SVET intervju! Nada Topčagić: „Odbila sam NAGRADU za životno delo, jer posle toga ide SANDUK”

Za Nadu Topčagić prošle nedelje čula je cela Evropa i svet, zbog njene pesme „Jutro je” koja je izvedena na Sanremu. Pevačica ističe da nije bila spremna za tako iznenadno interesovanje svih medija u okruženju. Pošto su se malo strasti smirile, Nada mirne glave prepričava utiske.

– Počeo telefon da zvoni kao lud, zovu sa svih strana, a ja – kose, frizure nema, glave nema, garderobe nema. Ja u haosu, spremam prolećnu garderobu, odlažem zimsku. Korona tu. Ja uživam u Banovcima, na Tari. Ugojila se, ubucila se, stalno zovu prijatelji da ideš negde da ždereš. Ja sve od sutra dijetu neku. Odbijala sam televizijske emisije. Izmislim da sam negde jer sam se bila zapustila, ko svinjče neko. Nisam vodila računa o izgledu jer je krenula korona, nigde se ništa ne snima, ne nastupa, i ja se opustila, kad ono, haos! Snašlo me je ludilo. Počinjem da tražim stvari, kreće panika, nisam spremna bila za Sanremo. Izvukla iz fundusa neku sakojčinu, rolku, kačket i naočare. Ekipe iz Zagreba, Splita, Crne Gore, Sarajeva. Svi zovu i dolaze. A ja se preznojila, nema pudera, pufnice. Počinjem da urlam na sebe šta me je snašlo a ja nespremna. Ibrahimović me je bacio u orbitu. Ljudi mi javljaju da masovno italijani stavljaju da im telefon zvoni sa mojom pesmom.

Sanja Ilić nas je napustio prošle nedelje, a on je svirao na pesmi „Jutro je”.
– U celoj euforiji oko pesme i intervjua, moj saradnik čuje se sa Sanjom koji kaže da je u bolnici na Bežaniji, i da mene i Zlatka puno pozdravi. Nisam uopšte znala da je bolovao. Tuga živa. Duša me boli. On je svirao na toj ploči gde je bila pesma. On i Patalo. Ma, ja sam brdo hitova imala, a nikada nisam dobila ni jednu nagradu.

Kako je to moguće?
– Ne znam, uvek sam bila po sttani. Nikada neću zaboraviti. Ljudi iz Tv Revije su me devedesetih zvali i pitali da li je ok da ne dobijem te godine ja Oskara popularnosti nego neko drugi, pa ću ja kao naredne. I nikad nisam ni jednu jedinu nagradu dobila za pesme. Mislim i da su festivali, maltene, svi namešteni. “Treba mi rame tvoje” je otišlo u preko milion prodatih ploča. Vidim sad pišu 50.000, kao Srebrna ploča. Kakvo srebro? To je tad bio najveći hit u onoj, velikoj Jugoslaviji. Ko srebrn? Ja dok rat nije počeo ni jedna pesma nije bila ispod 100.000 primeraka, minimum, do milion. Niko me nikad ni od pevača nije spomenuo. Zato se sada sa neba spustila zlatna kugla, Bog ju je poslao na mene. Od ženskih pevača imam najviše hitova vanvremenskih, a ti me baciš u neki ćošak sa 50.000 kao. Nego, nema veze. Bila sam jedna od najprodavanijih do osamdeset i neke. Šaban Šaulić, Zorica Brunclik, Novica Negovanović i Nada Topčagić su tada žarili i palili. Mi smo od svojih albuma sagradili pola televizijske zgrade. Tadašnji direktor PGP-a je rekao da smo mi stubovi RTS-a. Zato mi je sad Bog pomogao da se ispravi nepravda. Sad mogu da kažem, Nada Topčagić je jedina čija se pesma slušala na Sanremu. Hvala lepo, molim lepo. Tačka i kraj. Meni obični ljudi čestitaju kao da sam tamo pobedila. Od ovoga više nema više, nema dalje.

Šta se desilo sa onom nagradom za životno delo?
– Ja nemam nikakvu nagradu. Dali mi to za Životno delo. Malo sam se šegačila, to je bilo pre dve, tri godine. Posle te nagrade vidim samo sanduk, daleko bilo. Sećam se 1985. godine, kad smo muž, ja i sin išli na letovanje, i gledamo televiziju. Zoran Radmilović bolestan, leži u bolnici dolazi ekipa i uručuje mu nagradu baš za Životno delo. I čovek umre posle nekoliko dana. Kad su mi rekli da treba da primim tu nagradu, rekla sam da nema šanse da se pojavim da preuzmem to priznanje. I, stvarno, nisam ni otišla. Zovu me organizatori, svi redom da vide gde sam, a ja negde van Beograda, uopšte to nisam shvatila ozbiljno. Mene zovu samo kad treba da se peva negde gde padaju bombe.

