SCANDAL! INTERVJU DRAGAN STOJKOVIĆ BOSANAC: Malo sam prikočio, treba misliti šta kad se završi film

Posle turbulentnog perioda, zdravstvenih problema i završetka muzičkog takmičenja Zvezde Granda, Dragan Stojković Bosanac je zbrisao od estrade! Poznati kompozitor, aranžer, producent, virtuoz na harmonici oštar kritičar i dežurna babaroga u žiriju, kako su ga mnogi zvali, uopšte ne mari za priče i naslove koji su ovih dana uzburkali javnost. Uživa u miru, daleko od estradne gungule. Oni koji ga sreću, kažu da uopšte nije namrgođen, kakav je često, da ne skida osmeh sa lica i da o estradi neće da priča.

Zadovoljan si krajem sezone u Zvezdama Granda?

– Na kraju balade, dobra je sve to raja i na neki način je sve to zabavno. Ništa tu meni nije bilo teško i naporno, ja sam to radio celi život. Znaš kako – gde svi Turci, tu i mali Mujo!

Rekao si da ti je dosta svega, ode ti da pecaš!

– Već sutradan ujutru, po završetku takmičenja, otišao sam na more. Posle toga u Konjic. Svake nedelje, čim bi se završilo snimanje, ja sam bežao u moj Konjic.

Hoće li ti ovog leta nedostajati članovi žirija?

– Ma kakvi! Niti će nedostajati oni meni, niti ja njima!

Jedva si čekao da im vidiš leđa, dosta je bilo?

– Jedva sam čekao da se odmorim. I ja od njih, a verovatno i oni od mene… Ali, proleteće leto, pa će opet doći septembar i onda ono – dobro bi bilo da se vidimo!

Hoće li ti nedostajati komšinica Viki kada se odeseli iz tvoje ulice?

– Pa ne znam da li se seli uopšte i gde…

Seli se u stan u Beogradu na vodi.

– Pa ne znam, piše se svašta, priča se svašta… Verovatno će Viki da ide da živi tamo gde misli da je bolje, traži neko bolje mesto… Sretno joj bilo… Znaš kako, lepše je živeti na 15. spratu. Mada, sad mu sve dođe na isto. Beograd na vodi, Beograd u vodi… Šta će mi Beograd na vodi kada sam u Beogradu u vodi!

I ti si nekad živeo na visini…

– Jeste, živeo sam u bloku 62. I to na visini, na 10. spratu. Meni je to i Beograd na vodi potpuno isto. Možda su tamo samo liftovi malo bolji i malo je bliže. Ja i dalje imam taj stan, pa ako poželim da gledam sa visine, odoh u svoj stan.

Komšiluk ti se opasno proredio! Otišla tvoja kuma Nada Obrić, otišla Jelena Karleuša, sad i Viki…

– Šta ćeš, ne mogu da izdrže taj nivo Bežanijske kose, pa beže u lošije krajeve!

Da li ćeš uskoro otići malo u goste kod Saše Popovića u Opatiju?

– Može se desiti.

Da te malo provoza jahtom?

– I to se može desiti. Mada, ne znam da li je dovoljno velika za mene.

Nekad si bio skroman čovek, to ti nije bilo važno!

– Pa, bar jedno 17,5 metara širine mora da bude! Šalim se, naravno. Mali su mi prohtevi…

A mogućnosti velike!

– Velike, naravno. Toliko su velike da ću jedva uspeti da odem do gore, do Saše i da se vratim.

Slušaš li muziku kad pobegneš iz Beograda?

– Koju muziku? Pa imam ja svoje… Slušam ono što se meni dopada i to je ono o čemu neću mnogo da pričam. Slušam Erika Kleptona, Reja Čarlsa, Lejdi Gagu, slušam duet Toni Beneta i Lejdi Gage, slušam Tozovca i ponekad sebe.

A Džidžu, Zvezde Granda…?

– Džidžu ću slušati, da čujem kako se kreće na tržištu. Sad je izbacila tri pesme, jako dobro se kotira. Prosto me zanima, i kao oca i kao muzičara. Džidža je jedno dobro dete, treba je podržati…

Ide li tvoja ćerka u pravcu koji ti se dopada?

– Ide! Čak ide šire nego što sam ja zamislio. Prati nove trendove, ali se i svoga drži, onoga što je zacrtala.

Da li je stigla da završi fakultet?

