SVET intervju! Đole Đogani: „Ne MRZIM MC Stojana, ali kažem da on KUPUJE preglede!”

Đole Đogani objavio je pre desetak dana novu pesmu, u kojoj opisuje trenutnu, aktuelnu temu sa koronom, a iako je ona izazvala reakcije javnosti, pevač priznaje da su famozni veliki pregledi na internetu izostali, jer za razliku od drugih kolega, on ih ne kupuje.

– Reakcije na pesmu “Lokdaun” su super. Ljudima je sve to fenomenalno, sviđa im se šaljiva pesma u mom fazonu. Ti pregledi, koliko ih ima su realni, nije 5 milina od jednom, kao što drugi kupuju. Mi imamo organske, stvarno neko ode, gleda, sluša, interesuje ga. Ne bavim se tim kupovinama.

Kako neki drugi pevači za 24 sata imaju milion ili dva pregleda a vi ne?
– Neko vreme nisam hteo da pričam o tome, da ne kažu da sam ljubomoran, da izvodim besne gliste i slično. Mi nemamo potrebu da budemo ljubomorni jer smo jedna od retkih grupa koja opstaje i ostaje svih ovih godina. Vesna i ja postojimo skoro 20 godina, plus pre toga sa Slađom još 6 ili 7. Dakle, dugo godina uspešnog rada na estradi. Polako ulazimo u grupu onih uspešnih izvođača na estradi poput Čolića, Merlina, Dragane, Brene. Ako si stalno na vrhu, imaš pesme, dugo godina opstaješ i uvek si aktuelan, postaješ ozbiljna zvezda. Da smo u Americi već bismo imali u Holivudu na Bulevaru slavnih svoju zvezdu, i zvali bi nas da stavimo otisak ruke.

A zašto to drugi pevači rade?
– Ako ti u toku jednog dana vidiš na primer MC Stojana, da ima milion, da li misliš da toliko ljudi pogleda njega, a neke ozbiljne svetske face u tom vremenskom razmaku možda jedva nakupi za dan toliko pregleda. Džejson Derulo je ultra poznat u svetu, on u jednom danu nema toliko pregleda. Pregledi se kupuju i zbog lične satisfakcije, možda kompleksi, ne znam. A kad gazda nekog lokala pogleda preglede, vidi te milione i kaže- u ovo je hit, zovem ga da mi puni klub.

Njegove sve pesme broje milione.
– Ja ne znam o čemu se radi. Ja ne mogu da budem ljubomoran ni na koga ali imam odgovornost da kažemo ljudima koji ne znaju kako se to radi, a to je da se sve kupuje. Nemam ništa protiv Stojana i ostalih koji to rade, ali prema publici imam odgovornost da kažem da su kupljeni pregledi. Onda nas publika pita, pišu komentare kako nemamo više pregleda, pa treba da se pravimo ludi da ne znamo šta se dešava. Naša publika su malo stariji ljudi, 30 plus, oni slušaju pesme, ali nemaju običaj da lajkuju, komentarišu. Sa druge strane, mediji kada su vikendom bili na aerodromu, najčešće su viđali mene, Mileta Kitića, Daru Bubamaru, Lukasa, dvoje, troje još. Niste toliko sretali one koji imaju najveće preglede na internetu. Ja nikog ne mrzim ali imam potrebu da pričam o nepravilnostima na estradi. Glupo je da se ćuti jer onda odobravaš nekvalitet.

Pa, Baka Prase je u jednom momentu bio najveća internet senzacija sa pratiocima i jutjub pregledima.
– Pa, šta ima Baka Prase? Ranije nisam hteo da pričam, ali ja imam dete od 15 godina. Onda sam stao pored sina, i slušao sam tog Praseta 15 minuta, nisam mogao duže. On priča neke nebuloze. Čovek prosi na internetu, traži pare, hvali se kako ima puno ferarija. On uči klince da se ponašaju kao on. On ima oko 2 miliona pratilaca, treba da im bude uzor, u tim godinama pratioci veruju više njemu nego roditeljima. On lupa gluposti i nebuloze, i ovi što ga prate misliće da će na dranje, vikanje i glupiranje zaraditi pare jednog dana. Ja pitam mog klinca da li ovaj zna da peva, repuje, šta radi kvalitetno, sin ne zna šta da kaže. zanimljivo mu je što se dere. Ne želim da na takav način vaspitavam decu. Ja ne napadam ni njega ni MC Stojana koji zarađuju ozbiljne pare, samo kažem da to nije pravi način iz moje vizure. Nepravilno je. Mislim da bi svako na estradi trebalo da priča o anomalijama, stvarima koje nisu dobre. Imamo odgovornost jer nas svi svrstavaju u isti koš koji se zove estrada, a to su neke stvari koje nemaju veze sa životom.

