SCANDAL! intervju Ćana: “Najteže mi je bilo da PEVAM nakon MAMINE SMRTI!”
Samo za SCANDAL! Stanojka Mitrović Ćana postala je viralna atrakcija kada se na internetu pojavio snimak na kom pevačica kamionom stiže na nastup. Tim povodom odmah smo pozvali Ćanu i ona nam je objasnila otkud to da se vozi kamionom.
– Nisam očekivala da će ljudi to toliko gledati. Ja sam samo htela da ispoštujem domaćina. Oni imaju neku firmu šlepera i kamiona, ne znam sad kakvih, ne razumem se. Gazdarica veselja me je zamolila da se tako pojavim jer je pre nego što me je angažovala gledala kako ja inače dolazim na pojedina veselja. Bilo je tu upada i iz kuhinje, sa parkinga, iz limuzine… I ona me je pitala, da se ne bi ponavljali, da li postoji varijanta da u znak iznenađenja počnem da pevam na kamionu. Jao, ja se mislim pa kako ću, visoko je, jesam ja visoka i znam kako to izgleda jer moj brat ima špediciju. I onda sam pitala kako će ljudi da me vide jer su oni dole i zaklonjeni su zavesama od svile, međutim, kaže ona meni da će oni taj deo da otvore. I opet se ja pitam kako će mladenci da me vide, oni su na drugoj strani. Ali ona meni onda kaže: Ništa se ti ne sekiraj, ako ti to nije problem i nije ispod časti, samo ti to meni učini. I ja pristanem, pa što bi mi bilo ispod časti, a i to je kamion skuplji od ne znam kog auta.
View this post on Instagram
Ćana: “Na jednoj proslavi sam sa bine pala pravo u kolo!”
Pa dobro, to je fora samo…
– Da, fora. Tako je. Sve što se uklapa i poboljšava atmosferu, a na zadovoljstvo je domaćina, ja se slažem, ako naravno ne urušavam svoje ime. Ja sam uvek na usluzi ako nije neka sprdnja. Mi smo se to dogovorile kada je ugovoreno veselje i trebalo je da mi jave kako ćemo to izvesti, ali pošto nije javila, bila sam ubeđena da će odustati. Ali na pedesetak kilometara od mesta gde je bilo slavlje, zovu oni mene na dan svadbe da vide dokle sam stigla i kažu mi da ću biti na kamionu! Jao, šok! Mislila sam da su odustali! A oni pitaju Jel važi dogovor, i ja kažem: Nema problema, važi! Ali i mene onda pukao adrenalin, ne znam kako će sve izgledati, da li je tehnički izvodljivo… Oni su hteli 150 metara od mesta događaja da krenem kamionom, kamion je bio okićen, doneće mi mikrofon… Ja ne znam šta ću, kamion ide, neću čuti klavijaturistu, oni hoće da krenem s pesmom Nadam ti se, a ta pesma nema ritma u uvodu. Jao Bože, ja se spetljala kao da nikad nisam pevala! Inače ta iznenađenja su sada moj zaštitni znak, ali i meni su stres od puste želje da sve ispadne kako treba. Uglavnom ja sam to prihvatila i sad treba da pevam, ali ne čujem klavijature… Još kad je vozač krenuo da svira, pa narod gleda sa ulice, vide da se nešto događa. Ma opšti haos je bio! Na kraju sam uspela da čujem klavijaturistu kad su ga zvali telefonom da mu jave da se pojača! Pa sam se plašila kako ću ovolika da izađem, ono visoko, mogla sam da se stropoštam! (smeh)
Da li ti se dešavalo da padneš na nastupu?
