ISPOVEST LEPE BRENE: O Bobi, braku, Jeleni Karleuši, Novaku Đokoviću…

Lepa Brena predstavila je prošle nedelje novi spot i pesmu kojima najavljuje novi album i dokumentarni film o svojoj karijeri osamdesetih kada je, kako sama kaže, ljubav bila jedini pokretač svega. U ekskluzivnom intervjuu, Brena otvoreno priča o svemu o čemu je ćutala.

– Drago mi je što je publika prijatno iznenađena novom pesmom. Preovladava utisak da smo uradili nešto jako emotivno, toplo, dirljivo i da smo uspeli da ljude podsetimo na to šta je ljubav. Svako na svoj način i svojim alatom – Dragan Brajević Braja sjajnom pesmom, reditlj Haris Dubica spotom i moja malenkost interpretacijom te emocije koju pesma šalje.

Da li je ovo ujedinjenje stare Jugoslavije?
– Čula sam i takve komentare, ali poenta je u tome što ljubav i pesma zaista ne poznaju granice. Niti geografiju, niti granice. Pesma ne poseduje putne isprave i ne treba joj viza. Geografska celina koju zauzma prostor eks Yu ujedinjuje jedna zajednička stvar, a to je pesma koja uvek nađe svoj put.

Kakav će biti novi album?
– Što bi rekli – privodimo radove kraju! Ovo nije samo album kao takav, u pitanju je čitav jedan novi koncept predstavljanja Lepe Brene u ovom trenutku. Dokumentarni film koji radimo treba da podseti sve poštovaoce mog lika i dela na period između 1982. i 1991. kada sam sa Slatkim grehom bila na svetskoj turneji koja je kao što možete da izračunate trajala devet godina! Neko ima turneju godinu dve, pet, a mi smo radili punih devet zlatnih godina. Kažem zlatnih jer smo pozlatili sve što smo u tom periodu takli, a radili smo dva koncerta dnevno. Ljudima je tada imperativ bio da se zabave i želim da neke nove generacije podsetim na taj period koji je bio zlatno doba naše diskografije i društveno ekonomske situacije u globalu. Novi album biće šarolik, sa numerama koje u fundamentu imaju ljubav, dok će aranžmanski i produkcijski ponuditi svetsku priču. Pesme su ljubavne, emotivne, a trenutno radimo i na nekoliko spotova koje ćemo predstaviti publici čim ih završimo.

Mnogo se komentariše Bobin i vaš brak, jel zaista opsadno stanje u vašoj kući?
– Stanje je redovno, hvala na pitanju. Boba i ja od svojih poslova nismo znali da se razvodimo, skoro sam čula za to iz novina. Odavno smo navikli na različite napise, i da čim nema aktuelnih vesti, red je da se neko razvede. Makar u novinama! Pa se obično krene od Brene i Bobe. Ali sve u rok službe.

Nikada niste izlazili, Boba voli da izlazi, jel mu zamerate?
– Nas dvoje smo jedno drugo prihvatili takve kakvi smo. Oboje smo spremni na kompromise i zaista nemamo primedbi na različitosti u našim navikama. Ja ne volim da izlazim, jer sam po prirodi posla uvek radila u vreme kada se izlazilo, tako da sam tu vrstu želje za provodom nadomešćivala na svojim nastupima. I meni ne nedostaju izlasci, jer sada se izlazi u vreme kada sam ja uveliko započela svoj beauty sleep. (smeh) Međutim, volim da se pridružim Bobi kada ne snimam i ne nastupam, zašto da ne. Nas dvoje provodimo kvalitativno vreme zajedno i ono što mene čini srećnom jeste što s godinama postajemo sve bliži i bliži. To je benefit trajnog i pravog bračnog odnosa kakav je naš.

Jel ste ga ikada kontrolisali?
– Nisam od tih žena, zaista. Mi smo ozbiljni i pre svega civilizovani ljudi. Na šta bi ličilo da mu zavirujem u telefon, džepove i kontrolišem kretanje odrasle osobe? To bi najpre govorilo o meni, a hvala Bogu, pa nikada nisam ni imala razloga da mi tako nešto padne na pamet. Najsigurnija su ona vrata koja mogu ostati otključana.

Kako ste se vi postavljali kada su vam se udvarali drugi muškarci?
– Nikad zaista nisam imala potrebe niti ideju da bih mogla da ostavim Bobu zbog nekog drugog. Udvaranja imponuju, komplimenti takođe, ali to nije ništa novo što bi nekog na mojoj poziciji oborilo s nogu.

Šta je recept za uspešni brak?
– Isključivo ljubav, razumevanje, tolerancija i kompromisi. Sve ostalo dolazi posle.

