Hari Varešanović: Mislim da napokon delujem zrelo, da sam došao pameti

Kad pročitate intervjue, koje je Hari Varešavnović davao za „Svet“ tokom proteklih deset godina, shvatite da se u njegovom životu mnogo toga menjalo, ali ne i pogledi na muziku i koncerte. U julu 2001, u vreme kad su pesme „Baš ti lijepo stoje suze“ i „Domine“ postajale hitovi, rekao je: „Zaljubljen sam u druženja u Sava centru. Mislim da ne postoji ništa lepše od niza koncerata u Sava centru. Meni sve drugo pomalo liči na vašar“. Kad smo mu pomenuli ovu izjavu, rekao je: „Pre par dana, na pres konferenciji, gotovo da sam ponovio te reči. Neponovljiva je magija, koju sa svojom publikom doživljavam u toj dvorani. Kod mene dileme nema“.

Da li, i kad nije reč o poslu, voliš da imaš „svoja mesta“, kojima se uvek vraćaš?
– Dupli sam jarac u horoskopu, a za nas se može reći da smo tradicinalisti i da naginjemo ka sigurnim stvarima. Nisam sklon eksperimentima, već biram ono za šta znam da je dobro.

Sigurna sam da će 8, 9, 10. i 11, u Sava centru, biti mnogo onih koji su tu bili i pre osam godina. Pomisliš li nekad pred koncert: „Kako je moguće da ti ljudi dolaze da me slušaju, ponovo, ponovo… “?
– Posle dve velike serije od po osam koncerata, ’99. i 2001. godine, vraćam se u Beograd sa velikom željom da se taj uspeh ponovi. Najavili smo četiri koncerta, a ako bog da, biće ih i više. Ponosan sam na svoju publiku i sponu koja među nama postoji, a to su pesme. Njima uvek šaljem istu poruku, a to je lepo uobličena priča o ljubavi, sa dosta blage melanholije, koja ne prelazi u patetiku. Ja bih to nazvao „ponosna romantika“. Tu univerzalnu emociju osećaju svi ljudi, sa svih prostora na kojima sam pevao.

Pre tačno deset godina si na pitanje „mislite li da ste privlačni kao pre deset godina“ odgovorio „ako se ikada za mene moglo reći da sam privlačan, onda je to sada. Muškarac je u četrdesetim godinama privlačniji nego u dvadesetoj, kada deluje k’o rastopljeni puter“. Kakav je danas odgovor na isto pitanje?
– Mislim da napokon delujem zrelo, a to znači da sam došao pameti. Verujem da pamet može da bude veoma šarmantna, a ne samo izgled. Što se izgleda tiče, hvala bogu, nije se znatno narušio. I dalje sam prilično mladolik, a i liniju sam zadržao. Sada, kad me dve godine dele od pedesetog rođendana, malo više sam se okrenuo sebi, svojim procenama, rezonima..

Ti si rođen ’61, Bajaga ’60, Dino Merlin ’62, Đule Van Gog ’63… Među vama je minimalna razlika u godinama, pa žene vrlo često prave poređenja tipa – ko bolje izgleda, ko deluje mlađe… Da li i ti, bar ponekad, sebe na taj način porediš sa kolegama?
– Sve je to normalno, s tim što smatram da svi koje si pomenula izgledaju fantastično na svoj način. Bajaga je mladolik, kao i ja, Đule je šarmantan i, kao i uvek, ima taj šmekerski izgled; Dino Merlin, kako idu godine, izgleda sve bolje, dobio je svojevrsnu vizuelnu težinu, koju ranije nije imao…

Malo pre si rekao da si, napokon, došao pameti. To zvuči iznenađujuće, jer nikad nisi bio sklon ludorijama.
– Uvek sam bio fini momak, ali imao sam nezgodnih „viškova“, bar po mojim kriterijumima, koji su možda prestrogi. U stvari, jedini moj porok su bile – žene. Nikad se nije moglo čuti da je Hari imao veze sa narkomanijom, alkoholom, bilo kakvim ekscesima, ali „ženskarenje“ mi se moglo pripisati. To je bilo aktuelno u periodu od moje 25. do 33 godine. Mislim da je skoro svakom muškarcu svojstveno hranjenje ego tripa, u nekom periodu. Tada sam razmišljao u stilu: zvezda sam, uspeo sam u životu, ’ajd sad da sebi dokažem da sam frajer. Sve je to, zapravo, oblak od sapunice. Kad mi kažu „slovio si za zavodnika“, odgovorim „Mik Džeger je i danas zavodnik, a zna se koliko se njegov izgled uklapa u predstavu o privlačnom muškarcu“. Odavno je rečeno da su slava, moć i novac najjači afrodizijaci. U stvari, televizija je afrodizijak! Ekran je ono što je mnogim ženama značajno.

Da li si znao da proceniš kojim ženama bi bio privlačan i da se ne pojavljuješ na ekranu?
E, tu dolazimo do mudrosti, o kojoj sam govorio. Sada mogu da razgraničim, a period o kojem sam govorio nazivam blesavim, baš zato što tada nisam umeo da „od drveta vidim šumu“. To je prednost ovih godina, u odnosu na one.

To ti više i nije od neke naročite koristi, jer si dugo u ozbiljnoj vezi sa Jasminkom. Da li tvoje obožavateljke poštuju tu činjenicu?
-U ovim godinama, s ovom pameću, znam da je armija žena, koja se vrtela oko mene od moje dvadesete godine do danas, bila tu zato što je volela moje pesme i ono što sam njima poručivao.

Nije, valjda, da ništa drugo nisu htele?!
– One su imale viziju muškarca, a to nisam bio ja. I da je došlo do kontakata, siguran sam da bi vrlo brzo nastavile da tragaju za tom vizijom. One bi htele ono što sam poručivao kroz pesme, a ne ono što je Hari Varešavnović.

Mnogi muškarci su ti zavideli zbog toga što si bio sa nekim od najlepših poznatih žena bivše Jugoslavije.
– Nisam mogao da privučem lepe voditeljke, pevačice ili glumice zato što sam bio “vanzemaljac“, već zbog toga što naši poslovi imaju dodirne tačke. Da sam radio u računovodstvu ili fabrici, bio bih u vezama sa koleginicama. Možda će neko reći da nema potrebe za demistifikacijama, ali to radim zarad veličanja osnove, a to su pesme. To je jedino što može da pevača održi godinama. Ne trajem toliko zato što sam bio sa ovom ili onom ženom, već što sam otpevao te i te pesme, na taj način.

Autor: Brankica Treskavica