Samo je “Đogani” i dalje aktuelan na sceni, dok ih je devedesetih bilo puno. Kako ste vi i dalje opstali, a ostali nisu?
– Osnova svega je kvalitet, pesme. Dobar temelj. A moraš da pratiš aktuelnosti, generacije se menjaju, dolaze neki novi trendovi. Mi smo se prilagođavali. Ja sam bio začetnik, rodonačelnik densa. Međutim, kad sam krenuo sa Vesnom promenio sam stil. Posle toga sam ponovo postavio muzički standard, kada smo sa Miletom Kitićem snimili duet, 2007. godine. Nova priča, novo sve… Pa su onda počeli da koriste naše fore, da nas kopiraju. Pravio sam velike muziče promene. Nismo se držali muzike iz devedesetih. Ali smo sve merili, održavali, radili dobre pesme. Da bi na kraju pre godinu i nešto dana kada se pojavila priča oko Tik toka Vesna tu grunula, i sjajno se pokazala. Publiak tu voli, pa i ja tu sa njom glumim.

Čeda Čvorak je poslednjih dana takođe isplivao medijski, ali ne po hitovima već na demonstracijama, da nema od čega da živi, da traži da radi… Kako je grupa “Luna” od vrha na kom je bila nestala? Takođe, i “Fanki dži”, tvog brata Gagija je nestao. Šta im se desilo?
– To je individualno. Svakom se od nas desio rascep grupe, meni Slađa, Čedi Maja Marković, Gagiju Anabela. Kao da je to trebalo da bude. Završila se jedna faza i počela druga. Tu je sreća odigrala bitan deo. Ja sam naišao na dobru devojku, ženu Vesnu. Tu jedino sudbini da se zahvalim. Ona je umela u tom vremenu da prihvati priču i napravi prave stvari, da postane oslonac i pratilac. Imao sam sreću sa novim izborom. U jednom momentu sam joj rekao da imam puno godina i da možda bi trebalo da ne idem dalje, da bi mi ona rekla da nemam, i da tek počinjem sa njom. Imao sam sreću, a oni, bez obzira na kvalitet su imali manje sreće u pronalasku. Ako na vreme ne shvatiš da postoji rok trajanja i da moraš da radiš, da se menjaš, onda nestaneš. Neki kad su popularni, kad imaju hit, kao da su omađijani, nadrogirani i nisu svesni da to jednog dana može da prođe. Neko traje godinu, dve, tri godine. Estradna snaga traje 5 do 7 godina, u tom periodu moraš da zaradiš nešto, da postaviš neku dobru priču, uzmeš kintu, investiraš, možda se preorjentišeš, a da ti pevanje, estrada budu hobi.

Je l je tebi pevanje hobi onda?
– Meni je zanimanje jer sam se ja opredilo za to, i bio sam svestan svega što uradim kako to treba da izgleda. Nisam od onih koji se zanose, imaju delirijume kad imaju hitove, nisu na zemlji. Kad imaš nastupe, zaradiš 1.000 evra, pola ostavi od svakog nastupa na stranu, a od druge polovine živi, ulaži u nove stvari.

Vi ste poslednji nastup imali 8. marta prošle godine. Kako već više od godinu dana živite bez posla, je l ste pametno ulagali i štedeli?
– Naravno. Ja sam uvek ulagao u porodicu, deo u karijeru, jedan deo sa strane. Preko cele godine puno radimo, pametno znam da raspolažem novcem i preko leta volim sa porodicom jedan i porodicom dva, da ih okupim i odvedem negde na more. Sa druge strane, ne trošim puno. Ne drogiram se, ne pušim, ne kockam se, ne uplaćujem tikete. Nisam iz te priče.Vodim zdrav život koji je jeftin. Voće, povrće i eventualno bazen jednom nedeljno.