– Jeste, ali na bini. Pevala sam kod Dervente neki 18. rođendan. Mala bina, nije bio ni ravan teren. Bubnjevi su mi došli tako da sam maltene mogla da sednem na njih. A s desne strane kjavijaturista, sa leve gitarista i basista, a ja stojim iako nisam taj tip, uvek nešto cupkam. I kako sam mahinalno krenula da idem nazad, shvatila sam da je tu bubanj, pa sam se vratila napred, a ispred mene kolo se igra! Verujte, pravo sam pala u kolo! Toliko me je zaboleo taj pad, ali kao nije mi ništa! Smejem se, a ljudi iz kola ne znaju da li da zovu pomoć… Šou program!
Ispričaj nam najsmešniju situaciju sa veselja koju ćeš pamtiti.
– U jednu salu smo ušli limuzinom do mladenačkog stola, to je bilo baš zanimljivo. Ja stojim ispred sale i dolazi vozač limuzine i kaže: Sedaj, idemo! Ja pitam kako kad sam ispred sale, a on meni: Pa lepo, idemo u salu! Nema pragova, ravna je sala, a vrata su širom otvorena, a ti ćeš da pevaš iz limuzine. To je bilo s početka tih mojih iznenađenja, pa sam imala i tremu. A gosti unezvereni, gledaju limuzinu, nemaju pojma ko je unutra, pitaju se ko to može biti kad su mladenci već ušli. Pa kad sam ja izašla, svi su se sjurili, bukvalno je išao stampedo naroda na mene. I sad imam najavljena četiri iznenađenja, ko zna šta će biti. Što kaže Žika iz Granda: Još jedino iz torte nisi izlazila! Ja mislim da bi im to veliki trošak bio, zamisli kolika bi to torta trebalo da bude!
Ali originalno je to, priznaj!
– Jao jeste! A jedna moja poznanica kad me videla na kamionu, kaže: Ljudi moji, jedino još ostao tenk! Tako da… Sve može da se očekuje!
Jel ti drago što si time razveselila narod?
– Drago mi je jer su reakcije pozitivne. Ima i kritičara, ali oni ni za koga ne govore ništa lepo, ali ako pričamo o masama, svima je bilo simpatično. Nema ko mi nije rekao: E ono ti je vrh vrhova! Šalili smo se da će neka firma kamiona da me uzme za zaštitno lice! Svi smo u haosu od korone, pa je ovo bila neka razbibriga.
S kim si od kolega radila veselja?
– Nema tu pravila! Ne znam da li postoji neki kolega s kojim ja nisam radila. I stariji, i mlađi, ma svi. Uglavnom veselja traju po dva ili tri dana. Radila sam i sa Đanijem, Verom Matović, Zoricom Marković… I mlađi rade sa mnom. Aleksandra Bursać, Bilja Sečivanović, Sloba Vasić... Ne bih nekog da zaboravim. Dosta radim i na jugu Srbije i to mi je baš interesantno. Ove godine je dosta veselja pomereno, ako i sledeće budemo mogli da radimo, videćemo to još.
Da li se dešavaju neprijatnosti na tim veseljima?
– Nisam ih imala. Možda je to zahvaljujući mom gardu i gabaritu. Nisam imala ni uvreda… Desi se da ljudi popiju, a ja sam narodni tip, sa njima se šalim. Stanem, kažem: Ima li ko jači ovde i onda svi krenu da se smeju! Uvek nađem neki geg da ih otkravim, a mene i kolege i svi drugi zovu brat Ćana, ja sam sa svima na ti. Nisam sebe nikad smatrala zvezdom, ali znam da dobro radim posao i najvažnije mi je što imam energiju da pokrenem mase. Ima i boljih pevača od mene, ali nemaju tu slobodu na sceni. Ako me žulja cipela, ja se izujem, kako da pevam ako me nešto žulja. I ljudi to vole, mene svi doživljavaju kao svoju! Tako da zaista nisam imala problema. Bilo je u kafanskim vremenima ranije, ali ništa specijalno ili vredno pomena.
Vera Matović je izjavila da je od veselja zaradila i sagradila vilu na Dedinju. Jesi li i ti uspela toliko da zaradiš?