– Nije još! Ali dobro… Znaš kako, moja kuća, hotel sa pet zvezdica radi super, a direktorka Dunja sve to drži odlično. Zašto bi Džidža bilo šta menjala kad joj ništa ne fali! Nema potrebe!

Drži li direktorka Dunja, tvoja supruga, i tebe pod kontrolom?

– Naravno!

Čujem da su te žena i ćerka sjajno negovale kada si imao zdravstvenih problema?

– Ponekad! Nije to tako teško. Kad sam zahtevan, malo posustanu. Negovao me je i moj sin Aleksandar. Svo troje su učestvovali u mom oporavku.

Čini se da si malo posustao, da si manje strog i zahtevan?

– Da, jesam, malo sam prikočio. Znaš kako, treba razmislititi šta posle, kad se film završi…

Koji film?

– Životni film. Moj film u kojem sam ja u glavnoj, životnoj ulozi. Pa dobro, stvarno treba razmišljati…

Bolje razmišljati o muzici, nego o kraju filma. Kako ti zvuči moderna muzika, kako ti izgleda estrada?

– Koja estrada? Nema estrade uopšte. Političari su preuzeli sve, preuzeli su primat u svemu. Oni su veća estrada od estrade, oni su jači rijaliti od bilo kog rijalitija. Mi na estradi smo bar držali do sebe, a oni ne drže ni do sebe, ni do bilo koga drugog. To je prava estrada, ona crna. Nas od toga boli sve, a njih bole zadnjice što nas nešto boli!

Žališ li za dobrim, starim vremenima?

– Šta ja znam… Ne žalim! Živeo sam i tad dobro, kao i danas. Sad samo više iskustveno mogu da primetim neke stvari koje kao mladić nisam mogao da vidim. Ali, ne uzbuđujem se. Verovatno je, i u to vreme, moj otac primećivao stvari koje ja danas primećujem..

Jure li te mladi pevači?

– Ma kakvi, ne jure me. Niti treba da me jure, niti mene više zanima taj posao. Taj posao je, u onom pežorativnom smislu, ciganski posao. Nekad je to bio gospodski posao. Fukcionisalo je plaćanje tantijema. Danas ti treba da se dogovaraš sa nekim klincem oko novca i oko toga ko će da plati.

Pa valjda plaćaju tate, mame, sponzori…

– Joj, tata kuka, presamitio se, pre ćeš iz suve drenovine iscediti nešto… Ne mogu tako, onda to mene ne zanima. A ima još jedna stvar, nisam ja više njihova generacija. Kako ćemo sarađivati? Ja da mu nešto opsujem, onako u šali, on će reći: Vidi, psuje mi namu! Vidi, mator, a psuje kao kočijaš! On meni nešto da opsuje, ja ću reći: Vidi nevaspitanog klinca. Nemamo mi više dodirnih tačaka. Ne možeš se više našaliti kao što smo se šalili u svoje vreme moja kuma Nada, Ana Bekuta, Bilja Jeftić… Bili smo tu negde generacijski, mogli smo to… Ne ide sad to sa klincima od dvadeset i koju godinu…

Šta misliš o novim generacijama?

– Ja njih podržavam…

Smeta li ti što mnogi sebe zovu kompozitorima iako veze sa komponovanjem nemaju?

– Ma jok, šta da mi smeta. Pa ko se sve danas ne naziva doktorima, profesorima, genijalcima, a ne vrede ni pišljiva boba! To što neko sebe naziva kompozitorom je najbenignije! Zamisli da sebe neko naziva pilotom, sedne u avion i vozi, a pojma nema! Kako stvari stoje, verujem da će ljudi uskoro operisati gledajući na internetu gde je koji organ i gde da zaseku…

Kako ti zvuči ono što rade Rasta, Buba, Jala…?

– Odlično! Sviđa mi se to.

Pratiš li rijalitije? I tvoja ćerka Džidža je bila na Farmi…

– Ne, ne pratim.

Znaš li da je Miki Đuričić završio u zatvoru zbog šamara?

– Ne znam, ali ako je! Svako ko udari žensko ili nekog maltretira, treba da bude sankcionisan. Isto tako treba da bude sankcionisano i žensko koje udari muškarca!

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

https://svet-scandal.rs/vesti/bosanac-pozajmio-rodacima-velike-pare-njima-ne-pada-na-pamet-da-mu-vrate-novac/