Ćerka Marinela se bavila muzikom, pa se povukla, Silvija se vraća ponovo na muzičku scenu. Da li misliš da će se snaći?
– Marinela je kao devojčica bila u “Iks faktoru”. To je bilo fino, lepo sa Joksimovićem, Radovićkom, Eminom. Rekli su joj da je i bolja od roditelja. Bila je u top 10, a onda je skapirala da joj se ne sviđa. Posvetila se fakultetu i sad predaje kinezima i japancima engleski jezik. Što se tiče Silvije, ona je krenula, pa prestala, pa se desio brak, ćerkica, a sad je ponovo uhvatila bubica. Rekla mi je šta i kako planira. Od mene ima podršku. Uživa u tome. Ne znam sad koliko će da bude ozbiljno. Može lako da se desi sutra da odustane, a ako pronađe neki motiv ili nešto jo se desi super, možda i nastavi.

Kako bi reagovao da jedan dan Silvija i Marinela dođu i kažu ti da žele da uđu u rijaliti?
– Ja mislim da one to nikad ne bi uradile. Ako bi do toga došlo, probao bih da ih odvratim, ali ako bi navaljivale, pustio bi ih. Teško može da se desi da one budu deo toga. Za rijaliti je bitan cilj ili novac ili popularnost. Njima novac ne znači puno u životu, a popularnost mogu da traže preko muzike, familije. Silviji sam rekao da ne treba da bude toliko slobodna u nekim slikama, ali njoj to odgovara, gradi svoj stil.

U kakvom si odnosu sa Slađom?
– Dobri smo. Imamo normalnu komunikaciju. Družimo se, ne preterano ali uvek kad treba vidimo se, rešavamo zajedno stvari oko dece, sve što mogu deci i njoj ekonomski da pomognem, tu sam. Ona i Silvija su otvorili vrtić u kući koju smo posle razvoda dogovorili da pripadne njoj, vidim da to ide dobro. Čestitamo jedo drugom bitne datume. Ženska ekipa se naređala, prvog novembra je mojoj unuci rođendan, trećeg Marineli, a Slađi sedmog.

Kad okupljaš porodice jedan i dva?
– Uvek kad su neke proslave, rođenani, i do korone svakog vikenda bi ih skupio i odemo u neki restoran na nedeljni ručak. To je bilo obavezno.

Ko vodi glavnu reč kod tebe i Vesne u kući?
– To je malo zastarela priča, ko je vrat a ko glava. U savremenom društvu ne postoji raspodela sem dogovor ko će šta. Ja sam zadužen za fizikalije, kupovine, praškove, ne mogu da dam ženi da se cima, stvar dogovor. Kod nas ne postoje muški i ženski poslovi. Mnogo puta ja operem sudove, tu nema problema.

Radio si koreografije i išao na turneje sa svim velikim zvezdama poput Čole, Dragane, Brene… Je l imaš neke posebne uspomene, ko je bio najlakši za saradnju?
– Sa svima sam radio, svi koji su želeli da imaju bolji koncert, spot, ja sam tu bio. Najlakše mi je bilo sa Draganom Mirković. Možda zato što je i lep period života bio. Plus, i družili smo se, dobri smo drugari. Baš je bio dobar vajb. Dragana je svaku koreografiju učlila, kao da je bila deo grupe. Ona je najbolja igračica među pevačicama i najbolja pevačica među igračima.

Je l bilo cicja u to vreme, da nisu plaćali na vreme angažmane?
– U to vreme kad sam ja radio bilo je puno para i nije bilo problema u plaćanju. Baš dok sam radio sa Brenom i Draganom menadžer je bio Raka Đokić. Ja nikada više para nisam video nego tada. Dođem posle nastupa ili koncerta da naplatim rad, odem kod njega u kancelariju, on mi kaže da idem u susednu sobu i iz fioke da uzmem pare. Ja mislio da ima koverta sa mojim imenom, kad, otvorim a tamo brdo para kao u filmovima. Ja se vratim kod Rake i kažem mu da je tamo puno para i pitam koliko da uzmem, kaže- uzmi koliko hoćeš, koliko misliš da treba. I ja stvarno uzmem onoliko koliko vredi taj nastup, nisam preterivao, tada je to bilo 2.000 maraka. I kažem mu, na šta on kaže, ” a, j*bi ga, mogao si i više da uzmeš, zaslužuješ više, uzmi još”. Ovakvu vrstu razgovora danas ne možešda vodiš.