Kako to?
– Pa, kad je bilo ratno stanje, kad nam se raspadala zemlja, došla ekipa po nas. Rekli su da moramo da idemo da pevamo u Vukovaru. Bili smo Era, voditeljka Violeta Papić, Vanesa, ja i još neki. Mi smo jedva žive glave izvukli odande. Kad smo ušli tamo, puši se na sve strane, fijuču meci, granate padaju, haos živi da ti se krv sledi. Nama glave bile u torbama. Nema struje, nema ničega. Samo sačuvana neka hala gde su se proizvodili ćebići tada, tu da nastupamo. Puno naroda došlo. Dolazi organizator i kaže da dok ne izađemo na binu, da se spustimo, faktički da budemo na podu jer takvo je oružje da mogu da nas vide i da nas ubiju. Mi smo četvoronoške izašli na binu. Ja izašla da pevam, i dolazi neko od vojske, i stavlja mi kokardu na glavu. Slikaju svi živi tu kapu, CNN snima. Jedva smo se vratili. Pa ti moraš ići iz Borova, kroz razna mesta do autoputa za Šid. Samo nas je Bog spasao da nam vozilo ne dignu u vazduh ili da nas ne izrešetaju. Da imam ovu pamet nikad ne bih išla.Ta kapa mi je toliko problema napravila. Nema šta mi tamo posle nisu govorili i kako me nazivali, bila sam četnikuša, u njihovom parlamentu se raspravljalo o meni, zabranili me svuda, haos i katastrofa. Kao da sam ja nosila oružje i pucala. Svi smo jadni i bedni posle tog rata.

Pa, i Breni su zamerili što je nosila uniformu.
– Pa nije baš tako. Meni su jako zamerili kokardu, njoj nisu. Ona ide, nastupa. Ceca ide po Bosni, a meni su zamerili kao da sam pola države ubila. To me je koštalo karijere. Onda se vratim u Srbiju, gde sam pevala na desetine humanitarnih koncerata i ništa, nikakvo priznanje, ništa hvala, ništa. Kroz celu karijeru sam bila sklanjana. Zbog toga sam i RTS napustila, zbog nekih ljudi. Ja sam bila ponovo sad kod njih u emisiji. Bila sam besna na neke ljude.

Ti si pre dve godine teatralno napustila snimanje nezadovoljna tretmanom. Kako je došlo do pomirenja?
– Nisu očekivali verovatno od mene takvu reakciju. Ja dosta ćutim i trpim. Kao, Nada podnosi i ćuti. Ovo sad su me zvali, pitali da li hoću da gostujem i tako je došlo do te ponovne saradnje, da kažem. Nije kriv RTS već neki ljudi koji su tamo odlučivali.

Dragana Mirković ti je javno čestitala na uspehu sa pesmom na Sanremu. Šta je sa ostalim kolegama?
– Zvali su me Era, Patalo, Beki. Na instagramu su mi neki pevači lajkovali objavu, to se tako valjda kaže. Imaju svi brojeve, mogli su da zovu, da puste poruku, ali valjda danas taj lajk zamenjuje komunikaciju, nemam pojma. Dragana Mirković, njoj svaka čast. Ona je ljudina, i okačila kod sebe na internetu, pisala, čestitala. Žena trunku sujete i ljubomore nema. Ona je kraljica.

Misliš da su kolege ljubomorne, pa zato nisu čestitale?
– Ne znam šta da ti kažem. Pazi, ovo je vruć krompir. Ja bih sigurno čestitala, sto posto. Ali, ljudski je, to je verovatno u svakom živom biću da ima tu malo ljubomoru, drago ti je zbog drugog, ali bi ti bili draže da je na primer tvoja pesma završila na takvom festivalu. Čujem neki kažu to se slučajno desilo. Pa, što tvoja pesma nije slučajno završila nego moja? Meni se slučaj stvorio. Meni je stavljena kruna na glavi, ovo je nagrada za sve nepravde koje su mi pravljene i što sam sklanjana na sa strane.

Vrlo slikovito to objašnjavaš.
– Ne volim da sam jednolična. Nisam takvog duha. Vidim koleginice, sve pričaju isto, isto se ponašaju. Danas ljudi nemaju vremena, kad te vide dosadnu, menjaju kanal. Ako me nešto pitaš, kazaću ti iskreno, ne šta ti očekuješ da čujem.

