SCANDAL! intervju Miša Mijatović: Miroslav je teško podneo Šabanovu pogibiju

Kompozitor, muzičar, vođa orkestra i muzički urednik Miša Mijatović vedri i oblači na estradi decenijama. Nema gde ga nema – na slavljima, veseljima, koncertima. Sa svima je u dobrim odnosima i mnogi ga zovu najvećim diplomatom na estradi, a poslednjih godina najviše sarađuje sa Miroslavom Ilićem, Anom Bekutom, Snežanom Đurišić, Marinkom Rokvićem, Jelenom Broćić.

– Radim sa svima, ali sam najčešće sa Miroslavom. Nedavno smo imali vrhunski koncert u Sofiji gde je on neverovatno popularan, posle smo radili koncert u novosadskom SPENS -u, a čeka nas još mnogo nastupa u narednom periodu. U studiju radim nove pesme za Miroslava, Snežanu, Marinka, Jelenu…

Kako si uspeo da sa svima budeš u dobrim odnosima?

– Fleksibilnost i korektan odnos! Ne primam ništa k srcu i kad nekome dođe žuta minuta, to preskočim. Danas se ljudi mnogo lako posvađaju. Nema čoveka na estradi sa kojim ja ne govorim. Bilo je onih sa kojima se ne slažem, ali uvek nađemo zajednički jezik. Mogu da se ljutim samo na sebe ako napravim lošu procenu, a najbolja procena mi je to što sam davno shvatio da ljude ne mogu da menjam. Prihvatim ih takve kakvi su. Sa pevačima treba lepo, pevaju moje pesme, zajedno nastupamo, isti hleb jedemo. Niko nije idealan, mora nešto i da se pretrpi, proguta… Svi pevači znaju za moju diplomatiju i fleksibilnot. Lepa reč i gvozdena vrata otvara! Davno je Merima Njegomir rekla da bi trebalo da se bavim politikom, jer nema problema koji ne mogu da rešim! Istina živa.

Koliko si često mirio zavađene pevače?

– Pa dobro, jesam. Ne baš bukvalno, ali mnogo puta sam bio posrednik kada sam se zatekao sa njima. Neki su i zaćutali, pa onda ja namestim situaciju da se pomire. Nisu to bile neke strašne svađe, na krv i nož, bar takvih nije bilo u mom okruženju. Bude malih čarki, ali to su sitnice, smešne i banalne stvari koje nisu vredne pomena, sve je to prolazno, nebitno, sitno…

Zar u to sitno spada i što su bivši veliki prijatelji Miroslav Ilić i Zorica Brunclik završili na sudu pre nekoliko godina?

– Ma, i to je bilo, kako bih ti rekao, bezveze. Nikad se oni nisu mrzeli, uvek su jedno o drugom imali dobro mišljenje!

Kako li tek završavaju oni koji jedno o drugom ne misle ništa lepo?

– To su momenti, ponekad smo svi mi usijane glave. Oni su vrsni profesionalci i poštuju se. Kada se sretnu, pozdrave se. Bilo pa prošlo!

Jesi li nekad mirio Miroslava i Snežanu Đurišić koji su drugari, ali se svaki čas bockaju i svađaju?

– Tako je, oni se decenijama već peckaju. Snežana voli da drži predavanja o pevanju, a onda je Miroslav zove profesorka. To je sve bezazleno, oni su sjajni prijatelji.

Šaban i Miroslav su dugo bili prijatelji, pa su naglo zahladneli odnose…

– Nije ni trenutak, a nije ni moje da pričam o tome. Miroslav i Šaban su se mnogo voleli i poštovali. Miroslava mnogo dobro poznajem i mogu da kažem, za sve ove decenije, ništa mu nije teže palo od Šabanove pogibije. Nikad među njima nije bilo rivalstva, obojica su specifični, svako u svom fahu nenadmašan. Bilo je među njima perioda kada bi zaćutali, ali oni nisu bili dugi, veći deo svojih karijera su bili dobri. Kada sam Šabana video poslednji put, mesec dana pre nesreće, rekao mi je da od svih Miroslavljevih pesama najviše voli pesmu Polomiću čaše od kristala i da bi takvu pesmu snimio.

