Zlata Petrović konačno priznala sve o vezama sa oženjenim muškarcima, batinama, rasturanju brakova…

Godinama Zlatu Petrović bije glas zavodnice. Kako se priča, kad Zlata nekog zavede, taj je kao omađijan, ne zna gde je! A ona se na to nevino smeška. Posle dva propala braka i nekoliko ozbiljnih veza, Zlata je danas sama. Rado se seća muškaraca sa kojima je bila, bez sete i gorčine, i zaključuje da ipak nije srela onog pravog. I nije joj žao zbog toga.

“Nikada mi nije bilo jasno šta su muškarci videli u meni. Ni u mladosti sebe nisam doživljavala kao neku ribetinu. Znaš ono duge noge, bujne grudi. Sebi sam uvek delovala kao obična ženica. Ali ima nešto u meni, nešto što je teralo muškarce da se zaljube u mene. U stvari, nije ni čudo. Nikad ni od koga ništa nisam tražila, nikad muškarcima nisam pravila probleme, ništa od njih nisam očekivala osim da me vole ako smo zajedno”.

Koga si najviše volela?

“Nema tu najviše. U svakoj vezi davala sam celu sebe, volela istim žarom, istom snagom, bez ikakve kalkulacije. Volela sam svoje bivše muževe Hasana i Peju, volela sam sve svoje ljubavnike. Ljubav me je vodila, nikad nije postojao neki drugi razlog zašto sam sa nekim muškarcem. I sve moje veze su se završavale zbog toga što je prestala ljubav. Nikad nisam htela da lažem, ni druge, ni sebe. Iz svake priče sam izašla čista, neokaljana…”

Sećaš li se lude ljubavi zbog koje si pobegla iz zemlje?

“Jaoj, to je bilo strašno ludilo. Da to nisam doživela, ne bih znala da razgraničim šta je ljubav, a šta bolest. Kad se samo setim… Jedno bez drugog nismo mogli, a nismo mogli ni zajedno. Tad sam mislila da je to velika ljubav, nisam shvatila da je to čista patologija od koje se ledi krv u žilama. Imala sam tridesetak godina, ta ljubav mi se desila između dva braka. I dobro je da mi se desila, mnogo čemu me je naučila. Ludo smo se voleli, ali smo izluđivali jedno drugo. Bio je oženjen, a ja nisam želela ničiji brak da razorim. A on je mislio, kad nije tu, da ja treba da budem u manastiru. Bio je nenormalno lep. U početku je naša veza bila med i mleko, a onda je prerasla u pakao. Kad više nisam mogla da podnesem sve užase koje mi je pravio, ja sam se pokupila i pobegla iz zemlje!”

Gde si pobegla?

“Ma pusti, pobegla sam daleko. Daleko od svojih osećanja, daleko od njega, daleko od svega. Nisam se vratila kući nekih osam-devet meseci! Krila sam se, jer sam znala, ako me nađe, svašta će biti. Da me je našao, bila bih mrtva. Prošla bih isto kao Ksenija Pajčin! Kažem vam, naivno sam mislila da je to velika ljubav, a bila je bolesna patologija. Za tih osam-devet meseci, nijednog muškarca na svetu nisam mogla ni da pogledam, a kamoli da legnem u krevet sa nekim. Bila sam izgubljena, sasvim trula žena. Išla sam ulicama kao luda, kao da sam sahranila nekog. Hvala Bogu da sam imala pameti da pobegnem, da prepoznam ludilo, opasnost, da spasem sebi život…”

Kako se ta priča završila?

“Kad sam se vratila u zemlju, sva smrvljena, ali izlečena od njega, srela sam Peju. To sa Pejom je bila sudbinska priča, prava, ozbiljna. Peja mi je posle njega bio melem na ranu, uz Peju sam oživela, potpuno sam se rehabilitovala, iz korena, vratila se sebi, muzici… A on, moja umalo fatalna ljubav, ubijen je… Bilo je to ludo vreme kada su momci na asfaltu ginuli kao muve…”

Kroz sličnu priču, sa istim krajem, prošla je i tvoja drugarica Goca Božinovska…

“Jaoj, jeste. Slične stvari su nam se dešavale. Između nas dve postoji neraskidiva veza koju niko i ništa ne može da naruši. Nas dve smo sudbinski vezane. Među nama nikad nije bilo tajni i najmanju sitnicu jedna o drugoj znamo. Tu je i moja Vanesa, ali Goca je nešto posebno. Kad bi svako na svetu imao bar jednu Gocu, kao što ja imam moju, život bi bio pesma”.

Nisi izbegavala oženjene muškarce?

“Jesam, kako nisam. Ali eto, dešavalo se iako nikad svoju sreću nisam htela da gradim na nesreći neke druge žene. Nedavno me je moja snajka, moja Miličica, pitala da li osećam grižu savesti što sam bila sa oženjenim čovekom. Rekla sam joj: Sine, nosim grižu savesti na plećima, nosiću je dok sam živa. Ali nikada nisam poželela ništa loše porodici čoveka sa kojim sam bila. Znam da je greh to što sam radila, osuđena sam da živim sa tim, da tražim pročišćenje i oproštaj kroz duhovne molitve. Boli me to, ali šta ću. Ne stidim se toga što sam radila, ne krijem, ne želim sebe da predstavim boljom…”

Da li su ti muškarci hteli da se razvedu zbog tebe?

