Mirjana Bobić-Mojsilović: Azbuka mog života

H – kao hleb, hrabrost, haljine. Ć – kao ćerka. S – kao suze, slikanje, strast, sunce, sestre. P – kao plaža, plakanje, pisanje, poezija, povrede, prijatelji, prolaznost. K – kao kuvanje, krejoni, karmini, Kalenić pijaca. V – kao voleti, veče, večere. U – kao uzdisanje, uzdizanje. Lj – kao ljubav, ljubljenje, ljubljeni. I to je – manje ili više, azbuka života Mirjane Bobić-Mojsilović. U dosluhu je, kaže njena ”vlasnica”, sa azbukama života svake normalne žene, pa je, inspirisana tim saznanjem, Mirjana napisala roman ”Azbuka mog života”. Priču o muškarcima i ženama, o braku, o tome kako lako zaboravljamo da imamo čega da se sećamo, i o tome kako treba da se sećamo da ne bismo zaboravili ono što je važno – uskoro ćemo moći da gledamo u televizijskoj formi. Istoimena serija imaće onoliko epizoda koliko po Vuku Karadžiću ima slova, a svako od trideset potvrdiće se kao značajno, veliko, tužno i srećno. Kao najlepše i poetski najdirljivije, po Mirjaninom ukusu, izdvojilo se jedno slovo: "H – kao haljine, svlačene i oblačene, obešene u plakaru poput duhova, haljine koje su obeležile naše živote, bez obzira na to da li su pohabane, jeftine ili glamurozne", priča autorka. Serija ”Azbuka mog života” ispričaće priču o jednom braku, ali i o svim brakovima, o porodicama koje su drugačije od onih u kojima smo mi rasli. A da ne bude zabune – i muškarci su pozvani da je pogledaju. "To jeste i priča za muškarce, jer oni nisu kreirani da budu lošiji od žena, još manje da budu ‘upotrebljeni’. Za sve naše uzlete, kao i za sve naše sunovrate, podjednako su zaslužni i muškarci i žene. I to ni u kom slučaju nije ‘feministička priča’. Niko tu nije savršen, i zato je priča toliko istinita", objašnjava Mirjana. A kako se u vezi sa njenim ”spisima” uvek dotakne pitanje feminizma, ona još jednom potvrđuje: "Ja jesam feministkinja! Ne mogu da dozvolim ideju da su muškarci unapred u pravu zato što su muškarci, kao što ne mogu da prihvatim stav da je žena niže biće, da ne treba da donosi odluke i da treba da bude submisivna. Ali, ja volim muškarce. Mislim da bi nam život bez njih bio pust. S druge strane, nisam feministkinja koja ne veruje u brak, u decu, u ideju da su deci potrebna oba roditelja. Ja sam zaista za ravnopravnost polova, ali ne i za zamenu uloga", priznaje Mirjana Bobić-Mojsilović za "Večernje novosti". " Verovati u bajke, znači verovati u čuda. Ja verujem u čuda, zaista verujem. Ali ne u čuda – da ću dobiti na lutriji milion evra i da će onda moj život da bude genijalan. Verujem u čuda koja možemo da proizvedemo sopstvenim mislima, emocijama i energijom. Čuda kojima ćemo da menjamo sebe i svet oko sebe", rekla je Mirjana i dodala da žena mora da ima zanimanje, posao i ekonomsku nezavisnost – to je jedini način da se nikada ne oseti kao drugorazredno biće, jedini način da nikada ne zavisi ni od koga, i jedini način da ne trguje svojim uverenjima i emocijama.
 

Izvor: “Večernje novosti”

Foto: “Večernje novosti”