– Vera je počela karijeru kad je Bog hodao zemljom, imala je sreće. A mi koji smo krenuli devedesetih, mi smo ratna garda. Starija generacija kojoj Vera pripada oni nisu plaćali pesme, saradnike, reklame… Oni su dobijali sve što zarade, a sada je drugačije. Ja se ne žalim, lepo živim od svog posla. Platim račune i sve što mi treba. Često se šalim i kažem da sam zadovoljna jer sve što nemam, to mi i ne treba. Uvek imaš neki reper da je neko ispred tebe, ali ja nemam taj problem. Trudim se da uživam u plodovima svog rada i nikad nisam bila ljubomorna ni na koga. Svako ima svoj put, svakome je dat neki način, niti ja mogu da uzmem nešto tuđe, niti oni mogu moje.
Spadaš li u red onih pevačica koje se bore za svaki dinar?
– Ne! Ne uzimam nekad ništa. Sa kolegama se uvek dogovorim da podelim sa muzičarima iako oni ne sviraju kad ja dođem, a kad se neko uvredi, ja dam sve!
Obično se tuku za bakšiš?
– Ako se ne nakusa, i ne naliza se! Ako si baksuz i proklet, nema ništa od toga! U ovim vremenima, zarade su dobre i kada nema bakšiša. Ja jednako radim i za 100 evra i za 10.000 evra. Domaćin je mene platio i ja to poštujem, a bakšiš kako bude. Ja se u iste porodice vraćam da radim i to je samo pokazatelj da su zadovoljni! Ima jedna porodica u Turskoj, njima sam pevala sedam puta.
View this post on Instagram
Ćana: “Ne znam kome trebaju priče o honorarima, avionima i kamionima”
Izjavila si da te nerviraju kolege koje lažu i izmišljaju priče. Na šta si mislila?
– Na honorare kojima se gađaju. Kome to treba? Što se mene tiče, dabogda svi imali 100.000 evra za veče. Ali znamo gde mi živimo, i onda kad čujem priče avioni i kamioni… Pa one svadbe na kojima se na muziku baca na hiljade evra, to su pare koje idu u zajedničku kasu, pa se posle deli. Ima tu nas mnogo pevača, to su velike svadbe, mnogo nas radi i mi sve to delimo.
Jesu li ti kolege pravile spletke na tezgama?
– Sećam se samo jednom davno, to je bilo u okolini Šapca. Sa mnom je bila Zorica Marković. Tada sam tek počela da radim. Sećam se da kad god smo nas dve pevale, mikrofon škripi, a inače ne! Ništa se živo ne čuje, samo kad nas dve pevamo, ne valja! I onda je reagovao Zoričin dečko, napao je tonca i on ga je ozbiljno shvatio, pa više nismo imale problema. Te spletke se više dešavaju na romskim svadbama, a ja njih nisam mnogo radila. Mene su uvek domaćini angažovali za romske svadbe, nisu menadžeri, tako da nisam ni uzimala bakšiš. Uzela sam samo svoju fiksnu cenu, pa nije bilo razloga da me miniraju.
Kako je raditi sa Nadom Topčagić? Ona takođe pravi šou!
– Nisam, nažalost. Ona manje radi, dosta se povukla. Ja i ne znam ko će biti od kolega sa mnom.
A sa Zoricom Brunclik? Kažu da je teška?
