki porno-film… Fora je da mu nađeš ko je! Boban, na primer, nije mogao da veruje kad sam mu rekao da peva Nemačke policajce, ali me je poslušao i to je izuzetno dobro prošlo kod romske publike.

Koji je to žanr?

– Bob je folk i odlično je prošao kod romske publike, ali ne samo kod njih. To je gastarbajterska pesma, a on se pitao kako će to da iznese jer je plav, ima plave oči, sa Zlatibora je… Nije verovao da će to publika prepoznati, ali sam ja znao da je to čista egzotika. A Tijanu sam prepoznao tako što sam najpre čuo da odlično peva, pogledao sam neke njene nastupe i odmah sam dobio viziju. Moram da priznam da je ona izuzetno dobra za saradnju. Prepoznala je moje ideje i sjajno se razumemo, tako da je to ključ našeg uspeha.

A kako je to sve išlo sa Slađom?

– Tu nema šta da se priča. Ona je ozbiljna muzička veličina, odličan pevač, umetnik… Ona je jedna od tri najbolje pevačice na Balkanu, ta žena može da peva sve. Pripremam još jedan projekat sa njom, pa će ljudi tek videti šta ona sve može i kako peva.

Zanimljivo je što je Slađa pored svega toga jako skromna i diskretna?

– Slađa je nametljivo nenametljiva. To je žena bez sujete i kompleksa. Svi smo takvi u mojoj ekipi, mi smo i privatno svi jako dobri i to je takođe ključ uspeha. Ne bih mogao da radim sa nekim ko mi nije drag.

Šaran otkrio kako je nastala „Žena od sultana”!

Žena od sultana je baš hit… Kako se to desilo?

– Ta pesma je prevazišla hit, to je sociološki fenomen. To je preraslo muziku i hit jer se razni ljudi iz raznih branši poistovećuju sa tom pesmom. A fenomen je i zato što su svi u početku pljuvali tu pesmu, i mene, i Tijanu, ma sve su nas pljuvali… Velikog hita nema bez hejta. Ja sam napravio mehanizam, kad ljudima ponudiš nešto što će da vole da mrze, oni non-stop dolaze na tvoj kanal da bi nešto pljuvali i samim tim podižu ti gledanost i daju ti na značaju. Ja zato obožavam svoje hejtere, dobre komentare i ne čitam, samo čitam zle komentare, to mi je jako zabavno.

To ti je onda negde i inspiracija za dalje?

– Tako je…

Spot za tu pesmu je kao film, otkud to?

– Ja imam mnogo lica, i mnogo uloga koje volim i pokazalo se da sve to mogu da uradim dobro. Ja sam režirao i sve Slađine spotove. Bavim se i fotografijom i zato sam skontao da napravim multimedijalni koncept. Sve svoje talente vadim po potrebi iz fioke i ništa ne radim unapred. Ne radim ni sa drugim pevačima koji nisu moji jer to ne bi bilo uspešno. Moram da napravim vezu sa nekim s kim radim. Krojim pesmu po senzibilitetu ljudi koji moram da upoznam i koji mora da mi legne. Na pesmu Žena od sultana upecali su se čak i klinci, a to samo znači da i dalje narod i omladina imaju gen i osećaj za orijent i triler. Ja sam to sve zamislio kao trilogiju, druga pesma koja se pojavila je zapravo pesma koja govori o situaciji pre tematike Žene od sultana, ta pesma ima preko osam miliona pregleda i zove se Kako ostaviti lava. Ljudi su te pesme doživeli kao TV seriju. Ta pesma je još bolja, i to su mi mnogi rekli. U tom spotu glumi Dušica Jakovljević i ona je zapravo prva žena od sultana. Ljudi su se upecali na radnju Žene od sultana, pa sad hteli ili ne moraju da vide i nastavak, zato slušaju i drugu pesmu za koju kažu da je odlična.

Šta misliš o Zvezdama Granda i drugim takmičenjima za talente?

– Zvezde Granda su dobro osmišljene, ali izuzev prve dve sezone u kojima su se pojavili Tanja Savić, Darko Lazić i drugi, sve drugo je rijaliti šou. To je Saša Popović lukavo osmislio i sada to vodi bez greške. Sada su glavni likovi članovi iz žirija. Mi više pažnje posvećujemo žiriju nego toj deci koja se takmiče. Na kraju niko od njih ne postane zvezda zato što nije dovoljno pobediti na tim takmičenjima. Setimo se Svilara, gde je on sada?! Ta takmičenja služe da se emituje zabavni program koji će ljudi da gledaju, a da li će neko od njih biti zvezda to nikog ne zanima. Oni više i ne jure zvezde. Paradoksalno je da pobednici tih takmičenja ne postanu zvezde, a ovamo pobednici klasičnih rijalitija, Zadruge i drugih, i te kako budu zvezde i proslave se, a nemaju nikakve talente. Eno ona Hrvatica Iva Grgurić što je pobedila, ona je zvezda, a ne znam šta žena radi, samo postoji! Ali takvi su mediji danas.