Pre nekoliko godina si kao muzički urednik u PGP-u, osmislio da Šaban peva pesme Miroslava Ilića, a Miroslav Šabanove pesme.

– Jeste, u novogodišnjem programu RTS-a i to je bila sjajna kombinacija, snimak se vrti na Jutjubu. Miroslav i Šaban su naše najveće muške muzičke zvezde i nisu imali ništa protiv.

Zašto se Miroslav ućutao u poslednje vreme? Uvek je bio oštar kritičar, kako je govorio – za dobrobit zanata…

– Umorio se! Zašto više da on bude Don Kihot, buntovnik? Kako kaže, zašto da ispada budala, kad se niko ne bori za kvalitet i dobrobit muzike. Više nikoga nije briga, smučilo se čoveku! Što da ga svi mrze zbog toga što govori istinu? Nema više nikakvog smisla.

Kako se ti snalaziš u ovim novim muzičkim pravcima?

– Plivam, ponosan sam što nikada nisam prodao dušu đavolu. Nekada je kompozitor bio centralna figura za karijeru nekog pevača, gledao je kako da od njega napravi muzičku ličnost vrednu poštovanja. Možda sam ja poslednji kompozitor iz te stare garde koji se oslanjao na naš folk u melodijskoj liniji. Da, tu je još i Dragan Aleksandrić… Svi znamo kako je danas, opšti haos! Koga briga šta će biti sa pevačima? Važno je napraviti nekoliko kompozicija, uzeti pare i pričati kako si zvezda!

Ti si napravio mnoge pevačke ličnosti i mnogima pomogao da to postanu.

– Ne mogu da kažem da sam ih napravio, ali im jesam pomogao, kao kompozitor, kao šef orkestra… Najviše uticaja sam imao na generaciju u kojoj su Radiša Urošević, Marinko Rokvić, Dobrivoje Topalović, Aca Ilić, Rade Jorović, Snežana Đurišić, Vesna Zmijanac, Jelena Broćić, Mira Škorić… Kroz pesme, kroz priču, savete, bio sam na izvoru svega, bio sam muzički urednik u PGP-u.

Šta si im govorio?

– Da ne treba da gledaju posao samo od danas do sutra, da im ne trebaju pesme trakalice koje će trajati dva meseca, već da moraju da imaju pesme koje će biti njihova lična karta… Miri Škorić sam, recimo, napravio prekretnicu u karijeri. Imala je lepe pesmice, ali ja sam joj napravio tešku – Manastirska vrata… Pevače sam savetovao i o popularnosti, o tome da ne smeju da misle da su bogom dani. Uveče, kad legnu, da se zahvale Bogu za sve lepo što im se dešava! Ko nije u stanju da se nosi sa popularnošću i uspehom, bolje da mu se to ne desi. Treba biti jak, stabilan, znati podneti uspone i padove, preživeti sve. Malo njih je to sve preživelo, kao što su Bekuta, Zorica Brunclik, Snežana, Marinko, Vesna Zmijanac… A ovi danas bi da za tri dana postanu zvezde, da imaju hitove…

Zorica Marković je ispričala u Zadruzi kako je ona Vesnu Zmijanac vratila među žive kad je imala preko sto kilograma…

– To ne znam, neću u to da ulazim. Vesna ima fantastične pesme, ona je izuzetna pojava na našoj estradi. Ima tu setu u glasu, koja je publiku odmah osvojila. Bila je sjajna, seksepilna, haos je napravila. Imala je dobre pesme, velike hitove. Nikakav problem njoj nije bio da se vrati, to je bila samo njena dobra volja. Kad imaš takve hitove, možeš šta hoćeš, ništa nije sporno… Koliko traju pesme, toliko traje i pevač! Ima pevača koji fantastično pevaju, ali nemaju dobre pesme i uvek ostaju radni, lokalni pevači.