– I sa njom sam radila možda tri puta! Imamo inače izuzetan odnos, i ona i Kemiš. Kemiš mi je radio pesmu Autogram. Ja nisam tip koji pravi probelem, nisam zahtevna. Ranije je bilo na festivalima kao ko peva poslednji, on je najveća zvezda. A meni to nije bitno, sve mi je jedno! Čim te neko zove da radiš ili pevaš, znači da treba da budeš tu i to je to. I što onda da budem sujetna ili ljubomorna. Pevači pevaju radi drugih pevača, da se pokažu, a ja to nikada ne radim! Meni je bitno da napravim atmosferu i da svi zaborave na probleme! Na kraju jednog bloka krenula sam da pevam Garu, i jedan kolega ustane i kaže Ja bih sad uzeo pištolj i ubio te! S njim sam nekad radila zajedno, imao je baš cenjeno mišljenje o meni, ali tu se pitao kao šta će meni ta pesma! I ja kažem: Pa vidiš li da svi ljudi igraju, da li si normalan! On kao nikad to ne bi pevao! Pa, Šaban je bio najbolji pevač svih vremena, ali nisu svi voleli samo njegovu muziku! Svako ima svoje favorite! A on kao to ne bi u životu pevao, a ja sam tu samo zbog naroda i učiniću sve što oni žele. Šta treba, da ih davim nekom pesmom koja je osma na mom albumu! Ne mogu sad da davim dosadnim pesmama, ja pevam i tuđe pesme bez problema!
Da li si imala probleme sa menadžerima?
– Mnogo puta, ali ranije, više ne! Svaka škola se plaća, jel tako? U Americi sam imala problem. I sada me zovu, ali nema šanse dok mi se ne isplati to što mi se duguje. Amerika je najveća prevara koju sam doživela u karijeri. ‘Ajde što me prevario čovek, nego su mi tamo ostale i stvari, i nakit…
Ćana: “U Americi su mi menadžeri ukrali i pare i nakit, tamo više ne idem”
Pa šta se desilo?
– Mi smo se sve lepo dogovorili! Kao četiri vikenda je trebalo da se radi i pristala sam. Bilo mi je neprijatno da tražim pare unapred, sve je bilo na reč i ja kažem: Neću pare unapred, ali kad dođem da mi da za po jedan nastup unapred. I on kao nema problema i stvarno me je isplaćivao, a onda je produžio nastupe, pa smo išli kolima umesto avionom. Bilo je dosta odstupanja od prvobitnog dogovora. U međuvremenu smo se sprijateljili i mislila sam da je OK, a on mi ne isplati jedan vikend. Meni bilo neprijatno da tražim… Ali jedan kolega koji je radio sa mnom kaže meni: Ovaj se pravi lud! I trebalo je da produžimo boravak još dva vikenda jer su nas tražili, ali nisam produžavala ništa bez para i ja kažem to menadžeru i on kao OK. Trebalo je bratu da pošaljem pare, western union je bio jako skup, i on mi ponudi da pošaljemo preko računa njegove žene, kao da mu dam dan unapred i navodno će pare stići sutra. I dam mu ja pare, a kad je došao dan da svedemo naše račune, on ništa, kaže samo da idemo da pomerim karte. I onda sam već osetila da nešto nije u redu, tako da nisam pristala. I on kao ode po pare, ali nema njega, nema… Više od 40 minuta… Kad ide neki klinac od deset godina i nosi fotrolu od mikrofona i kaže: Ovo vam je poslao Merso, i ja otvorim i ono samo 2.000 dolara, a ono samo 12.000 dolara. Jao majko, sveta šta me snađe! On živi u Ajovi, tamo mi stvari, ja u Pensilvaniji, isključio telefon, bacio kartice! Tri kofera, nakit… Sve mi ostalo kod njega! Nekako smo uspeli da vratimo deo stvari, ali većina nije. Baš imam gorak ukus kad mi neko pomene Ameriku, a u Australiju bih uvek išla, sve je bilo uvek kako treba. Bilo je i po Evropi na početku, ali to je dok nisam imala iskustva!
Zašto se ne družiš s kolegama?
– Ja baš puno radim. Sa svima sam dobra, a ako me neko pozove, odem ako mi obaveze dozvoljavaju. Ali sam ja svakog petka na aerodromu, to se zna. A kad se vratim, onda su emisije. I porodica traži svoje, tako da, što kažu, ne postizavam. Ja sam porodični tip, a imam veliku familiju. Kad neko moj pravi svadbu, prvo mene zakažu, pa onda salu! Možeš mi biti i rođeni brat, ako sam dala reč, džaba ti! Ja volim da se družim i vesela sam, ali nemam vremena.
