Đorđe Balašević: Zdravko Čolić nema pravi hit!

Na nedavno održanom koncertu Kemala Montena u Novom Sadu zatekli smo Đorđa Balaševića u pratnji supruge Olje. Budući da Đole zaista retko posećuje nastupe svojih kolega, ovo je bio pravi kuriozitet, pa smo ga pitali otkud to da je došao da pruži podršku Kemalu… A nakon odgovora na to pitanje, sasvim neplanski i spontano "zaplovili" smo sa panonskim mornarom i u druge teme…
"Večeras sam došao na koncert da bih Kemalu ukazao delić poštovanja koje prema njemu osećam. Nikada nismo sarađivali, verovatno zato što smo obojica autori i tu se neke stvari poklapaju. Nisu mi potrebni tuđi tekstovi, jer sebe ne smatram pevačem. Ovako bar imam neko opravdanje – da sam sve te pesme koje pevam sam napisao (smeh). Kada sam radio ploču ‘Devedesete’ koja je snimljena u neko drugačije vreme, imao sam veliku želju da Kemal i ja otpevamo zajedno pesmu ‘Sevdalinka’. Nismo realizovali taj projekat jer se pojavio tehnički problem koji nas nije nikada privatno odvajao. Njemu je bilo nezgodno da dođe u neki od ovdašnjih studija, kao što je i nama bilo nezgodno da odlazimo. Kemala smatram jednim od ‘svojih’ ljudi u ovom poslu jer je autor, pozitivan je tip, i uvek sam navijao za njega. Ne čudi me ova euforija oko njega, iako mnogi komentarišu kao – ‘Kema nema nekih pesama, peva samo duete’ i slično. On ima emociju koja je neprocenjiva", rekao je Đorđe za svog kolegu.

Uz konstataciju da Kemal Monteno i Đorđe Balašević imaju sličan pevački senzibilitet, u taj "kružok" uvrstili smo i Zdravka Čolića. Kako je Balašević potpisnik jedne pesme na Čolinom CD-u, pitali smo ga da li je očekivao da se numera tako dobro kotira.

"Nisam mogao da pretpostavim da će na Čolinoj ploči opet najveći hit biti prepev jedne ruske pesme. To je ruski šlager za koji sam napisao tekst. Očekivao sam da će na tom albumu biti više originalnih hitova koje on kao naša originalna zvezda zaslužuje. Upoznavanje sa Kemom je jedan od razloga zbog kojeg sam radio Čoli pesme. Njegove najjače ploče su one na kojima su bili okupljeni najbolji autori u datom momentu, a Kemo je bio jedan od njih. Smatrao sam da će tako biti i u ovom slučaju, da će za Čolu najbolju pesmu napraviti ‘taj i taj’, da ih ne imenujem, i da će biti onako kako on zaslužuje. Vidim da nema pravi, veliki hit i žao mi je zbog toga, jer sam očekivao mnogo više od ove ploče. Ako bude trebalo, radiću mu pesme i za sledeću ploču, i nadam se da će tada Čola pristati da mu uradimo album onako kako treba."

Na pitanje kome od naših izvođača bi pisao pesme, Đorđe Balašević odgovara: "Veoma sam malo radio za druge. Nekoliko pesma koje bih mogao da nabrojim kao kuriozitet su: jedna pesma za Jadranku Stojaković za zagrebački festival ‘Šansone’, neke pesme sa Čolom i pesmu ‘Budimpeštanski sneg’ koju je u prvobitnoj verziji izvodio Đorđe Marjanović. Kad uradim pesme, vežem se za njih i mislim – ‘jao, možda bi bilo bolje da ovo ostavim sebi.’

Imam svoj stil. Svi oni koji me ne vole znaju koliko mogu da budem dosadan, preko čega moja publika, na moju sreću, prelazi. Ne znam kako bi neko drugi otpevao ‘Priču o Vasi Ladačkom’ ili recimo, ‘Protinu kći’."