Šta je sa Draganom Aleksandrićem?

– On je čovek koji je napisao najviše hitova. Jedan od najvećih kompozitora u staroj Jugoslaviji. Radi on i dalje, ali došla su druga vremena. Nekada smo mi, kompozitori, vodili pevače, usmeravali ih, pisali za njih pesme, trasirali im puteve. Sad je sve drugačije, pevači sami kreiraju sebi put. Oni misle da sve znaju najbolje i ne shvataju da ja, kompozitor, sa strane mogu bolje da vidim šta im leži i to bolje od klinca, koji barata kompjuterom.

Koliko su tebe pevači slušali kada si im govorio šta da pevaju? Miroslav spada u malobrojne koji priznaju kad pogreše…

– Miroslav sam donosi odluke, radi po svom i kada pogreši, svestan je toga, kaže da je pogrešio. Đurišićka me je poslušala, snimila neke pesme na moju reč iako joj se nisu svidele i nije pogrešila. Recimo, pesmu Pričaj mi, pričaj i još neke… Većina pevača neće da sluša, rekao sam ti da misle da su najpametniji…

Mnogi misle da nekih starijih pevača ne bi bilo nigde da ih Saša Popović nije izvukao iz zaborava.

– Nije da nije! Kroz Zvezde Granda, kroz svoje emisije, dao im je prostora kada to niko drugi nije hteo, podsetio ljude na njih, omogućio im da dožive renesansu. Saša Popović je oživeo mnoge pesme, zaboravljene hitiove, samim tim je ljude podsetio na pevače koji su ih pevali, osvežio njihovu popularnost. Mnoge pesme su oživele jer su ih pevali takmičari u Zvezdama Granda.

Može li se u muzičkom svetu uspeti bez Saše Popovića?

– Pa dobro, on je čovek koji je vrlo sposoban, u organizacionom i u svakom drugom smislu. Naravno da se može uspeti i bez Saše, ali sve što je dobro i popularno je u Grandu. Sve to što radi Popović je fenomenalno, tu nema dileme!

Koliko su danas pravi pevači zapostavljeni? Koliko na terenu za njih ima posla?

– Imaju posla, ali ne onoliko koliko zaslužuju i koliko bi mogli da iznesu. Recimo, Radiša Urošević je vrhunski pevač, ali nije na poziciji koju zaslužuje za razliku od pojedinih koji rade stalno, uzimaju velike pare, a ne bi smeli mikrofon da uzmu u ruku pred njim! Nije bio mnogo prodoran, tako se nekako skockalo…

Kako ti zvuči ova moderna muzika koju rade Rasta, Jala Brat, Buba Koreli, Vuk Mob?

– Ja to ništa ne razumem! Uopšte mi nije jasno šta se to dešava. Kad pričam sa ljudima, bilo sa onima iz ove branše, bilo sa običnim svetom, svi se čude, svi me pitaju šta je to. Svi to kritikuju i pljuju, a oni koji izvode tu muziku, pune klubove. Priznajem da mi ništa nije jasno.

Šta misliš o Darku Laziću, Aleksandri Prijović?

– Svaka čast! Oni imaju šanse da daleko doguraju. Kada sam ih prvi put čuo, bili su moji favoriti, imaju izraziti talenat. Tu su i Aleksandra Mladenović, Andreana Čekić. Mogu da naprave sjajne karijere sa pokrićem.

Ima li na vidiku Šabanovog ili Miroslavljevog naslednika?

– Oni su toliko originalni i specifični da niko ne može da im priđe. Ne treba niko da ih kopira, važno je razvijati svoj stil, svoju originalnost, biti drugačiji, jedinstven. Samo tako se može biti veliki. Poenta je u tome da pevač bude prepoznatljiv, da ne liči ni na koga, a danas je većina toliko slična ili ista da ne možemo ni da ih razlikujemo.

https://svet-scandal.rs/vesti/scandal-interview-misa-mijatovic-kako-je-roda-umro-zbog-droge-kako-su-se-spasli-miroslav-vesna-zmijanac/