Kakvo zlo vlada na estradi, i to si izjavila?
– To je nešto preformulisano! To je nešto izvučeno iz konteksta, to nisam sigurno rekla. Znam da ima sujete, žale mi se neke kolege, prave jedni drugima zvrčke. Ali moj put je drugačiji. Ja ne znam ni kako sam uspela da se probijem. Nisam ja u estradnom klišeu… Moje pesme su porodičnog tipa, ja sam taj tip. Tako da nisam osetila ni podmetanja, niti bilo šta… Čujem da ima toga, ali mislim da se to pravi zbog publiciteta.
Ma kakvi, i gore je!
– Sad je puno pevača, i starih, i mladih… A tržište je malo, nema više kafanskog rada. Karijera je mnogo skuplja. A kad se sve to udruži, malo tržište… Sve te devojke su lepe i doterane, ulažu u sebe, trude se, a ja sam uvek ista. Imam oscilacije, ili se dovedem u red, ili se ugojim… Publika koja prati mlade pevače okrenuta je njima, njih ja ne interesujem. Zato ja guram svoje i zadovoljna sam. Nemam nikakve probleme i stojim obema nogama na zemlji, ne lutam, ne menajam sebe… Ko voli, voli, ko ne voli, molim lepo! Ukusi su različiti!
Jel bi ušla u rijaliti?
– Imala sam pozive, ali ne vidim tu sebe. Drugo, dosta radim, pa nemam razloga, a i ne bih se tamo snašla.
Ne znaš da se svađaš?
– Nisam svađalica, čak to i ne pratim, ali ono je strašno kako psuju. Šta je ono, kako se sete tako ružne reči… Kad bi mi se neko tako obratio, ne znam kako bih reagovala… Treba imati stomak za to…
Ćana: “Keba voli da se dotera, šta tu ima loše”
Da li ima neko na estradi s kim nisi dobra?
– Ne, ako i čujem da neko nešto kaže, ne obraćam pažnju. Ja imam svoj svet, a svako nudi i daje ono što ima. Ne mrzim nikoga zbog sebe i svojih, ako si zatrovan, onda si bolestan! Znaš li koliko negativne energije treba da bi nekoga mrzeo! Ako neko odbro radi, ja nikad nisam ljubomorna! Možda upijam i prepisujem, učim se, ali nikada ne zavidim! Ono što daješ ljudima, to ti ljudi vraćaju, to tako cirkuliše. Nekad su me ljudi loše tumačili, ali ih ja pustim jer sam sigurna da ćemo se sresti kad-tad i da će ih biti sramota! Bilo je i uvreda, mogla sam i da tužim, ali nisu mi važni. Mnogo sam srećna i neću da mi prljaju energiju, a kad kreneš na sud, već si prljav! Bio je jedan čovek koji je ugovarao tezge za mene, čak se predstavljao i kao moj muž... To je bilo baš strašno! Posle izvesnog vremena me zove neko ko je posumnjao jer je taj prevarant rekao da mi imamo i sina od tri godine. Otvorio je i lažne profile na Fejsu, pa me je jedan menadžer upozorio da me taj čovek reklamira za neke nastupe. Znao je da treba da me upozori jer ja nemam menadžera, a ovaj je lagao i uzimao kapare preko lažnog predstavljanja! Pa mi pominju neki humanitarni koncert, a ja pojma nemam! Nadam se da će to biti rešeno jer sam slučaj predala advokatu! Toliko sam uložila u sebe da bih sad dozvolila da me neko ukalja! Ja bih sve ispoštovala i da sam na štakama, a ne da neko uzima pare na moje ime! Još otkazuje nastupe i piše da sam bolesna! Strašno!
Koji ti je najteži trenutak u životu?
