Posle prekinutog lečenja u Švajcarskoj Isidora Bjelica kaže da je čekanje smrti gore od same smrti

Burna nedelja je iza dame krhkog zdravlja, književnice Isidore Bjelice, koja se iznova suočava sa opakom bolešću. Zbog nedostatka finansijskih sredstava morala je da prekine lečenje u Švajcarskoj i nastavi ga u Beogradu, gde joj pomaže doktorka, koja želi da ostane anonimna.

Iako joj je fizičko zdravlje prilično narušeno, psihu joj je ojačala poseta rodnom Sarajevu, u koje je otišla prvi put posle dvadeset devet godina. I taman kada se napunila pozitivnom energijom, kada je pročitala intervju novinarke Olje Bećković, toliko se uznemirila da je pogazila nedavno datu reč i prekinula odluku o odsustvu iz medija.

Za one koji se ne sećaju, da li je istina da ste devedesetih zaspali u emisiji “Utisak nedelje“ i da je tada počeo vaš “tihi rat“ sa Oljom Bećković? I šta je presudilo da ovaj put burnije nego ikada odreagujete na njen intervju zbog koga ste prekinuli višenedeljno medijsko ćutanje?

“Taj smešan događaj verovatno je imao posledicu na naše taštine, ali to je nebitno. Ljudi koji posvete svoj život da se zgražaju nad nečim, a vidiš da su oni koji gledaju luđi od onih koji u tom trešu vide nešto dobro. Zatim ta totalitarna izjava o koleginicama voditeljkama da su njihove knjige đubre i da đubre ne sme da uđe u biblioteku i knjižaru. Pa to su različite žene, to je nipodaštavanje svih njih.”

Kakvi su vam najnoviji rezultati i lekarske prognoze?

“Ne mogu o tome ni da govorim, kada govoriš o bolesti, ona raste. Kad me neko pita kako sam, samo kažem da radim na tome da mi bude bolje, imam više anđela, muža u koga sam ludo zaljubljena, sina i kćerku, hiljade ljudi koji se mole za mene, pokušavam sve da ozdravim, a tu je i božja volja.”

Šta vam daje snagu da istrajete u borbi sa rakom?

“Ljubav je jedini trag smisla na ovom svetu. Padnem skroz, a onda dobijem tu infuziju ljubavi od muža, dece, čitalaca, prijatelja, pa se dignem. Strašno je to, ljudi umiru jednom, a sa ovom dijagnozom umireš trista šezdeset pet dana. Čekanje smrti je gore i od same smrti. Sad kažu budi pozitivan. Iskreno, mislim da me spasavaju moje umetničko ludilo i crni humor, jer ovo živ čovek ne može da podnese, a da ne odlepi. Sada radim i sa divnim Sinišom Ubovićem po metodi Lujze Hej, a tu su i moja dva monaha anđela čuvara. U svom ovom užasu uspela sam da napišem novi roman i pisanje mi pomaže.”

Ostatak intervjua pročitajte u novom Hello1 koji je na kioscima od 14. septembra