Tijana Milošević: Uzeta su samo dva tona

Život Tijane Milošević veoma se razlikuje od svakodnevice većine naših muzičara. Uprkos činjenici da je u poslednje vreme veoma zastupljena u medijima, svrstati je u estradni milje bio bi greh, jer ni po čemu ne podseća na estradnjake. Javnosti je postala poznata kada je nastupila na "Evropesmi" sa "Ad Hok" bendom koji je pratio Željka Joksimovića, iako se muzikom bavi još do najranijeg detinjstva. "S obzirom na činjenicu da potičem iz muzičke porodice, bilo je prirodno moje zanimanje za muziku od malih nogu. ‘Zaljubila’ sam se u violinu kad sam imala samo četiri godine. U petoj sam počela da idem na časove solfeđa, sa deset sam upisala srednju muzičku školu, sa četrnaest je završila i upisala Muzičku akademiju. Punoletstvo sam dočekala kao najmlađi koncert-majstor na univerzitetu, a diplomirala sam godinu dana kasnije. Godine 1999. prvi put sam otputovala u Ameriku na Gala milenijum koncert koji se održavao pod patronatom kraljice Elizabete. Na nagovor mog prijatelja Stefana Milenkovića ostala sam tamo i upoznala velikane svetske klasične muzike. Živela sam na relaciji Njujork – Beograd radeći u oba grada, i to mi nije predstavljalo problem".

Zašto si se vratila u Beograd?
Kada sam upisala specijalizaciju na "Džulijardu" mogla sam da ostanem u Njujorku kao profesor. Nisu me, kao mnoge muzičare, fascinirale svetske metropole jer ovde imam sređen život. Vratila sam se svom poslu ovde, stanu na Keju, životu sa sestrom, našem kučetu, onome što me ispunjava. I sada mislim da nisam dovoljno obrazovana niti da ću to biti do kraja života.

Možeš li da kažem da si privatni život podredila violini?
Jesam, ali ne žalim zbog toga. Teže mi je bilo dok sam bila klinka, kada sam morala da vežbam dok su moje drugarice igrale lastiš. Kasnije sam se ludirala, ali poštovala sam svoje obaveze. S godinama sam shvatila da mi više prijaju koncerti nego provodi do zore. Klasična muzika je moj izbor, ali su se u mojoj porodici slušale sve vrste muzike. U pop muziku ušla sam posredstvom mog zeta Radovana, bivšeg člana grupe "Zana" i sa sestrom Ksenijom odrađivala sam sve što im je trebalo, mada se nikada do sada nisam bavila estradnom muzikom.

Kako si odlučila da sarađuješ sa Željkom Joksimovićem?
Nikada mi nije bila bliska muzika kojom se bavi Željko Joksimović, ali sam sigurna da je moje učešće u pesmi "Lane moje" upravo zbog toga dobilo pravi smisao. Nisu mi, kao što mnogi misle, bile presudne pare, jer za mene novac nije nikakvo merilo. Pošto sam znala koji je njegov fah, u početku saradnje bila sam vrlo skeptična. Presudila je ekipa muzičara koju je okupio oko sebe, činjenica da je sve to bilo na nacionalnom nivou i jedino u toj priči želela sam da se pojavim. Sigurna sam da je ovo i za Željka novo muzičko poglavlje, te da je tek sada počeo da se bavi muzikom koju voli. Ekipa sa kojom je radio pesmu "Lane moje" podigla mu je rejting i čini mi se da ga ljudi sada drugačije gledaju.

Da li je po tvom mišljenju pesma "Lane moje" plagijat?
Ambijentalno podseća na pesmu Alikana Samedova, ali su uzeta samo dva tona. Za mene to nije ništa čudno, jer svi od svakog uzimaju bar temu za pesmu. Normalno je da sebe nadograđujete ugledajući se na nekog muzičara.

Kako si reagovala na strogi ugovor koji vam je nametnuo RTS prilikom odlaska u Tursku?
Grozno, jer mi je bilo smešno da mi neko određuje koliko ću da popijem, kuda da idem. Bilo je predviđeno da popijemo po jedno piće na žurci, pa smo bili prinuđeni da ‘vatamo krivine, ali se nismo mnogo opijali. Najviše nas je ubijalo u pojam to što smo čak do prodavnice išli u pratnji obezebeđenja.

To, po svemu sudeći, nije predstavljalo problem, jer si nezvanično proglašena najlepšom devojkom na "Eurosongu".
Tu informaciju saopštio mi je Boško Jakovljević. Kao ženi prija mi ta vrsta pohvale, mada o sebi ne mislim na taj način. Oni koji smatraju da sam najlepša, promenili bi mišljenje kada bi došli u Beograd i videli kakve ribe imamo. Željko mi je pričao da sam imala i nekoliko bračnih ponuda, čak su mi i devojke pisale, mada nisam obraćala pažnju na to. Nisam išla tamo da se ludiram, nego da ozbiljno odradim svoj deo posla.

Kako je reagovao tvoj otac Boki Milošević kada si prihvatila da nastupiš na "Eurosongu"?
Kada sam započela saradnju sa Željkom rekao je: "Mnogo sam srećan zbog tebe. Budi pametna!" Zaplakao je kada me je video na sceni. Ispoštovala sam ono čemu me je tata učio – da budem pametna, ali i iskrena u svojim emocijama.

Gledaš li "Grandove" emisije?
Ne, jer ne slušam tu vrstu muzike. S ponosom nosim prezime Milošević, jer je moj otac tokom godina svog postojanja na sceni dokazao da je majstor svog zanata. Poštujem njegov posao, jer sam od novca koje je on zarađivao živela celog života. Znam skoro svaki detalj njegove karijere i volela bih da kao i on, proputujem svet pet puta.

Na šta se svodi tvoj privatni život?
Na dobro druženje, kvalitetan odnos sa sestrom, posvećivanje sebi, bavljenje jogom. Odnedavno nemam dečka, jer smatram da je bolje biti sam nego sam udvoje.

Autor: “Svet”