Neda Ukraden: Nisam htela sa sarađujem sa Milićem Vukašinovićem

Jedna od najpopularnijih pevačica pop-rok muzike u bivšoj Jugoslaviji Neda Ukraden svojevremeno je punila dvorane po BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji… Ovih dana boravila je u Sarajevu na proslavi 20 godina Olimpijade. Gostovala je tom prilikom na jednoj televiziji i pokušala da razjasni sve nesporazume, tračeve, pričala je o ratnom vremenu… Naša ekipa bila je na snimanju sa kojeg izdvajamo najzanimljivije delove.

Pobegli ste iz Sarajeva, a sad biste da se vratite – to su najčešći komentari koji "idu" uz vaše ime?
Nisam pobegla iz Sarajeva. Otišla sam u Beč da bih spasla svoje dete koje je tada imalo 12 godina, što bi svaka normalna majka uradila. Verujte mi da je meni bilo najteže, jer je ceo moj i život mojih roditelja utkan u ovaj grad. Više zaslužujem da se zovem stanovnikom ovog grada nego mnogi koji se sad prse i govore da su velike Sarajlije i Bosanci. Svu sam svoju imovinu, ušteđevinu, davala ovom gradu, to ne može neko ko mrzi svoj grad. Gde god da odem i da živim, a mogla sam da ostanem u Čikagu, Parizu, Beču, Njujorku, Sarajevo je apsolutno deo mene.

U Bosni su Vam zamerali i učešće na humanitarnim koncertima iza kojih je stajao Željko Ražnatović Arkan?
Nisam bila poželjna u tim krugovima. Osim toga, nisam bila politički angažovana ni u jednoj stranci, pa ni u Arkanovoj. Dešavale su mi se stvari poput krađe automobila i paljenja lokala, iza čega stoje ljudi tog profila. Na telefonskoj sekretarici su mi ostavljali poruke – jedni da sam četnikuša, drugi da sam ustaša a treći da sam Alijina konkubina… Znamo koji su pevači bili uz Arkana. Stotine sam koncerata odbila, a koncerti na kojima sam bila zvali su se "Pesmom za lek". U Srbiji je bila katastrofa, bolnice su bile bez lekova, i morala sam da se odazovem kao čovek i kolega. Bilo bi ružno da sam se pravila blesava. Obišla sam na stotine izbegličkih kampova, obišla i pomogla kako novčano tako i garderobom. Stotinu sam tužnih priča saslušala i učinila koliko sam mogla. Zbog toga što sam rođena u Hrvatskoj, živela u Sarajevu, a imala stan u Beogradu, bila sam svima sumnjiva i svi su me stavili pod lupu. Otišla sam u Beč s namerom da tamo ostanem, ali sam shvatila da možeš da odeš i na kraj sveta ali od problema ne možeš da pobegneš. Otac mi se kasnije razboleo i umro. Moja kuća u Imotskom je srušena, ova na Ilidži okupirana od strane jednih ljudi, na Ciglanama od drugih… Želela sam da otvorim prvu privatnu televiziju, zvala bi se "Bravo", čak sam zakupila sprat u Unisovoj zgradi, dobila frekvenciju, ali rat je sve to uništio. U tih 11 godina pokidani su mi živci, muka mi je da narodu objašnjavam šta je tačno, a šta ne. Jednom me je Minimaks pitao s kim sam se u poslednje vreme čula iz Sarajeva, rekla sam iskreno da sam razgovarala sa Hankom Paldum, da je plakala, da je bila očajna… Nekome je tad to zasmetalo i oko toga se digla velika frka. Zašto sam zvala Hanku Paldum? Svašta!  Napisala sam 6. aprila ’93. godine pesmu "Sarajevo, gdje je moja raja". Ti stihovi nisu valjali, pa je bilo različitih reakcija – od bacanja flaše u glavu do zabrane objavljivanja pesme.

Đorđe Novković je posle rata odbio da piše pesme za vas?
On mi je napisao mnogo hitova i zbog toga ga neću blatiti. Đorđe je srpski kompozitor koji je blateći mene učvrstio svoje mjesto u Hrvatskoj. Verovatno je doživeo mnogo neprijatnih situacija ali za to mu nije kriva Neda Ukraden. To je po meni neljudski. Nikad se nisam sukobila ni sa jednim kolegom. Kemal Monteno je imao sličnu opservaciju na moj račun, pa je i Hanka Paldum nešto izjavljivala, ali ni o Hanki ni o Kemalu ništa ružno neću reći jer su to dobri muzičari koje cenim.

Nedavno je došlo do žestoke polemike između vas i Milića Vukašinaovića. Naime, prozvao vas je da mu dugujete novac?
Žao mi je zbog toga. Milić je čovek koji ima potrebu da pravi čudan publicitet. Upoznala sam ga u svom kafiću krajem devedesetih, doveo ga je jedan Sarajlija. Rekao mi je da ima dobrih pesama, a pošto sam u to vreme pripremala album, rekla sam mu da mi ih donese snimljene na kaseti jer je uvek bio u pijanom stanju. Kupila sam tri pesme, platila ih po 1.500 maraka, nisu mi se dopale ali sam pomislila da će ih aranžman popraviti. Ne mogu reći da su pesme loše ili dobre, ali nisam sebe pronašla u njima, nisam ih snimila pa i danas stoje u fioci. Onda sam snimila album "Gdje god bio" u Hrvatskoj, a Milić je izjavio: "Neda Ukraden nije mogla da mi plati ceo album, a kupuje pesme od hrvatskih autora". Bila sam šokirana, jer sam mu platila i više nego prijateljski ga primila u svoju kuću, a moja majka je bila dirnuta kad joj je rekao da ima bolesnu kćerku koja se drogira… Žao mi je što je naš pokušaj saradnje tako ružno interpretirao. Posle toga je dolazio da se izvini. Nikad nisam htela da sarađujem sa njim. Čula sam da je Hanki uradio dva fantastična hita i još nekim pevačima…

Autor: “Svet”