“Patio sam! Bili smo skladna porodica, a onda se sve raspalo!” David Dragojević priznao sve što mu leži na duši!

David Dragojević je sa Anom Korać započeo novi, zajednički život. Burnu prošlost, punu grešaka, poraza i, kako sam kaže, loših izbora, izbrisao je iz svog života, kao gumicom. Pre nego što je ušao u Zadrugu, otkrio je za Vip Exkluziv nepoznate detalje iz svog života.

Dušica Jakovljević doživela SAOBRAĆAJKU! Jeziva ispovest voditeljke: “Tresla sam se, osetila sam udarac!”

Oglasila se Marija Šerifović iz KARANTINA! Ovo više ne može da RADI!

“Luna više neće biti naš gost!” Nakon što je optužila klub da joj je nešto stavio u miksetu, oglasio se vlasnik!

– Sklonio sam se od svega. Neću ništa da komentarišem. Nekima neću ni imena da izgovorim, ne interesuju me više. Vređali su me kao kera, pričali da sam žigolo, da sam striper… Izgubio sam američku vizu zbog tuđih gluposti.

Davio sam se u fekalijama

– Bio sam baš nemirno dete. Par godina, sa porodicom sam živeo u Americi. Svašta sam radio kao klinac. Neko prođe ulicom, a ja uzmem svoje igračke, ma šta god dohvatim, i gađam ga. Stalno sam trčao, bežao, moji nisu mogli da me uhvate. Redovno sam pravio probleme i upadao u problematične situacije. Voleo sam košarku, ali sam od sedme godine počeo da igram fudbal. Tada je krenula moja velika strast za sportom, za fudbalom…. Najstrašniji i najluđi doživljaj iz mog detinjstva bio je kada sam upao u neku septičku jamu. Bio je haos, katastrofa, moji su bili u panici, sećam se da je tata držao neko drvo, ja sam se uhvatio za drvo… Samo što se nisam davio u septičkoj jami. Jedva su me izvukli. Kada sam se našao na sigurnom, niko nije hteo da mi priđe. Bio sam sav umazan g*vnima, da prostite. Crevom su me prali da bi skinuli fekalije sa mene.

Piškio sam po devojčicama

– Jednom sam se sa kumom igrao na ulici. Kum me je gađao loptom, da me uplaši. Ja sam pojurio preko ulice ne gledajući ima li automobila. Jedan auto je naišao, pa pravo na mene. Čula se strašna škripa kočnica. Nije me udario, samo me je dotakao. Tada sam se upiškio u gaće od straha… Svašta se dešavalo kada smo se porodično vratili iz Amerike. Sedim ispred kuće, dosadno mi, pa dograbim kamen i gledam da ga ubacim ispod auta koji nailazi. Naravno, nisam uspevao da kamen bacim ispod auta, već je gotovo svaki završavao na autu. Ko zna koliko puta su izbezumljeni i iznervirani vozači kočili pred našom kućom i zaustavljali se. Ja bih bežao u kuću kod tate. Igrao sam se i sa dečacima i sa devojčicama. Mnogo smo voleli žmurke. Ja se lepo sakrijem na drvetu, a devojčice ispod drveta, i ja onda piškim po njima. Onda su njihove majke dolazile kod moje mame, tražeći da im ona opere stvari u kojima su bile kada sam se popiškio na njih. Katastrofa šta sam sve priređivao mojima, tako je bilo od kada znam za sebe.

https://www.instagram.com/p/B7ac4-EByRc/

Obožavao sam da gnjavim mlađeg brata

– Sa sestrom Suzanom sam se fantastično slagao. Tu smo negde, mala je razlika u godinama među nama. U sretna vremena, kad nije bilo mobilnih telefona i kompjutera, stalno smo se igrali napolju. Tek sada vidim koliko je sve to bilo divno. Kada se rodio Dejan, Suzana i ja smo bili oduševljeni. Bio je lep kao lutka. Obožavao sam da ga gnjavim. I sad je Dejan mnogo lep, ali kao mali, bio je sav kao Japanac. Puna usta, obraščići, presladak je bio. Dok je bio beba, stalno smo svi bili oko njega. Bio je ljubimac cele porodice. Kad je malo porastao, svuda smo ga vodili sa sobom.

