Šaban SINU dao ime po DEDI mučenom u JASENOVCU

Iako su svi mislili da Goci Šaulić u životu teku samo med i mleko, ona i Šaban krili su strašnu tragediju njene porodice.

Šaban sinu dao ime po dedi

– Šaban je tokom celog braka bio jako osetljiv na nju i ljutio se kad čuje da je ogovaraju, a voleo je što je ponosna žena koja neće sažaljenje – kaže Šabanov prijatelj koji je znao daje Gocin otac uspeo je da pobegne iz zloglasnog logora Jasenovac gde su njen deda, stric i još 44 člana familije ubijeni na najbrutalniji način. Gocu je film „Dara iz Jasenovca” baš zbog toga strašno uzdrmao.

– Samo pominjanje imena Jasenovac, u meni izaziva tugu, nelagodnost i strahotu. Moj otac je jako retko o tome pričao. U stvari, najviše sam o tim događajima saznala u knjizi Dragoja Lukića „Rat i djeca Kozare”. Tata je bio iz Sreflija, to je kod Bosanske, sada Kozarske Dubice. Preminuo je 1984. godine, ali je retko i malo pričao na tu temu. Pretpostavljam da mu je sve to bilo kopanje po starim i teškim ranama. Mislim da je ceo taj kraj završio u logorima ili ubijen. – priča Goca i nastavlja:

– Tata je bio u Jasenovcu zajedno sa svojim ocem, odnosno mojim dedom, svoja dva brata, mojim stričevima, i 45 ili 46 članova uže porodice. Svi oni su ostali u logoru, osim tate, koji je uspeo da pobegne. Tada je imao 12 ili 13 godina. Tata, deda i drugi logoraši išli su preko nekog mostića koji je sa strane bio ograđen bodljikavom žicom. Terali su ih da pređu na drugu obalu kako bi ih ubacili u te peći. Deda je u jednom momentu viknuo ,,Juriš!”, i počeli su svi da beže. Pucali su im u noge, moj stric je bio pogođen i samo rekao ocu „Tata, ranjen sam”. Deda je uspeo da prebaci mog oca preko te bodljikave žice, košuljica mu se zakačila za nju. Ko ga je dalje gurnuo u vodu, ne znam. Nije znao da pliva, ali uspeo je da ispliva. Nije znao ni gde se tačno našao kada je došao do druge obale… Kad se dokopao te obale, trčao je i sutradan je naišao na neku partizansku jedinicu, kojoj se priključio – objašnjava Goca koja je sa Šabanom njihovog sina nazvala po svom tati.

– Po mom ocu Mihajlu, koga su zvali Mićo, Šaban i ja smo nazvali našeg sina. Osećala sam dužnost, obavezu, a ujednom sam imala i veliku želju to da uradim, sa čim se Šaban složio – iskreno priznaje Goca.