Džej Ramadanovski: Očekujem maksimalnu kaznu za sestrića

Već godinama Džej Ramadanovski uživa nepodeljene simpatije kako kolega, tako i publike. Jedan od razloga za to je činjenica da ga niko nikada u javnosti nije video loše raspoloženog, namrštenog ili tužnog. Upravo zbog toga malo je ljudi primetilo da on u poslednjih osam meseci proživljava ličnu dramu. Jer, dok je svih tih meseci zabavljao ljude trudeći se da im podigne raspoloženje, Džej je u najvećoj tajnosti vodio privatnu potragu za svojom sestrom Šeherezadom, kojoj se još od avgusta prošle godine izgubio svaki trag. Nažalost, sve je dobilo obrise tragedije, jer je nedavno u blizini Sutomora otkriveno telo žene za koju je naknadnom istragom utvrđeno da je Džejova sestra. Istog trenutka svi mediji u zemlji preneli su ovu vest, kao i priču da je za njeno ubistvo odgovoran njegov sestrić Zlatko. Kao što nalaže red, sačekali smo da Džej sam odluči kada je pravo vreme da ispriča svoju priču u vezi sa svim što su on i njegovi bližnji proživeli u poslednje vreme. Kada je i taj trenutak došao, našli smo se sa njim, i nakon što smo mu izjavili saučešće počeo je da priča: "Svoju sestru sam već odavno oplakao. Od osam meseci, koliko je nije bilo, poslednja tri sam pouzdano znao da više nije među živima. Jedino mi je preostalo da čekam da pronađu telo".

Kako si saznao za njen nestanak?
Toga dana trebalo je da dođe iz Italije u Beograd. Pošto je dolazila autom, prešla je iz Barija u Bar trajektom. Hteo sam da idem da je tamo sačekam, ali pošto sam se dan pre toga čuo sa njom, rekla mi je da nema potrebe da prelazim toliki put i odlažem svoje obaveze, jer će po nju doći naš sestrić Zlatko. Inače, ranije je uvek dolazila avionom i sačekivao sam je na aerodromu. To je bilo poslednji put da sam se čuo sa njom, jer joj se od trenutka kada je stigla izgubio svaki trag. Prvi put sam primetio da nešto nije u redu kada sam pozvao telefonom da vidim je li stigla, a telefon je bio isključen. Onda sam probao da dobijem Zlatka, ali ni to nisam uspeo. Pošto je prošao svaki normalan rok u kojem je trebalo da stigne u Beograd, ozbiljno sam se zabrinuo i alarmirao policiju.

Šta se nakon toga dešavalo?
Mali me je, naravno, lagao da se nije sa njom video, i poverovao sam mu u tom trenutku. Jednostavno, nisam mogao da pomislim da njegova priča nije tačna, jer mi je bilo nezamislivo da bi mogao da ima ikakve veze sa njenim nestankom. Onda sam počeo potragu na svim stranama za njom. Kontaktiran je Interpol, neprestano sam bio na vezi sa njenim mužem, i nisam želeo da odbacim bilo koju opciju. Nisam mogao da spavam normalno, i sve vreme pokušavao sam da smislim logičan razlog njenog nestanka i da ga ispitam. Čak sam počeo da je tražim po zatvorima, za slučaj da ju je neko uvukao u šverc, pa je zbog toga uhapšena. Svakodnevno sam zvao mrtvačnice i raspitivao se da nije otkriven leš nepoznate žene. Čule su se različite priče a sve su, to sam tek naknadno shvatio, poticale od vinovnika njenog nestanka. U tim trenucima saznao sam koliko imam prijatelja, jer su svi oni potegli sve veze koje imaju, da bi mi pomogli da je što pre nađemo. Međutim, dani su prolazili, a nikakvih vesti o njoj nije bilo, a sa tim se i svaka naša nada da ćemo je ikada više videti živu – gasila.

Kada si saznao da su je ubili?
Dok sam bio u Americi, po gradu je počela da kruži vest da neki narkomani pričaju o tome da su je ubili. Pošto nisam bio tu, moj dobar drug se angažovao, pronašao ih i naterao da mu sve ispričaju. Čim sam stigao, otišao sam u policiju sa tim informacijama. Mada od početka nisam želeo da se bilo šta sazna o njenom nestanku, jer bi oni koji su u to umešani mogli da pobegnu, od tog trenutka sam potpuno zaćutao i pustio da se klupko odmota. Lagano, kockice su počele da se slažu što je dovelo do hapšenja počinilaca.

Jesi li siguran da su pravi ljudi u zatvoru?
Ne bih da išta prejudiciram, jer bi to moglo da se smatra ometanjem sudskog procesa, ali ako su oni odveli do mesta gde je telo zakopano, i ispričali kako su to učinili, ne znam koliko je dokaza još potrebno. Još čekamo da se uradi DNK test, da bismo bili potpuno sigurni. Što se tiče mog sestrića, on je u zatvoru jer je sve "namestio".

Zašto je to uradio?
Zato što je hteo da preuzme njenu firmu i da proda njenu kuću, a istovremeno joj je dugovao 10.000 evra koje nije imao niti je želeo da joj vrati. Onda je angažovao ove narkomane obećavši im 10.000 evra ako je ubiju. Ovo je priča koju su oni ispričali, a za koju verujem da je tačna. Dakle, izričito je zahtevao njenu smrt. Za to bi, da se ja pitam, trebalo da dobije maksimalnu kaznu, jer je sve uradio svesno i sa predumišljajem. Nije bio pod dejstvom droge, kao počinitelji.

Ako su priče koje kruže istinite, tvoj sestrić Zlatko bio je i ranije problematičan. Zašto si dopustio da on ide po tvoju pokojnu sestru?
Primio sam ga da živi kod mene kada je imao šesnaest godina i dao sam mu posao u kafiću. Bilo mi ga je žao jer je dete razvedenih roditelja, i prema njemu sam se ponašao kao da mi je sin. Međutim, kako je vreme odmicalo, počele su da mi nestaju stvari, najpre iz kafića a potom i neki skupi delovi garderobe iz kuće. Znao sam da je on za to odgovoran i prekinuo sam kontakt sa njim. Isto sam savetovao i Šeherezadi, ali ona je imala široku dušu i nije mogla da ga se odrekne, već mu je pomagala kad god je trebalo. Eto kako joj je vratio.

Šta će se sada dešavati?
Čekam da počne suđenje i da se uradi DNK analiza da bih mogao da odem i preuzmem njeno telo. Onda ću je doneti ovde i sahraniti pored naše majke. To je jedino što još mogu da uradim za nju. Nakon toga, ostaje mi samo da njenoj deci, pošto ona ima sina i kćerku koji žive ovde, budem zamena za majku koju su tragično izgubili. Ne znam koliko ću u tome uspeti, ali ću se svakako truditi koliko god budem mogao.

Autor: “Svet”