Da li si sarađivao sa nekim starijim pevačima?

– Nisam sarađivao, ali možda se desi nekad. To su formirane ličnosti i umetnosti, neće oni mene da slušaju. Nekad moje odluke čudno zvuče pevačima i onda ne možemo da se dogovorimo. Kad sam rekao Bobu zvaćeš se Samo Bob, rekao mi je da sam lud, ali mi je verovao i pristao je. Meni treba neko ko će da mi veruje, a izgrađeni pevači neće prihvatiti moje sugestije.

Ana Bekuta, Snežana, Ceca… Da li oni jure marketing i opstanak u vrhu preko žirija Zvezda Granda?

– Ne, najiskrenije mislim da ne! One su izgrađena velika imena, njihova imena nisu ugrožena. One ne moraju više ništa da dokazuju. I Slađa polako dolazi do toga. Ja njih sve poštujem, one su ozbiljne legende. Svima njima skidam kapu, i njima je zaista mesto u žiriju. Čudi me da nisu zvali nikad Slađu, ona je rođena za žiri.

Ignorišu je?

– Pa i mene i Slađu su tokom svih ovih godina koliko radimo mnogi ignorisali, ali sada nas je sve teže ignorisati. Posle projekta Soba za plakanje više niko ne može da ignoriše Slađu, to nije moguće. Mnogi minimiziraju sve što ja radim…

Ko to radi, kome ti smetaš?

– Ne mislim da nekome smetam, moj nadimak je Šaran, moja firma se zove Šaran koncept i ja to sve radim svesno i namerno. To je malo na granici kiča, nije baš kič, ali ja volim to. Nabildovan sam, istetoviran i onda ljudi ne mogu da spoje to sa svojim shvatanjima. Pa pogledaj koliko je popularna Žena od sultana, a malo ko me zvao u emisiju, ali neka, ja i ne volim, hvala im.

Zato ti imaš svoju emisiju…

– Tako je, bili su mi u emisiji skoro svi koji vrede na Balkanu. Bio mi je Lukas, Zijo Valentino, Hari Varešanović, tik-tokeri neki, klinci koji su sada poznati. Meni je bitno da sam sebi dokazao da ja i to mogu i da se to ljudima dopada. Ja za emisiju nemam scenario, sve se dešava spontano. Spontanost je najskuplja stvar, kad si spontan, to si ti. Ako si usiljen da budeš zvezda, nikad nećeš biti.

Šaran otkrio zašto je njegova muzika drugačija!

To publika ume da prepozna…

– Prepoznaje, ali sam povremeno zabrinut… Nažalost, publika je sve gluplja. Recimo, i ja sam snimio pesmu koja se zove Kraljevi falša. To sam uradio pre par godina sa Andreanom Čekić. Ja u tekstu kažem Jel ovde svi su pevači lopovi, a publika mlada, a gluvi ko topovi. Neće niko da prizna da je glup. Time sam hteo da pokažem da svaki idiot bez talenta, evo i ja, može imati osam ili devet miliona pregleda… I to sam dokazao.

Kako ti se čini nova autotjun muzika?

– Tehnologija se razvija i došli smo do toga da možeš da odradiš neku pesmu i ako ne znaš da pevaš. S neke poslovne strane, svaka čast… Međutim, moj projekat Soba za plakanje je pokazao da ima još publike koja ume da prepozna dobre pesme i pravi kvalitet. Bela košulja, crne cipele, tvrd đoka i dobra muzika nikad neće izaći iz mode. E sad, tim projektom sam samo povukao crtu i postavio razliku između umetnika i zabavljača u cirkusu. A što se tiče popularne muzike, to je trend, tako je i u svetu i tu ne možemo ništa. Deca se pale na to jer te pesme govore o statusnim simbolima i stvarima koje ta deca nemaju, a žele ih. Problem je što ta deca ništa ne maštaju, samo žele da imaju, neće ništa da budu, sve hoće na gotovo i zato su u depresiji. A i ako sve to dobiju, tek onda će biti u depresiji.