“Možda će zvučati čudno, ali nikad nikome nisam htela da rasturim brak. Tim muškarcima sam govorila lepo o njihovim ženama, pričala im da svakoj ženi treba ljubav i pažnja, savetovala ih da budu bolji prema svojim suprugama. Kad pogledaš, ja sam bila idealna ljubavnica! Bez ikakvih zahteva, očekivanja. Znam da ti muškarci nikad o svojim brakovima nisu više vodili računa nego kad su bili sa mnom. I da nikad nisu bili bolji prema svojim ženama. Vraćali su se u svoje domove zadovoljni, a ja sam bila olakšana u svojoj glavi. Nikad ne bih dozvolila nekom muškarcu da se razvede zbog mene! I da se razvede, ne bih bila sa njim”.

Umela si i fizički da se obračunaš sa svojim muškarcem?

“Naravno, bilo je i toga, da se ne lažemo. Kad postoje ljubav i strast, postoji i to drugo, ne toliko lepo, nažalost. Tuče, udarci, šamari, lomovi… Kad sa nekim verbalno ne mogu da izađem na kraj, šta ću, krenem u akciju, silom prilika. Nije to nešto čime se ponosim, niti to smatram svojom boljom stranom, ali nema smisla poricati. Temperamentna sam, a birala sam temperamentne muškarce. Mada, dešavalo se da mi i miran čovek, koji ni mrava nije zgazio, udari šamarčinu. Jednostavno, izazovem ga. On meni, ja njemu… Udarala sam i dobijala udarce. Bože moj, sve je to ljudski. U suštini, sve je to bila borba za ljubav. Da smo bili ravnodušni, da nije bilo ljubavi i strasti, ne bi bilo ni udaraca, batina”.

Zašto ne možeš da smisliš porniće, muški striptiz, gole muškarce?

“Ma kako čudno zvučalo, ja sam užasno stidljiva žena. Potrebno je da šest-sedam meseci budem sa nekim, pa da dopustim da me vidi golu ili da ja njega vidm golog. Da prvo dobro upoznam miris nečije kože, da stvorim fantaziju… Muškarci se tome čude, ne mogu da veruju, kažu da su mislili ko zna šta, da me nisu zamišljali tako. Ne stidim se svog tela, daleko od toga. Ali, nekako mi je sve slađe kad je skriveno, kad uživam zatvorenih očiju. A pornići – ma kavi crni, pornići? Pa to je sve veštačko, bez emocija, bez duše. Ma da me staviš na streljanje, ne bih mogla da gledam pornić!”

Koliko te je iskrenost u životu koštala?

“Nikad ja to tako nisam gledala. Kakvo koštanje, kakvo računanje! Ja sam žena iskrena i jednostavna. Ne lažem i ne dam nikom da me laže. Uvek sam izbegavala ljude koji nešto glumataju i foliraju. Neko može da me slaže samo dva puta. Kad to učini treći put – završili smo. Kažem ti, sa mnom su svi uvek znali na čemu su. Uvek sa svima imam otvoren i iskren odnos. Nikad nikoga nisam zloupotebila, nikad nisam rekla da mi je neko za nešto kriv. Niti je iko kriv, niti je zaslužan za ovo što sam postala. Mene je Bog odveo iz mog sela i doveo ovde gde sam… Samo Bog i niko drugi”.

Šta te je snajka još pitala osim toga da li te grize savest što si bila sa oženjenim muškarcima?

“Da ne misli neko da sam imala ko zna koliko oženjenih… Imala sam samo dve veze sa oženjenim muškarcima. A snajka me je pitala svašta. Recimo, da li sam probala drogu. Rekla sam joj: Kunem se u sve nas da drogu nisam probala nikada. Nikad me to nije vuklo. Meni je dosta što popijem čašicu-dve i budem vesela…”

Da li si u dobrim odnosima sa snajkom?

“Naravno, moja Miličica je moje blago, pored mojih sinova. Za 17 godina, koliko je ona sa Mikijem, koliko se znamo, mi nismo povisile ton jedna na drugu. Posle moje Goce i Vanese, ona mi je najbolja drugarica. Što ne stignem da ispričam njima, ispričam njoj. Uvek smo bile na istoj talasnoj dužini. Ja sam sa svojim bivšim svekrvama bila u fantastičnim odnosima Moja Jela, majka mog bvšeg supruga Peje, obožava me, a i ja nju”.

Tvoj sin Miki i Milica su se razveli?

“Ne, ne, nisu se razveli. Imaju krize, ali do razvoda nije došlo. Ja im se nikada u brak nisam mešala jer ni ja nikad nisam dozvoljavala da se meni u brak iko meša. Rekla sam im oboma: Deco, niste ni prvi ni poslednji koji imaju krize. Ali, da znate, vezani ste neraskidivim vezama doživotno, jer imate decu. Volite se, svađajte se, radite šta hoćete, ali morate da budete prijatelji zbog svoje dečice. Kapiraju oni to odlično i uprkos svim trzavicama i krizama, imaju divan odnos”.

Da li ti je teško što si sad sama?

“Šališ se? Da mi bude teško? Ni u ludilu ne bih bila sa nekim samo zato da ne budem sama. Ko zna, možda se već sutra desi neka nova ljubav, nikad se ne zna. Uživam u svom životu. Kad je trebalo da stvaram porodicu, da rađam decu, ja sam to uradila… Srećna sam što imam decu, unučiće, famliju, prijatelje”.

ZABRANJENO PREUZIMANJE CELE ILI DELA VESTI I FOTOGRAFIJA!