Da li vam je smetalo što je JK uzjahala Sašu Popovića?
– (smeh) To je patent Slatkog greha još iz osamdesetih godina kada je to bila atrakcija na našim nastupima i publika je na taj deo nastupa jako lepo reagovala. Ostalo je da se dogovorim sa Saletom i Jelenom oko autorskih prava na to jahanje. Svi jako volimo Jelenu i sa njom je koncept  – take it or leave it.

Šta mislite o njoj, nije se uvek lepo izražavala o vašem stajlingu?
– Što se tiče Jeleninih ili bilo čijih komentara o meni, nisam žena koja pamti sve što loše što se meni pisalo i pričalo, ne bih imala vremena da se bavim kreativnim radom koji mi je prioritet. Kad se setim šta su mi sve radili i kako su me živu sahranjivali u periodu od 1991. do neke ‘97. i ‘98. godine zaista ne bi trebalo da govorim sa mnogo njih. Ali, sreća pa gledam samo unapred, šta je bilo ostaje u prošlosti i to me zaista ne zanima.

Kako se treba odnositi prema parama?
– Odgovorno, lojalno i disciplinovano. Jer lako se troše, ali se teško zarađuju. Ovo vam pričam iz vizure nekoga ko je dosta u svom životu radio da bi danas uživao u plodovima svog rada.

Jel vaš dom u Beogradu, Monte Karlu ili Majamiju?
– Moja kuća je ceo svet i svugde gde se lepo osećam.

Kažu da vam je Novak Đoković komšija, imao je jako veliki pad energije, sa vašim iskustvom najuspešnije žene šta biste mu posavetovali?
– Previše svi pametuju i daju savete jednom momku koji je svetski šampion i koji nema mane. Postoji ta neka želja i osobina naših ljudi da javne ličnosti razvlače po štampi. Ali drago mi je što je Novak svetski momak, i što neće dozovlii da se bilo ko sa njim igra. Radiće u životu ono što želi, kad želi i sa kim želi. Jer on je lider, a lideri tako postupaju.

Kako savetujete Stefana što se tiče njegove muzičke karijere?
– Savetujem ga da je sasvim normalno da ga neko podržava i da će isto tako imati i protivnike. Sastavni deo posla je da se nekome sviđate, a nekome ne. I da ga to ne opterećuje. Da u poslu daje sve od sebe i vidim da mu za sada jako lepo ide sa bendom sa kojim nastupa. Bio je moj gost u Beču na koncertu u okviru moje turneje Zar je važno da l’ se peva ili pjeva i treba da nastupa i u Sloveniji i Bugarskoj sa mnom.

Kako ste se postavili u odnosu Ace Lukasa i Sonje Vusanović?
– Acu i Sonju poštujem i volim i cela moja porodica na isti način kao i pre. Njihov međusobni odnos neće narušiti ono što osećamo prema njima.

Planirate li koncert u Beogradu, možda na Ušću?
– U ovom trenutku znam da ćemo raditi svetsku turneju, koju je podržao NET TV Plus i da lagano pravimo termine i zakazujemo nastupe. Beograd je svakako na listi gradova koje ćemo raditi, ali u ovom trenutku sa preciznošću je teško reći kada, jer planiramo da radimo narednih godinu-dve turneju.

Jel istina da je dokumetarni film i sve ovo što spremate zapravo početak oproštaja od muzike?
– Ovo isto možete da pitate i jednu Šer, i Madonu i Mika Džegera i Tinu Tarner. Za muzičare ne postoji penzija, kao što ne postoji ni radno vreme, jer je muzika stvar osećaja, a ne godina. Dokumentarni film je način da muziku vratimo na njene prave staze, da ljude podsetimo da je emocija koja ih pokreće ljubav i da se prisetimo kako smo tu emociju osamdesetih prenosili na našim koncertima.

Da li ćete ikada moći u potpunosti da se oprostite od nastupa?
– Meni je interakcija sa publikom jako važna, jer je uživo nastup moj teren. Tada vidim kako ljudi dišu, kako reaguju, kako plaču i kako se raduju. Sigurno da ću u nekom trenutku rešiti da možda više ne pevam, ali iz muzike neću otići nikada.

Šta je vaša pokretačka energija i šta vama može da podigne adrenalin?
– Samo publika i ta reverzibilna energija koju osetim svaki put kada pevamo u jedan glas. To mogu da vam potvrde svi veliki umetnici, sportisti i bilo ko iz profesija koje uključuju javnost u radu. Vi kada osetite odobravanje publike koja se meri desetinama hiljada ljudi na nastupu, a podsetiću vas da je na stadionu Vasil Levski u Sofiji bilo 100.000 ljudi kada sam pevala, vi ne možete da ne osetite polet i adrenalin. E to vas motiviše, taj osećaj, da svaki sledeći put budete još bolji.

Zbog čega ste se kajali u poslednje vreme?
– Retko se kajem, pre bih rekla, izvlačim lekcije i idem dalje. Nemam ja vremena za kajanje. Što je otpalo, što se desilo, što je prošlo, znači da je trebalo tako da bude.