Marina Tucaković je nažalost preminula, da li će biti još dobrih pesama nakon nje?

– Zaista poštujem rad pokojne Marine, mnogo sam je cenio, ona je ozbiljan pesnik. Jednom prilikom me pohvalila i to mi baš znači. Jedino me plaši što možda u nekom detetu čuči neki talenat, ali kako su svi zaslepljeni tim avionima i kamionima, neće ni prepoznati te talente u sebi i to će biti baš tužno. Ja sam pisao pesme Neka ide život, Afrika Jelen, Grešna duša… Kao klinac sam osvajao mnoge nagrade za poeziju. Sve Slađine pesme sam ja pisao.

Imali ste probleme sa bendom zbog imena Alegro?

– Vreme bendova je prošlo, nije to više aktuelno. Sa druge strane imaš Slađu Alegro koja je biser muzike i jako je glupo da taj biser utopiš u nešto što se zove pevačko-dobrovoljno društvo. Ona treba da bude izrazito lice svih nas koji radimo iza nje i koji ne treba da se slikamo. A Slađa je kao onaj helijumski balon, da bi se izdigao, morala je malo da se oslobodi tereta. I to se pokazalo kao ispravno, Slađa i ja funkcionišemo savršeno. Ona nikad ne dovodi moje odluke u pitanje, zato možemo i da funkcionišemo. Imali smo sad jako uspešnu turneju u Americi. I Bob, i Slađa, i Tijana. Bob je dobio nadimak kralj bakšiša. Svi smo kao porodica i nismo imali nijednu nesuglasicu, baš ih sve volim i ponosan sam na naš rad. Dobri su ljudi svi, a to je najvažnije! Novac nije najvažniji u karijeri, druge stvari su važne. Novac dođe i ode. Bitno je s kim si radio i da li su te ljudi voleli.

Kako ti se čini film Toma?

– Gledao sam film i meni se to dopada. Glavni glumac me nije ubedio da je Toma, ali dao je sve od sebe. Međutim, film mi se sviđa jer je preneo jako dobro duh vremena koje je bilo jako lepo, a kojeg više nema i neće ga biti. Andrija Kuzmanović je zvezda filma, on igra menadžera.

Lukas i Ivana Selakov su se posvađali oko dueta, jesi li upućen u to?

– Ne znam konkretno šta je kod njih problem. Moja teorija je sledeća, a ja sam autor, a autorska prava su kapitalistički izum vođen pohlepom! Zašto? Ja sam napravio svoj brend koji se zove Soba za plakanje, tu je bila Slađa, bio je Bob, Kosmajac, svi su sjajno prošli. Stara i izvorna narodna muzika vratila se kao mejn strim. I umesto ti autori koji su zastareli da budu srećni što se neko trudi da vrati taj neki melos od pre 30 ili 40 godina. Pritom ja ne biram hitove, nego vadim neke pesme iz naftalina kao što je Sve ću dati, kuću konje i slično… E sad ti autori mene mrze, učinili su sve da obore moje pesme sa Jutjuba. A Futa mi je dao pismenu dozvolu za njegove dve pesme da bi mi posle godinu i po dana tražio novac jer nije očekivao da će to biti uspešno. Ali ja nikada u životu ne pristajem na ucene, pa sam obrisao te dve pesme. Neka ga ako mu je draže da to niko ne peva… Onda to ne vredi ničemu, ali dobro. I Kemiš mi je oborio pesmu, ali nema veze. Ima i onih koji su mi zahvalni.

Kako ti se čini Ceca u žiriju, došla je na mesto JK? Da li se Đorđe David snašao sa narodnjacima tamo?

– Obe imaju drugačiji pristup. Dopada mi se kako se Ceca snašla, ranije je bila u žiriju i nikome nije rekla ne, a sada je oštrija i dobro to radi. Obe su dobre, velika su to imena. Nije lako toj deci koja dođu da pevaju, treba stati pred Cecu i pevati. A Đorđe me oduševljava, on je roker u duši. Jasno mu je da je to način na koji može da opstane u poslu i on se u stvari kroz taj žiri bori za rokenrol! On je jedini koji je to skontao. Došao je tamo gde ima ljudi i gde ljudi mogu da čuju ono što on ima da kaže. On je jako bitan u tom žiriju! Nije uopšte naivan, baš je kvalitetan. Planiram i sa njim da sarađujem. Postoje dve vrste firmi i ljudi, oni koji se menjaju, i oni koji propadaju. Đorđe nema sujetu, ume da prepozna i dobre narodnjake. To me je baš iznenadilo, ume čovek da prepozna sve talente.