…Hajde, dušo, konja da prodamo…

Njegova izjava od pre nekoliko dana da voli da se budi pored jedne pevačice, u kojoj je nevešto bio trosmislen, naterala me je da se pozabavim malo i njegovim likom i delom… Pa, i On je čovek od krvi i mesa…
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, posle završene Prve beogradske gimnazije, On kao student psihologije na Filozofskom fakultetu pokušava da krene očevim stopama. Upoznaje svoju buduću Prvu ženu, rodom iz Osijeka, koja studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Mlada i prelepa Osječanka već je aktivna u radu i delovanju tadašnjeg Crvenog univerziteta, na čijem su čelu vođe studentskog pokreta iz 1968. godine. Među ženskim pripadnicima ovog pokreta Ona je bila najradikalnija, najhrabrija i vrlo obrazovana. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA.
Zahvaljujući svojoj devojci, On je uživao poštovanje prekaljenih disidenata. Njihovu vezu nisu odobravali njegovi roditelji, naročito njegova majka. Bio u senci svoje devojke i disidentske vođe su ga prihvatale isključivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, bolešljiv, a i dolazio je iz boljestojeće porodice, što kod njih nije bila preporuka.
Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kćerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija (otac je rat završio u činu kapetana, a dogurao je do pukovnika Ozne), On odlazi od kuće. Disidenti ga primaju kao svog druga i 1981. godine njih dvoje stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu, zajedno sa jednim kontraobaveštajcem.
U suterenu jedne zgrade na Vračaru u kojoj su stanovali održavane su tribine i sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta, koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na više odvojenih grupa.
Iz suterena na Vračaru njih dvoje se početkom osamdesetih godina preseljavaju u novi stan, u kome su živeli duže od godinu dana. Kasnije se mladi bračni par izdržavao tako što je, istina ne baš uspešno, prodavao dečje lutke koje je Ona umela da pravi. Po ženinom nagovoru, njegov otac uporno pokušava da odvoji sina od lepe Osiječanke. Majka nije prihvatala disidentstvo, a nije volela ni stil života svog muža.
Priča se da je na njihov razvod uticao Njegov politički mentor, koji mu je u jednom momentu rekao: „Ma, koji će ti žena koja ne može da rodi?! Nađi mlađu i bogatiju ribu!“ Želeći da sačuva bliskost sa mentorom, On se sporazumno razvodi od Prve žene. Nije to više bio isti čovek. Padaju mu na um majčine reči da treba biti bogat, a onda i moćan.
Ubrzo se On ženi Drugom ženom, građevinskim inženjerom. S njom dobija dvoje dece.
Prva žena mu je otišla daleko, daleko i od njega i od „ovog sveta“, Druga žena se pojavljuje sa njim u društvu svake pete godine, kad treba da ih snime kamere. Inače, na utakmice, koncerte, koktele, premijere i slično – uvek ide sam, eventualno u društvu kolege mu s one strane Drine.
Neki tabloidi pisali su pre nekoliko godina kako je skloniji istom polu, kako je u srednjoj školi bio u varijanti sa jednim svojim bliskim saradnikom, lekarom po struci, te da je veoma blizak sa jednim našim vaterpolistom „na privremenom radu“ u Hrvatskoj, ali ja u sve to ne verujem… Kad je čovek, lep, zgodan i uspešan, a ne drogira se – odmah mu prikače etiketu da je gej. Dakle, On to nije sasvim sigruno. Dakle, voli žene…
Ajmo redom. Veoma se bio potresao pre nekoliko meseci kada je u javnost izbila afera oko jedne naše ambasadorke u najromantičnijem od svih gradova i njenog luksuznog stana. On se mnogo uzbudio oko svega toga, što je mnogima odmah bio znak da gospođa „jedna od bliznakinja“ nije dobila posao ambasadorke samo na osnovu svojih diplomatiskih nego i nekih drugih umeća. Doduše, reč je dakako o nagradi za minuli rad jer On sad mnogo više voli „piletinu“, koju mu, kako sam čula, redovno privode službe sa posebnim budžetom za te namene. Na Vračaru postoji stan u koji se ulazi direktno iz garaže zgrade, posebnim liftom, i on je „poprište“ Njegovih hopa-cupa avantura.
Za to vreme njegova supruga dostupna je svakom građaninu najmanje desetak sati dnevno u jednom poznatom restoranu, u čijem je nazivu „piće bogova“, u Dobračinoj ulici u Beogradu. Najčešće u društvu nadobudne krojačice iz Knina, koja se krije iza svojih inicijala kao modnog brenda.
Prošle godine jedna ne baš preterano talentovana glumica imala je glavne uloge u čak tri filma. To što je ona članica jednog glavnog odbora sasvim sigurno ne bi bilo dovoljno za ovakav „uzlet“.
Lepotica je slušala od starijih kolega kako su partizani, kad su došli u Beograd, zauzeli Dedinje i prvi put se okupali, brže-bolje dovukli glumice i balerine u svoje postelje, koje su još mirisale na buržoaske parfeme predratne elite. Verovala je da će i ona uspeti ono što je pošlo za rukom Grejs Keli na primer, pa i mnogim lepoticama posle nje. Golupčići su se sastajali u „stanu za specijalne namene“ na Vračaru…
Trajala je ta veza, kažu, skoro godinu dana, a onda je naša lepotica „pedalirana“ i njeni snovi o sebi kao „srpskoj Karli Bruni“ pali su u vodu. Brže-bolje, pre nešto više od pola godine, verila se za svog šest godina starijeg dečka muzičara… Ne baš preterano uspešnog i talentovanog. Ovih dana Lepotica daje na sve strane intervjue kako sebe vidi u „stabilnom braku sa puno dece“, a ON u „stanu za specijalne namene“ na Vračaru dočekuje jednu našu manekenku, poznatu više u inostranstvu nego kod nas. Kraj drugog mandata se bliži, jedna Karla Bruni bi nam baš legla na ovaj jad i čemer…

Do sledećeg petka, voli vas vaša GG.