Da li bi bila u žiriju „Zvezda Granda” sad kad bi te zvali?
– Ne, ma kakvi. Sve je to prošlo. Ranije sam gledala, sad kad stignem. Tu se sad reklamiraju pevači, ovi što se takmiče su u drugom planu. Žiri se protežira, rade na svom marketingu, to mi je van mozga. Milione da mi daju nema šanse. Čim nema Saše Popovića, nema tamo ništa. Ne sviđa mi se.

Kako ti se Jelena Karleuša sviđa?
– Ja sam prema njoj slaba. Ona je prve muzičke taktove krenula sa mnom. To je bio veliki vašar u Rakovici, kod manastira. Pokojna Divna je zvala Zlatka. Govorila je da ne zna šta će da radi sa ćerkom, neće u školu, samo hoće da peva. I mi Divni kažemo da dovede Jelenu kad ja budem pevala. To je bila 1994. ili 1995.godina. I, dolazi Divna sa Jelena, a ona kosa do ispod guze, kao milion dolara izgleda. Neke crvene čizme duboke. Sjajno je izgledala. Znam da je pevala “Zapevala sojka ptica”. Divni sam rekla da je zvezda rođena i da obavezno treba da se bavi pevanjem, da ne treba škola, ne treba ništa. Divna nas je posle pitala da li bi neko mogao da joj radi ploču, i moj Zlatko je predložio Zorana Bašanovića. Glupo mi je da ja pričam sad, jer mislim da ona nikada nije pričala o tome, ali je jako volim. Taj nastup joj je bio odskočna daska.

Kakav odnos imaš sa Snežanom Đurišić?
– Dobre smo kad se vidimo, ono, ćao- ćao. Dosta smo nastupa imali i proputovali. Drugog smo gledanja. Generacija smo i nilo bi strašno da pričamo nešto loše jedna protiv druge. Možeš da me uvrediš malo, ali nikada neću pljubavti po kolegama kako sada ovi rade.

Pa, jel te je uvredila?
– Bilo je nekih začkoljića, da li nekom nešto dobro stoji ili ne, ali ništa krupno. Mislim da je dobronamerno komentarisala stajling da li joj se nešto sviđa ili ne.

Da li si se pomirila sa Marinkom posle svađe u emisiji kada je rečeno da si tražila pare da pevaš na rođenju unuka?
– Jao, pre godinu i nešto bila je “Šarenica” emisija, kroz Srbiju nešto. I za istim stolom smo sedeli on, njegova žena, Lepa Lukić i ja. I ja sam sve vreme razmišljala da li da mu se javim i šta da kažem. Iako sam ja bila prozvana i uvređena, ali takav sam čovek. Ne mogu da se naljutim. Ono kad je posle bio bolestan ne znam da li sam beše ženu ili Nikolu pitala kako je. Vidim nekad kad je na mreži, na internetu, pa mu lajkujem sliku, komentar, ali mi on ne odgovori.

Kakva je sad situacija sa Ljubom Aličićem? Posvađali ste se u emisiji kada je rekao da nećeš da priznaš da si sekla kupus na nekom veselju.
– Ma, kakav kupus, on nije ni bio tada na tom veselju. Bile smo Viki i ja. U Torinu se to dešavalo. Ludilo, šatori koji greju, hlade, prvi put vidim tako nešto, beli sa prozorima. Cvetni aranžmani samo 40.000 maraka ili evra. Nema čega nema, haos. I došle nas dve, čekamo da stigne ostatak ekipe. I doneli ljudi da peku paprike, pet dana traje svadba. I ja kažem Viki, pošto nam je dosadno, da idemo i nas dve da čistimo paprike sa ženama. To smo i uradile. Sve delile i barabar sa ženama ljuštile pečenu papriku. I, šta nam fali? Je l pala kruna sa glave? Nije.

Tvoje kolege do skoro kukale kako se nema posla, para. Ti si ćutala.
– Što da kukam? Šta imam od toga? Ja sam ceo život štedela kao da sam znala da će da dođe do ovg smaka sveta, fabričkog podešavanja ili kako ga zovu. Neke koleginice su ozbiljne pare trošile na skupe krpice i pokazivanja a sada skoro pa da nemaju hleb da jedu. Ja nikad nisam bolovala niti robovala od trendova i tih marki.

U kakvim si odnosima sa Zoricom i Kemišem?
– Dobri smo. Ona je pre mene godinu dana počela da peva sa pesmom “Ne daj da nas rastave”. Bile smo konkurencija jedna drugoj, ali zdrava priča skroz. Nije postojalo sujete, zle krivi ili bilo čega negativnog. Moj tim je gledao kako se ona sprema za festival, njen pratio mene, ali je bila pozitivna atmosfera skroz. Znam da smo gledali gde se ona slika, pa su zvali fotografa da pitaju u čemu se slikala. Onda ja idem u Čačak, ušla u pšenicu da me slikaju. Donela iz Italije šupljikav neki skup šal tad bio, sad ima sličan kod kineza za 50 dinara. Nevreme neko krenulo, munje sevaju, gromovi udaraju. Ne može da se napravi dobra slika za album, ma haos totalni.