Kada sam slomio stopalo, moj trener je umro

– Fudbal sam obožavao. I sve je bilo super dok nisam slomio stopalo. Dok smo bili u mlađoj kategoriji, igrali smo kvalitetnu ligu Srbije. Vojvodina, Apatin, to su bile baš jake lige. Kada je bio prelazni rok za prvi tim, moja povreda je sve pokvarila. Imao sam 16 godina. Bila je to velika drama. Ma prava tragedija! Do tada najveća u mom životu. Nisam smeo da idem na mali fudbal. Moj komšija je bio trener. On je sređivao da idem u Slovačku, dogovarao se za mene. I ko zna šta bi bilo sa mojom fudbalskom karijerom da nisam slomio stopalo, a on je umro iste večeri! Strašno! Pored toga, u fudbalu se svašta dešavalo. Išao sam u školu, počeo sam da radim, malo sam zapostavio fudbal. Moj dobar drug je preuzeo jedan klub. Otišao sam u taj klub. Sećam se utakmice baš protiv Veternika. Bio sam najbolji igrač na terenu. Posle te utakmice, prešao sam da igram za Veternik, zatim za Proleter. Napredovao sam, ljudi iz sveta fudbala su počeli da se raspituju za mene. Ali, posle godinu i po dana, kada je trebalo da zasijam, ja sam opet imao povredu. Pokidao sam ligamente, pa sam imao operaciju meniskusa. Gotovo odmah posle operacije, počeo sam da vežbam, da treniram, umesto da mirujem. Meniskus je opet počeo da preskače, to me je dotuklo. Uz to, dešavale su se i druge stvari. Neki menadžeri su pokušali da me spuste, da guraju svoje. Kada sam to čuo, bio sam strašno razočaran. Shvatio sam šta se dešava i lepo sam podneo zahtev za vizu za Ameriku. Da sam imao strpljenja i da sam mogao da svarim neke stvari, ko zna šta bi bilo. Gotovo svi moji prijatelji iz tog sveta lepo igraju, neki su i u inostranstvu. Ali, davno sam prestao da razmišljam o tome šta bi bilo kad bi bilo. Ko zna, možda je sve to tako moralo da bude kako bih sreo Anu, moju najveću ljubav…

https://www.instagram.com/p/B7TRMoABJM4/

U Americi sam bio drugačiji od svih

– Ja sam čovek koji ne žali za onim što je bilo. I što se tiče te Amerike i gubljenja američke vize, bože moj. Mlad sam vredan, i ovde ima načina da se zaradi. Pokrenuo sam svoj posao, uvek mi se dešava nešto novo. Amerika jeste divna. Upoznao sam je sa svih strana, upoznao sam način života tamo. Ali, nigde nije lepo kao ovde. Tamo je sve daleko, sve je otuđeno. Drugačije su porodice. Tačno se vidi ko je iz Evrope, ko je drugačije vaspitao decu. Amerikakci su mnogo hladni. Recimo, otac i sin sede u restoranu i svaki plaća za sebe. Sve se svodi na novac i posao. Meni je tamo sa bratom bilo super. U Napa Veliju sam probao najlepša vina. Bio sam i u Las Vegasu. Bio sam i na ludom dočeku Nove godine u San Bernardinu. To je kao naš Egzit! Tamo treba otići, treba videti sve to, prelepo je… Ali, daleko od toga da je život lak. Kad dođe subota, ode se u tržni centar, odspava se i to je sve. Nema tamo – svaki čas kafić, piće, drugari… Tamo sam bio drugačiji od svih, zato me ljudi svuda gledaju malo čudno. Vozim skejt, nosim šarene čarape, lude dukseve, volim muzikicu, teretanu, kuliranje…

