Vlada Divljan: Poruke ljubavi za retropraznik

Mnogi su se iznenadili kada je prošle godine nekadašnji osnivač, autor i frontmen kultnog beogradskog sastava „Idoli” Vlada Divljan rešio da održi koncert za 8. mart, Dan žena. Divljan, koji se od raspada „Idola” oprobao u različitim žanrovima, pre svega primenjene muzike, ponovo će svirati Beograđankama 8. marta, u Domu sindikata. Prošle godine pred koncert za Dan žena rekao je da želi da se našali, a danas kaže da se šala polako pretvara u tradiciju: “Koncert snimamo, da bismo objavili DVD, tako da će sigurno ostati zabeležen. Ideja za osmomartovske koncerte je došla od produkcijske kuće ‘Longplej’, ali ne mogu reći da se i ja nisam toga ranije setio. To se, donekle, i nameće jer sam napisao puno ljubavnih pesama u životu. Ideja mi se dopala naročito u ovom vremenu, kada je 8. mart postao retropraznik i poprimio neke nove konotacije. Sećam se tradicionalnih koncerata Dragana Stojnića za Dan žena u Domu sindikata. Meni su oni bili vrlo simpatični, mada su njegovi koncerti bili daleko romantičniji nego što će biti moj”, kaže Divljan u intervjuu u "Politici" i na pitanje šta je sa novim albumom „Esperanto”, kaže: “Stalno radim muziku za neke filmove, dokumentarce, što mi odnosi mnogo vremena. Upravo sam završio muziku za film „Dugo putovanje kroz istoriju”, gde hrvatski pisac Miljenko Jergović i srpski Marko Vidojković putuju stazama bratstva i jedinstva, sreću razne ljude, prisećaju se svega. Spremam se i da radim muziku za još četiri ostvarenja.Otac sam dva mala sina i želim što više da učestvujem u njihovom odrastanju, a i problem je u tome što mi je bend „Nevladina organizacija” stacioniran u Beogradu, a ja u Beču. U narednim mesecima biću angažovan na dva muzička projekta – jednom u Beču, a drugom u Poljskoj. Ali, nema mi druge, moraću da zagrejem stolicu i završim album do kraja godine". Divljan koji je desetak godina proveo u Australiji, od 1999. godine sa porodicom živi u Beču. Šta je to što austrijska prestonica ima, a Beograd ili Australija nemaju? “Navikao sam se na život na Zapadu, koji je mnogo organizovaniji. Beč je prijatan grad za život, sa čistim vazduhom, dobrom vodom… a i samo je 600 kilometara od Beograda! Da mi je neko govorio pre 15 godina da će mi deca govoriti nemački u školi, ne bih poverovao, ali, eto, desilo se. Živim nedaleko od centra, a na samo četrdesetak minuta vožnje su vinogradi, gde se pravi odlično vino. Tamo se osećam kao kod kuće, ali čovek više ne može da ogovara na ulici, pošto svi sve razumeju".

Izvor: “Politika”