Ko su tada bile najveće zvezde, najjača imena?
– Da se niko ne uvredi, ali, to su rekli i stručnjaci iz radio Beorgada. Zorica, Bekuta, Merima, Snežana i ja. Posle toga zavladala je Dragana Mirković, nije joj bilo ravne, ona je žarila i palila.

Ko od pevača ima najviše hitova, čiji se najviše pevaju da si člula?
– Dragana Mirković i Ceca su bile rame uz rame. Dragana je ubijala, svaka druga pesma je bila njena. I Mitar Mirić je baš radio dobro. Cela estrada na jednu stranu i Dragana Mirković na drugu je bilo 1989. i 90.

Kako Lepu Brenu komentariš?
– Mislila sam da će u jednom momentu da je postave za predsednika Jugoslavije. Niko nikad nije imao takvu popularnost. Kao njenu slavu niko nije doživeo. To su bili kilomentri za potpis na ploču.

Jesi li u kontaktu sa Vesnom Zmijanac?
– Ne čujemo se. Više smo se svi družili na turnejama, niko nije bio zavidan. Vidim da će opet postati baka, i javno joj čestitam. tad se kartalo u hotelu, družili smo se.

Ko je bio najbolji u kartanju?
– Ja se nikad nisam kartala, ali sam uvek bila tu, gledala sam. Mislim da je Zorica Brunclik prednjačila. Uvek je bila prva da se pokrenu te igrice, i u autobusu, i onda po sobama. Ovo sad kako je to nikad nije bilo. Morala je da dođe neka kuga da se reše neke stvari. Ovo u naše vreme nije bilo. Mnogo se nakotilo svega i svačega. Čovečanstvo i estrada je došla do dna, udarili smo dupetom u ledinu.

Ti si bila preteča seksi umetničkih slika još 1990. godine, odevena samo u neke lance.
– To ovim mladim devojkama ne zameram što vole da se razgolite. Pa, ja da sam zgodnija nosila bih šorceve, jer mi je vrućina. Tu nikog ne mogu da napadnem. Volim lepe umetničke slike. Imam unukicu, lepa, zgodna na majku i na priju, dobro da nije povukla na mene. Umetnička slika- da, golotinja i seks na televiziji nikako.

Ko ti se sviđa danas od mlađih koleginica?
– Mala Aleksandra Mladenović ubija. Nju baš vole. Blesava pozitivno, toliko slična meni da nema dalje. To kad nastupaš, treba da držiš pažnju. Nema ručka, večere, pića. Samo da gledaš i uživaš da ti bude lepo. I Milica Todorović je dobara, ali Aleksandra Mladenovič mi je broj jedan. Nju baš voli i hoće narod. Ona će da razvali. Previše je mladih pevača danas i teško tu da neko može da se izdvoji sem ako je poseban.

Dobar deo estrade je sad na Maldivima i Dubaiju, jel planiraš ti da ideš na neku egzotičnu destinaciju?
– Ne trebaju meni ni Maldivi ni ništa. Sad da uđem u avion, nema šanse. Gledam na internetu do 4 ujutru turbulencije, kako poleću i sleću avioni, pa ja bih umrla. Da mi kažu da su Maldivi moje ostrvu, u avion za živu glavu ne bih ušla, nema šanse! Sve sam prostudirala šta može da se desi.

Sve je veći broj zaraženih od korone. Kako ti štitiš imunitet, kako jačaš organizam?
– Berem divlje kruške. Samo medvedi, divlje svinje i ja po šumi tamo kod mene na Tari. Zavlačim se po nekim šibljem, dobro da me zmije nisu napale. Ja sečem kruče, i na konac nanižem da se suše. Šipak, glog, drenjine takođe. Sve se to suši na suncu. Šipak kad berem sva se izgrebem, ruke da vidiš na šta mi liče majko sveta. Posle toga se ne pojavljujem u javnosti dok se ne oporavim. Sve to potopim u vodu. Tri supene kašike šipka, pa dodam sve ostalo da odstoji. I tek sutradan pijem. Ubacim suve borove iglice malo, hajdučjku travu, malo kantriona. Sve to izmešam, odstoji, pa iscedim. Kad popijem ne bacam sve to, nego koristim tri do četiri puta, samo dodajem po malo od svega. Jao, na sve to majčinu dušicu. Znaš šta je to. Kakav limun, ovo je ludilo. Imunitet ide na 300.