Miki Đuričić: Sebe vidim kao Hamleta

Srbija ga je upoznala pre četiri godine i bilo joj je dovoljno samo 15 dana, koliko je on proveo u kući „Velikog Brata“, da ga proglasi herojem i favoritom. Ostala mu je verna i tri godine kasnije, kada ga je izglasala za pobednika „Velikog Brata“ sa poznatim učesnicima. A onda se Miroslav – Miki Đuričić, najvoljeniji stanar kuće na Košutnjaku, povukao. Danas misli da su ga ljudi zavoleli zbog hrabrosti da izgovori istinu u koju i oni sami veruju. U kontaktu je sa nekolicinom bivših učesnika, a ne isključuje mogućnost ponovnog ulaska u neki rijaliti, što je, ne krije, uvek zavisilo od finansijske ponude. Živi na relaciji Kupinovo – Beograd i sa lepšom polovinom kuje planove za budućnost. I dalje sanja o istim stvarima, samo ovaj put udvoje. A mir, o kojem je toliko pričao, još nije u potpunosti pronašao. „Na pola puta sam i nadam se da ću uskoro uspeti da realizujem trajniji mir“, kaže Miki. Publika kojoj je nedostajao sada može da uživa u „Mikijevoj (ne)savršenoj kujni“ (svakodnevno na Studiju B, osim nedelje) – serijalu od 83 epizode snimljene prošlog leta pod rediteljskom palicom Stanka Crnobrnje, sa kojim se Miki odmah „prepoznao“ zbog istog smisla za humor. Kecelja Đuričiću nije strana – s varjačom se „druži“ od detinjstva, a zanat je „krao“ od dede i oca koji su bili specijalisti za gulaš od divljači i riblju čorbu.U specijalnim epizodama, Miki je ugostio i poznate ličnosti, pa su u njegovoj kuhinji uživali Raša Popov, Ana Stanić, Marko Nastić, Slobodan Soro, Đura Mornar…“ Kao najzahvalniji degustator pokazao se Milan Mumin, koji je u stanju da pojede i masnu turpiju“, otkriva Miki u razgovoru za „Novosti“ i dodaje: “ Emisija je namenjena svima koji su siti mudrovanja i preozbiljnosti u kuvarskim emisijama, onima koji nikad ništa nisu sami skuvali, a hteli bi da nauče. Zapravo, osnovna ideja mi je bila da to bude svojevrsna parodija na emisije o kuvanju u kojima ima premalo spontanosti, a mnogo uštogljenosti. Gledaoci će imati priliku da vide kako se na jednostavan i brz način mogu spremiti kako tradicionalna jela, tako i jela svetske kuhinje, sa naglaskom na receptima južnoameričkog podneblja”. Na pitanje da li je bilo nekih anegdota na snimanju, Miki kaže: “Spontan sam, često i trapav, a svako iskakanje iz ustaljenih formi sigurno izaziva smeh. Kad mi jelo ne uspe, uvek iskreno kažem gledaocima da je to što sam napravio obična budalaština i da je neukusno”. A osim kujne, šta je još kod njega nesavršeno? “Kao i svaki čovek, posedujem i vrline i mane. Trudim se da vrline prevladaju”. Kako za sebe često kaže da je lenj, neambiciozan i neodgovoran, da li se u tom smislu nešto promenilo?” Nisam ambiciozan u onom današnjem zastrašujućem smislu gde su ljudi zarad uspeha i novca spremni da ruše sve pred sobom. Cenim sporiji ritam života i nigde ne žurim. Toliko o lenjosti. A moj duh je uvek brz i budan. Neodgovornost podrazumeva jedno ugodno stanje koje je uvek i jedino bilo usmereno prema meni samom, a ne prema drugima. Promenilo se utoliko što sam sad u godinama kada razmišljam o produžetku vrste i zasnivanju porodice, gde biti neodgovoran ne uključuje samo mene”. Čemu ga je naučio „Veliki Brat“, te u kakvim odnosima je sa ljudima iz “Emoušna”? “ Potvrdio je moja ranija razmišljanja o psihologiji ljudi. Nekad su postojale antičke tragedije koje su ljudi rado gledali i doživljavali katarzu. Utoliko mislim da je takva vrsta rijalitija dobrodošla u 21. veku za popravljanje pojedinaca i da bi se videlo ko je ko. Sebe vidim kao Hamleta, koji praveći se lud, zapravo razotkriva sebe i sve oko sebe. To je u rijaliti emisijama neizbežno. U dobrim smo odnosima, a naročito u poslednje vreme, i kao između roditelja i dece, i ovaj odnos ‘pulsira’ od ljubavi do mržnje i obrnuto".

Izvor: “Novosti”