Iako bi se retko ko usudio da prepeva "Priču o Vasu Ladačkom", bilo je i onih koji su se odlučili da je nasilno ekranizuju. Tako je Ljubiša Samardžić, posle neuspešnog dogovora sa porodicom Balašević, sam započeo snimanje "velikog vojvođanskog filma bez velikih Vojvođana" i nadenuo mu ime "Banatska priča". Ali, snimanje su zbog neisplaćenih honorara ubrzo napustili glumci i tehničko osoblje, o čemu smo nedavno pisali…

"Od projekta čija je prvobitna verzija naslova trebalo da glasi ‘Panonska priča’ mi smo se odavno distancirali. Po nekom senzibilitetu nije bio kompatibilan sa mojom idejom i završnom pričom o Vasi Ladačkom. Ono što je ostalo od tih prvih impresija – moji dijalozi koje sam za tu priliku napisao pokušavajući da ih ponudim, pa recimo muzika za filma koju upravo završavam… podstaklo me je da razmišljam o svom filmu.
Olja je sada na sebe preuzela tu ogromnu obavezu i dužnost da pokuša da sredi papirologiju. Najvažnije je da smo dobili podršku  Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Dobili smo papir koji možemo svima da pokažemo da bismo dokazali da nismo prevaranti – a takvih u ovom poslu ima mnogo. Što se tiče ‘Banatske priče’ i Ljubiše Samardžića, upoznati smo samo sa onim što pročitamo u novinama. Najviše sam se ogradio od svega zato što nisam bio siguran da će to biti dobar film. Međutim, sada sve to prate razne priče i afere i žao mi je što je tako."

Na pitanje kako će se njihov film zvati, kao i koga vidi kao reditelja i moguću glumačku ekipu, Balašević je rekao:
"Mislim da ćemo ga nazvati ‘Rani mraz’. Uz pesme koje sam napravio za novu ploču ide mnogo lepih slika i mislim da će oni koji su voleli moje pesme to razumeti. Nadam se da ćemo uspeti da sve to isteramo do kraja, jer je veoma pipavo pronaći čoveka koji će ovu ideju videti kroz kameru. Ne želim da se mešam niti hoću da snimam film zato što sam neki novi Kopola, jednostavno, biću u drugom planu kao neko ko će evenutalno da posavetuje nešto, i da uradi muziku. Verujem da ćemo sledeći put kada se budemo videli moći ozbiljnije da pričamo o svemu tome. Što se tiče glumačke ekipe, ima mnogo odličnih vojvođanskih glumaca koji nemaju priliku da se dokažu. U našim filmovima stalno gledamo iste face i to malo zamara.

Pokušavamo da suzimo krug potencijalnih reditelja. Imali smo jedan jedini konkretan razgovor sa Goranom Markovićem koji je veoma suptilan. Ipak, on čeka da se završi scenario. Onog momenta kada sam pokrenuo ideju o fimu, rekao sam sebi – pa to bi odlično uradio Nikita Mihalkov, što naravno nema veze, jer je to velika svetska priča (smeh). Moglo bi da se dogodi da poklonimo poverenje i nekome od ‘autsajdera’ i klinaca koji su završili akademiju. To je žeton kojim se kockaš i može da podrazumeva propast, ali i veliki dobitak. Taj elan i neiskvarenost koju imaju takozvani početnici može filmu da donese mnogo više nego neki ofucani tezgaroši ili stari filmadžijski vukovi koji gledaju samo da ‘ispolivaju’. Sve je to još uvek ni na nebu ni na zemlji, ali nije daleko od realizacije. Kada za koji dan završim muziku za film, završiću i scenario i tada će biti potpuno drugačija priča. Već sada nam dolaze neki producenti, zatim stručnjaci koji pričaju o tehnici, kranovima, farovima, a ja se mislim – samo da završim svoj deo posla pa da šibam, u ono ‘dalje’ neću se mnogo mešati. ‘Rani mraz’ bi po scenariju i po ideji trebalo da počne da se snima negde krajem leta kada je Vojvodina najfotogeničnija. Ako promašimo ovaj septembar, moraćemo da čekamo sledeći, ali ni to nije kraj sveta. Mnogo je ljudi koji znaju ‘Priču o Vasi Ladačkom’ i to je veliki adut pa neće biti potrebe da se priča pojednostavljuje i objašnjava ni u Skoplju, Ljubljani, Zagrebu. To će biti jedan jugoslovenski film.
Sada će mnogi reći – igra na jugonostalgiju. ‘Rani mraz’ će definitivno igrati na emociju koja je ostala zajednička i onda kada su se mnoge političke i geografske granice pojavile", rekao je Balašević na kraju.

Autor: “Svet”