Beži, zeko, beži

Dragi moji gosipovci, i ovog puta pokušala sam da napišem potpuno proverenu, realnu i na trenutke možda i surovu, ali istinitu priču o onima koji život provedu lažući i sebe i druge, a sve zarad malo slave, mnogo love i ideje da su ipak uspele da nas sve prevare… Jer više puta ponovljena laž postaje, kao što znate, istina, a oni koji je kreiraju po pravilu i poveruju u svoju vlastitu kreaciju, tako da se posle izvesnog vremena i sami pitaju da li su jebali ili su trebali…
No, da ne dužim, predstaviću vam iz drugačijeg ugla jednu glamuroznu novinarku, prvu pratilju naše najuspešnije privrednice, prvo pero srpskog novinarstva svakako nije, iako ju je dugo bio glas da ima najduže noge istog, tj. srpskog novinarstva, tačnije jugoslovenskog, jer su i ona i noge odavno prebacile petu deceniju. Pamte to čitaoci, doduše, ovi nešto stariji. Pisala sam ja malo o njoj pre više od pola godine a sada evo „all the dirty details“…

Elem, počela je kao pisac propratnih reklama za gotova jela „29. novembar“. Sarme, ćufte u sosu, pasulj, sekelji gulaš… A danas iz usta ne vadi špagete sa bosiljkom i maslinovim uljem, pri čemu bosiljka ima na pretek, jer ga gaji sama, shodno teoriji da svaka srpska kuća koja ima devojku za udaju mora imati i tu taličnu biljku… Što se u njenom slučaju ispostavilo promašenom investicijom, jer joj ni džinovski žbunovi bosiljka nisu pomogli da se uda, ali se ona oko toga, čini se, nije mnogo tangirala, jer su neke druge investicije bile mnogo isplativije…

Najpre je u redakciju kultnog beogradskog magazina krajem osamdesetih došla tražeći jednog već upokojenog urednika, da bi iste te noći izašla u park na kokice ili viršle sa mladim i ambicioznim „tatom dece komunizma“, sa kojim se vrlo brzo zbližila do mere da im je postala mama… Tačnije, postala je i mama i tata lovi koju je on zaradio od svog skribomansko-istorijskog dela. I bila je vrlo ponosna kada je u stan svog prijatelja modnog kreatora kojem se danas ne javlja na ulici donela neke krpice iz Grada svetlosti i pozvala prijateljice da je gledaju. Da, da, trebalo se odmaći od mirisa kuhinje i zaprške i stvoriti mit o osobi od ukusa i stila. A to joj tada zaista nije bilo teško, jer je dečko imao love, sveže zarađene, a mladi kreator je voleo da se druži sa intelektualcima i da sedi u Klubu književnika. I tako, bio je to već početak, početak koji obećava.
Dečko joj je svakog petka tobože ispravljao tekstove, one koje nikada nije napisala, ali je svaki uredno potpisala i svi su u redakciji to znali. Ali, bože moj, niko nije savršen, a taj rastom mali provincijalac i veliki urednik je uživao. Nova zvezda je rođena, a on se tako svetio svojoj bivšoj, takođe novinarki, kojoj doduše nije pisao ništa, niti je bilo potrebe, u to doba je pisala bolje od njega…

Kada je na njegovoj glavi u „Mažestiku“ neki nezadovoljan čitalac bejzbol palicom ostavio pismo, naša junakinja nijednom nije otišla da ga poseti, ni u kući ni dok je bio u bolnici. Njena je ljubav bila jaka, nije mogla da podnese da ga vidi u zavojima, kažu upućeni. Kako god, čim se pigmalion malo oporavio, video je da je đavo odneo šalu i rešio da uđe u privatan posao, izdavaštvo, u čemu ga je ona zdušno podržala, tek kada je lova bila na računu i kada je prvi broj trebalo da se odštampa u Italiji. Njenoj sreći nije bilo kraja… mmmm…paste đenoveze i minestrone alkapone, a nikada više kiseli kupus, sekelji, gulaši, sarme i ćufte… Od tada naovamo, dajem nagradu poštenom gledaocu ili čitaocu koji se ne seća priče o ajvaru koji je nosila Veržesu i Arturu Klarku, traktora na kome se vozila sa mališom urednikom da se sretnu sa Umbertom Ekom, o doručku sa princom Albertom od Monaka (koji joj se nije dopao) i o ludim žurkama sa Đanijem de Mikelisom… Spisak njenih džet-set prijatelja zaista je impozantan, ali zamalo.