Vidim ponovo sarađuješ sa “Grandom”. Imali ste neki problem, pa te nije bilo u njihovim emisijama, sad se smirile strasti?
– Sve je ok sada. Problem je nastao kada sam izneso svoje neko mišljenje, na pitanje novinara, a to se nije svidelo nekim ljudima. Nešto na temu da li je takmičenje izrodilo zvezde ili nije.

Da li se do danas pojavio neko iz takmičenja za koga možeš da kažeš da je zvezda?
– Ne bih ja tu pravio neku selekciju i dirao tu decu. Grandovo takmičenje je projekat gde je mnogo bitniji žiri nego klinci koji pevaju. Pevač otpeva, to traje tri minitu, i rapsrava na to traje 20 minuta. Ne bih voleo da neko misli da ih napadam. Govorim ono što svi vide i komentarišu. Svesni su da to što žiri radi je gledanije i drže više pažnje. Pojavio se samo jedan dečko, što je od Tife pevao, on je izleteo. Mislim da se Isak zove. Izleteo je jedan Darko Lazić od 300, 400 ljudi, ali to je malo. Tu nije kriva produkcija. U žiriju su gromade, najveće na našoj estradi, sve.

Pa, kažu da je Đorđe David vaskrsao na estradi tek kad se pojavio u žiriju?
– Žalosno je što je tako, da nije imao prostora. On je vredan da se o njemu priča. Po mom mišljenju on je jedan od najboljih rok pevača. Razbija kako peva. Šteta što rok muzika nije toliko popularna kod nas, pa je došla do izražaja tek njegovom žiriranju. Ja se slažem sa 90 posto stvari koje on priča. Lepo kanališe sve, radi dobar posao za pop i rok. Smatram da treba da bude i densa.

Pa, treba neko da radi na scenskom pokrenu sa kandidatima.
– To je veliki posao. Kad postaneš zvezda sve bude lako, samo treba stići do tog statusa. Smatram da bi tamo u nekih poslednednjih dva, tri meseca, kad se stigne do top 20, onda moraš da znaš i scenu. Scenski pokret nije isto što i ples. To je gluma, izraz. Taj pokret je imao Šerbedžija, Balašević…a sa druge strane i Džej, na svoj način. On je bio ludilo kakav je bio igrač.

Pa, on je sa tobom započeo tu da kažemo igračku karijeru?
– Tako je. Mi smo u Domu Omladine krenuli. Tu je bila jedna diskoteka. Dolazilo je sa svojom ekipom. Svi smo se palili na muziku Džejms Brauna. Družili smo se jako kao klinci. Videli bi se oko 6 na Skadarliji, tu je uvek bio njegov drug, a kasnije i menadžer Rama, svirao je gitaru. Mi bi tu sedeli, pričali, zezali se. Posle toga, oko pola 9 bi išli pravo u diskoteku i provodili se. Poslednji bus za Zemun, gde sam tada živeo je išao u 12 i 15, ako ne stignem, sledeći autobus sam imao u 4 ujutru. Koliko puta sam išao kući pešaka sa drugarima, dva sata mi je trebao. Džej je kod Brene u filmu igrao pokrete Džejms Brauna. Baš je bio talentovan za ples.

Šta se desilo sa idejom da se snimi rijaliti o Đoganijima?
– Imali smo ponudu, ali sam rekao da taj projekat treba da bude ozbiljna produkcija. Ne snimci i vologovi, već ozbiljno da se postupi. Ja imam ludilo porodicu. Prvo nas 7, 8 poznatih plus oni nepoznati koji su veliki ludaci, pozitivni, divni ali otkačeni ljudi. Svako na svoj način. Kao kod Kardašijana. Tematski bi se sve obrađivalo. Tipa, jurimo nekog da zaposlimo od naših, pratimo njega. Ili pratimo Gagija, odvedemo ga na pijac da kupi paradajz, tu bi umro do smeha sa njeghovim forama. A ne da nas neko zatvori u prostor, da nam ne daju da jedemo, da budemo kao pušteni sa lanca. Svaki čovek kad nema da jede postaje životinja. Treba dobra produkcija, kamere, finansije, sve.