– Najteže mi je pala smrt majke. Brzo sam morala da se vratim na posao. Mama mi je bila sve, bez oca sam ostala sa osam godina. Ipak sam nastupala tada jer sam znala da bi me i mama podržala, ali ne znam kako sam to izdržala. Ustala sam nekako da pevam, ali niko nije ustao da igra. Nije bilo te energije, pa sam ustala i izvinila se ljudima. Stajala sam kao spomenik na bini i ljudi su me shvatili! Nisu mi zamerili…
Da li si radila sa Kebom?
– Jesam u Tirolu kad je izbacio pesmu Imao sam, baš davno, ali na svadbama nismo radili zajedno.
Ko se više šminkao tada, ti ili on?
– Nije se šminkao, samo je nosio ogledalce. To su bile devedesete, tad se još nije šminkao! (smeh) Sećam se jednom u avionu se ceo put ogledao! Voli da se dotera, šta tu ima loše!
Ćana: “Karleuša privatno i u medijima su dve ličnosti”
Kakvo ti je mišljenje o Milošu Bojaniću?
– Nema nijedan pevač, baš nijedan, čak ni ovi mlađi koji nemaju ime, a da ja sa nekim nisam dobra! Sa Milošem sam radila i dok sam bila kafanski pevač. Svi oni su me pitali zašto ne snimim album. I on, i Šaban, Bilja i Aca… Nema ko nije! Ali su me mnogo traumirali da moram da se laktam i da budem drugačija, pa se dugo nisam usudila da radim svoje pesme! Nedeljko Bajić Baja je bio najuporniji da radim pesme!
Jeste li se znali vas dvoje, i on je retko u medijima, a na terenu pravi haos?
– On ništa ne radi slučajno! Sigurno je osmislio svoj put i drži ga se. Napravio je i prekretnicu u stilu pevačkom, a samim tim i u građenju stila. Mi smo baš dobri, i izuzetno sam mu zahvalna. Dao mi je mnogo saveta i baš mi je značilo sve što mi je predlagao. Tako i ja sada pomažem mlađima. Ništa mi nije teško jer je i meni značila podrška starijih, posebno Bajina. On mi je kao brat! Ja mu pustim nešto što sam snimala u kafani, ali on kaže: Ne, neću to da slušam! Samo kad budeš snimila nešto svoje!
Da li se čujete?
– Da, ne često, ali čujemo se! Nismo se videli godinu dana! Mi smo uvek bliski, a ne moramo da se vidimo ne znam koliko dugo! Inače gradim takva prijateljstva, ne moramo da pijemo kafu svaki dan da bismo se poštovali!
Kakva je Snežana Đurišić kao koleginica?
– Radile smo zajedno. Ja sam bila radni pevač, ona je gostovala. O njoj imam samo lepe reči, uvek je bila ljubazna. Inače sam poštovalac njene muzike, tako da o njoj sve najbolje! Tada sam bila kafanski pevač, a ona je gostovala u Austriji. I ona kuburi sa kilažom kao ja, pa je tada lepo smršala, pa mi je dala neku dijetu i uspela sam da smršam zahvaljujući njoj.
Da li si radila sa Vericom Šerifović?
– Kako ne, više puta! I kao radni pevač, ona je često gostovala kod Sombora… Tu smo radile zajedno… Ona i Šeki Turković, bili smo dežurni u toj kafani…
Da li je Marija mogla da je nasledi da je izabrala narodnu muziku?
– Marija može da peva šta god hoće! Ona je širok pevač u svakom smislu, ali jedna Verica već postoji, tako da je Marija dobro uradila to što je uradila, a opet je dokazala da može da peva šta hoće! Dobar pevač sve može, a izabere ono gde je autentičan!
Da li poznaješ JK?
– Da, po emisijama, i na aerodromima! Ćaskamo o standardnim temama, ona je izuzetno ljubazna. Ona je lično divna i drugačija u odnosu na medije! To su dve ličnosti.