Teško sam podneo razvod roditelja

-Nije mi bilo lako kada su se moji roditelji razveli. Uvek sam bio vezan za porodicu i mislim da sam ja najteže to podneo. Mada, nisam to toliko pokazivao, držao sam u sebi tugu i bol zbog toga što mama i tata više nisu zajedno. Patio sam u sebi trudeći se da niko ne vidi moju patnju. Otac mi je mnogo nedostajao. U vreme kada je bila liga šapiona, kada su bila svetska prvenstva, bilo koja sportska dešavanja, nas dvojica smo to zajedno gledali, navijali i uživali. Fudbal, košarka, sve… Tako je bilo još od mog detinjstva. Bili smo zaista skladna porodica. Tata je stvarno bio prva liga. Odjednom, porodica se raspala. Tata mi je mnogo nedostajao. Ali, shvatio sam da nisu ni prvi, ni podslednji ljudi koji su se razveli i da to nije kraj sveta. Bilo mi je krivo, žao, ali sve to vremenom prođe, bol i patnja nekako otupe kako vreme prolazi. Moji roditelji su i danas u kontaktu, čuju se redovno, poštuju se… Uvek su bili u kontaktu, zbog nas troje. Naravno, žao mi je i danas, ali više nisam klinac, bolje razumem neke stvari… Vezan sam za roditelje, posebno za mamu. Čujemo se svaki čas, i za gluposti. Tati šaljem slike iz teretane, šalje i on meni slike kako trenira. Povezani smo, mnoge stvari su legle, imamo lepu komunikaciju.

https://www.instagram.com/p/B61vm1Ypr7D/

Rijaliti mi je i mnogo uzeo, ali i mnogo dao

– Rijaliti je potpuno promenio život moje porodice. Kada sam ulazio u rijaliti, nisam ni sanjao da će tako biti. Ništa nije moglo da se predvidi ni u najcrnjim snovima. Moj brat i ja smo ulaskom u rijalitije mamu potpuno izbezumili. Sve je ispalo tako glupavo da nema dalje. Mnogo toga se izdešavalo, mama nije znala na koju će stranu. Kaže nešto, a onda se to okrene onako kako kome odgovara. Njene reči su svi razvlačili, ona je bila rastrzana… Uvek je imala potrebu da me brani, iako sam joj govorio da umem da se branim sam. Rijaliti mi je mnogo u životu uzeo, ali mi je mnogo i dao. Uzeo mi je, na neki način, fudbalsku karijeru, koštao me je odlaska u Ameriku… Ali, dao mi je Anu, ljubav, nešto najvrednije na svetu. Dobio sam, ali sam i izgubio. Sve ima svoju cenu. Ne mogu da se žalim. Ako je sve to trebalo da se desi da bih došao do Ane, ako se desilo! Ja to tako gledam.

https://www.instagram.com/p/B6wM5P5BTo1/

Ne želim da se osvrćem, ne želim da se sećam mnogih stvari iz prošlosti. Bezveze bi bilo da o njima pričam, svi znaju šta se dešavalo. Nekim osobama, posebno mislim na dve osobe, ne želim ni imena da izgovorim. Krivo mi je samo zbog toga što su se desile neke stvari u mojoj porodici. Žao mi je što sam bio u lošim odnosima sa bratom. Sve je to zahvaljujući pričama rekla-kazala. Počelo je od toga – Kako si smeo, kako si mogao, a otišlo u nedogled. Ali, uprrkos svemu, nikad nisam prestao da volim svog mlađeg brata. Ružno je sve to što se desilo, rečeno je mnogo toga ružnog, Bože me sačuvaj. Žalim za vremenom kada smo bili srećna i nasmejana porodica. Boli me, krivo mi je što smo bili u lošim odnosima, Krivo mi je kada ljudi ispiraju usta onim što smo govorili, što se dešavalo u našoj porodici. Vreme uvek sve pokaže, pa se nadam da će vreme iskristalisati naše odnose i da ćemo jednog dana ponovo svi sedeti za istim stolom – rekao je David pa dodao:

