Dara Džokić: Televizija je đavolji posao

Mnogi joj pripisuju epitet urbane glumice, i zato ih je iznenadila vest da će Dara Džokić igrati u seriji "Selo gori a baba se češlja“. Ona sama tu ne vidi ništa čudno. Iako je odrasla u Beogradu, nikad nije bila od onih koji misle da mleko dolazi iz tetrapaka. Voli selo i često je u detinjstvu odlazila u vikendicu u Dragačevu, odakle se uvek vraćala sa mnogo lepih uspomena. Kaže da bi nekog drugog možda i odbila, ali Radoša Bajića, koji je napravio plemenitu seriju, nije mogla. Pogotovo danas kada je, primećuje, sve što se radi prepuno mržnje. "Pojavljujem se u nekoliko epizoda na samom kraju i igram ženu iz varoši, koja nema taj moravski naglasak. Pošto se njena ćerka Jelena upoznaje sa sinom Draganom, i ona će se sresti sa njegovom porodicom koja će je osvojiti prostodušnošću. Iako je uloga mala, htela sam da podržim Radoša jer je pošteno, lepo i ozbiljno uradio taj posao, sa puno ljubavi prema junacima. Kritikuje ih, ali se ne sprda sa njima. Atmosfera na snimanju je bila fenomenalna, Bajić je tu zaposlio celu porodicu i duh prisnosti preneo i na ekipu. I zato nam je svima bilo žao kad je došao kraj, što se retko dešava", primećuje Dara. Pošto je igrala u mnogo serija, šta je za nju televizija – nužno zlo ili izazov? "Đavolji posao. Ulazi nam u kuću i može biti jako opasna, ali i korisna. Serije se retko prave, a i zašto bi, kad rijaliti programi, kojima nisu potrebni ni glumci ni reditelji, ostvaruju ogromnu gledanost. S vremena na vreme, gledam i te rijalitije, hoću da vidim gde živim. Ima i tu raznih stvari, ‘Survajver’ mi je, recimo, fantastičan", kaže Dara za "Novosti". Kad je dobijala nagradu "Žanka Stokić“, žiri je istakao da poseduje otmenost i nenametljivost. Da li to znači da ove osobine prolaze i u XXI veku? "Teško… Kod pravih ljudi, pretpostavljam da prolaze, ali kod svetine i mase, to su zaboravljene vrline. Sad moraš da se hvališ kako si najbolji u svemu, ni slučajno ne smeš da dozvoliš da drugi nešto primete. Vlada promocija svega – svog dela, ličnosti, tašne, frizure, kuća, ljubavi, porodice. Taj atak agresivnosti je i odvratan i neukusan, i što je strašno, uvukao se i u naš posao, iako je ranije bio karakterističan za estradu. A barem da se promovišu prave vrednosti, nego nakaradne. Mi smo u jednom tranzicionom vremenu, koje se meni ne dopada, ali tako je kako je", rekla je glumica i nastavila kako čuva sebe u tom vremenu: "Idem za sobom, nekim svojim njuhom, pa se tako spasavam. A mnogo mi je žao publike koja sve što joj se izruči prihvata kao model popunjavanja slobodnog vremena. I tu su mogućnosti za manipulaciju ogromne. Pozorište, na sreću, i dalje ima svoju publiku, ali bojim se da se i ona osipa. Sad se traži što kraća predstava, koja će biti površna, zabavna i na nivou najplićih emocija." A od Dare je njena ćerka nasledila dosta toga, ali ne i ljubav prema glumi. "Kad je ljudi vide, kažu da liči na mene, mada je u suštini ista otac. Ona se bavi filmskom i TV produkcijom, i drago mi je što nije otišla u glumce jer bi to bilo pakleno za mene, a za nju još teže. Ovako ima čist put", kaže Dara. Osim druženja sa ćerkom, glumičino slobodno vreme ispunjavaju lepe knjige, dobri filmovi i šetnja. "Volim da putujem, mada, nažalost, nemam vremena. Ne volim zimu, obožavam leto i čini mi se da bih na moru mogla da živim", rekla je Dara Džokić.

Izvor: “Večernje novosti”

Foto: “Večernje novosti”