Čak je svetski proslavljenog režisera prevarila pričom kako joj je Felini bacao bele trešnje u krilo. A kako onda ne bi i kralja šerpi i lonaca da će mu za nekoliko miliona maraka uraditi najbolji magazin u zemlji, o koji će se svi otimati, a njemu će pomoći da ga srpska javnost upozna u najboljem svetlu…

Pare je naravno potrošila, angažovala je najbolje fotografe, stiliste, dizajnere i napravila kopiju magazina koji su nastavili da uređuju mališa i njegova nova žrtva. Nikakva cvećka, ali se bar nije bavila crnom magijom, te se, ako ni po čemu drugome, razlikovala od ove po tome što je opajala pola sveta ne bi li mogla da hoda, jer je muslimansko-vlaška magija koju joj je novinarka spakovala na jednoj večeri u Italiji uzela maha, a i užasno je teška za skidanje. O tome svedoče mnogi koji su ikada imali te teške muke. Nekako se izvukla, zapravo izvukla ju je kuma globtroterka i književnica. Iako ni njih dve ne govore, ova joj je, kažu gradski abrovi, zauvek zahvalna što ju je spasila u zadnji čas, a naša se mila junakinja okrenula drugoj žrtvi… Ženi kralja šerpi i lonaca. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Pošto ju je naš proslavljeni glumac koji najlepše na svetu recituje onoj Ines da se ne da i još svašta, nazvao dulekom (za neupućene – retka vrsta tikve), jako se razočarala što neće živeti u Monaku i družiti se sa Albertom, za koga nije htela da se uda, a još više kada joj je nesuđeni muž rekao da ima 24 sata da napusti njegove kancelarije, novine i život… ako joj je isti mio. Džabe mu je posle kupovala i slala gaće sa romantičnim natpisima „beži, zeko, beži“. Priča sa njim je bila gotova, ali ne, nije se ona predala, nego joj se put još jednom ukrstio sa mališom urednikom, bivšim joj dečkom. Mada se tu ne zna ko je bio dečko a ko devojka, kako god, sa svojom vrlom frendicom književnicom jevrejskog porekla napravila je pravu kampanju protiv mališe, i to sa argumentacijom da je njegova nova žena „sestra ratnog zločinca“. I mada se sa tim epitetom pola Srbije ne bi složilo, braća Ameri su popušili i ovome odbili vizu, ali je samo koji mesec kasnije popušila i ona, kada su joj dali nogu iz modernog, licencnog hrvatskog porodičnog magazina. A ona, Dulek, e pa žilava je to sorta lička, odmah je našla novu žrtvu, i to najmoćniju ženu koja je želela malo imidža a imala je love. Uskoro se smejala sa gotovo svih naslovnih strana novog Dulek magazina, koji je, pogađate, propao kao i prethodni. Da bruka bude kompletna, gospođica Dulek je, priča se, u napadu besa pretukla mačku usred „Verdija“, nije znala da mota špagete kako dolikuje prijateljici tako fine dame kao što je ona.

Sada se Dulekica bavi isključivo prežvakavanjem i podgrevanjem starih priča o sebi, svojoj veličini, lepoti i talentu, pa je evo gledam ovih dana u još jednom „magazinu o poznatima“ kako po 1001. put „ekskluzivno otvara vrata svog momačkog stana“. Da to nije uradila, možda bih je i zaboravila, ovako, podseti me, ja se malo raspitah i eto vama još jedne zabave za prepričavanje i komentarisanje preko vikenda koji je pred nama.

Vaša
Gossip Girl