Ana i ja snimamo pesmu

– Imam velike planove sa Anom. Živimo zajedno, prelepo nam je i nije mi žao što sam preživeo pakao kako bismo došli dovde. Ana i ja ćemo snimiti pesmu! Pokrenuo sam svoj biznis, kolekcije šarenih čarapa i dukseva. To sam odavno želeo i planirao, ali zbog mnogih stvari koje su mi se u životu dešavale, planove nisam sproveo u delo, sve je palo u vodu.. Ali, sad, kada mi je životu sve kako treba, druga je priča. Sve je odlično krenulo. Širimo se, planiram da imam svoju proizvodnju. Ovo mi je najlepši period u životu. Iako sam govorio da nikada ne bih živeo u Beogradu, evo me u Beogradu! Iznajmili smo stan, živimo zajedno, borimo se zajedno. Uživamo, sve se konačno u našim životima poklopilo. Kao da su se sve kockice složile lagano, ništa nije bilo naglo, odjednom. Distancirali smo se od svega, rešili mnoge probleme i ušli u novi život. Stepenica po stepenica. Bajka, idila. I kad odem do pošte u kraju, mi se dopisujemo.

Prva ljubav je bila smejurija

– U osnovnoj školi sam bio super đak, sve dok nisam počeo ozbiljnije da igram fudbal. Onda su krenuli izlasci, devojke. Odmalena volim ženski rod. Devojke su me jurile, uvek sam im bio zanimljiv. Prva ljubav mi se desila u zabavištu. Kao, nas dvoje smo na vrhu nekog brda, a maleni drugari nam čuvaju stražu, da nas neko ne vidi. Imali smo po pet-šest godina. Smejurija! Uvek sam voleo da budem okružen lepim ženama, kao i svi moji drugari, sportisti… Smešno je što se pričalo da sam homoseksualac. Pa da sam to, ostao bih u Americi. Tamo to nikome nije čudno, sve je legitimno. Zašto bih sebe ovde izlagao pljuvnju, podsmehu, koječemu, da je tako. Nemam ja ništa protiv homoseksualaca, svako ima pravo na lični izbor, ali ja nisam taj…

Boravak u Turskoj

– Nije Ana u Turskoj dobila novi nos. Imala je samo malu, bezazlenu intervenciju, korekciju. Nije bilo razloga da strepim za njeno zdravlje niti da se plašim bilo čega. Nije to bila prava operacija. Čak ni podlive nije imala. Ma kao da je bubuljicu odstranila. Obična, rutinska intervencija. Kad sam hteo da je verim, to je bila ludnica. Prsten sam nosio odavde i najveća briga mi je bila kako da ga sakrijem. Prsten ima 52 dijamanta! Ali eto, prešao sam se, kupio sam joj veliki prsten pa je njegovo smanjivanje trajalo dve nedelje.

Mislio sam da ću se udaviti u okeanu

-Najveći strah u životu sam doživeo kada je trebalo da sletim u Njujork. Avion je počeo da sleće, a onda je odjednom pista nestala. Video sam samo okean. Bilo mi je muka, osećao sam se užasno, hteo sam da povraćam. Mislio sam da je to kraj, da ćemo se podaviti u okeanu. Nikada, kao tada, nisam bio uplašen za svoj život. Odsekao sam se, ispod nas sam video samo brodove. Mislio sam da je to kraj. Na sreću, sve se dobro završilo. Umesto u okean, avion je sleteo na pistu – završio je David Dragojević.