Kako su se zavoleli glumica i bubnjar – Katarina: Iz drugarstva u ljubav! Nemanja: Nije bilo lako, ne muva se Kaja Žutić svaki dan!

Glumica Katarina-Kaja Žutić (43) i muzičar Nemanja Aćimović (40) imaju neobičnu ljubavnu priču.

Poznavali su se nekoliko godina, čak i sarađivali na pozorišnoj predstavi “Dečko koji obećava” u pozorištu “Boško Buha” pre nego što se među njima pojavila varnica ljubavi. A do nje ne bi došlo da bubnjar beogradske rokenrol postave “Jarboli” nije sanjao kako se drži za ruku s Kajom.

To mu je bio dovoljno jasan indikator da se zaljubio. Skupio je petlju i priznao joj šta oseća. Iako je tada izlazila iz stresnog perioda uzrokovanog razvodom, popularna glumica, kćerka bardova ovdašnjeg glumišta Svetlane Cece Bojković i Miloša Žutića, dala je šansu udvaraču. I nije se pokajala.

“Upoznali smo se na Adi Bojani. Pošto tamo letuje mnogo muzičara, instrumenti su bili na jednom mestu – na izvoil’te, ko je hteo mogao je da ih uzme i svira. Tako smo Nemanja i ja u više navrata džemovali. I to je bilo sve. Osim nekoliko rečenica vezanih za muziku, nismo ostvarili bliskiji kontakt. Znala sam ko je, čime se bavi, ali ništa više od toga. Prošlo je nekoliko godina od tada. Sedam dana uoči premijere Dečka koji obećava ostali smo bez bubnjara. Moj kolega Miloš Vlalukin se setio Nemanje. Gledao ga je u komadu “Sirano” u Dušku Radoviću gde je takođe svirao bubnjeve. Predložio je reditelju Žanku Tomiću da ga angažuje. Tako je i bilo. Premijera je prošla dobro. Tokom dve godine, koliko se Dečko igrao, dešavalo se da posle predstave cela ekipa ostane u klubu Buhe. Tu smo se nas dvoje malo bolje upoznali, ali ni tada se među nama nije javila varnica”, priča Katarina za magazin GLORIA.

Obrt u njihovom odnosu dogodio se jedne noći. Iako su bili fizički udaljeni jedno od drugoga nekoliko kilometara, Hipnos ih je neočekivano zbližio.

“Sanjao sam Kaju. Držali smo se za ruke”, otkriva Nemanja. “Kad sam se probudio, osim početnog iznenađenja shvatio sam da se ložim na nju. Tu više nije bilo dileme. Nekoliko dana kasnije, dok smo sedeli u nekom kafeu u Beču, poverio sam se drugovima iz Jarbola. Jedni drugima služimo kao psihoterapeuti u takvim situacijama. Oni su smatrali da treba da budem direktan, da se izborim za ono što želim. Ako ti se sviđa Katarina, idi i reci joj šta osećaš, posavetovali su me. Po povratku u Beograd nazvao sam je i saopštio joj da bih gledao Kosu, u kojoj je ona igrala u Ateljeu 212. Napomenuo sam joj kao značajnu stvar da bih na predstavu došao sam i da bih nešto razgovarao s njom, ako ima vremena“.

MUŠKARCI SU FUJ

Iako je osećala neobičnu tenziju, Katarina nije pretpostavljala šta Nemanja sprema.

“Shvatila sam da me muvacka, da hoće nešto, mada nisam bila spremna za ono što je usledilo. U tom periodu sam prolazila kroz razvod i veza je bila poslednja stvar koju sam želela. Generalno, muškarci me tada nisu zanimali, svi su mi bili u manjoj ili većoj meri gadni. To vreme mi je bilo stresno, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu. Naglo sam smršala, postala anoreksična. A onda se iznenada pojavio Nemanja. Otpratio me je do stana”.

Iako se trudio da ostavi utisak opuštenog, kul mladića, Nemanji je srce radilo ubrzano. Tuklo je čak i do 120 otkucaja u minuti.

“Nije mi bilo lako, pa ne muva se Kaja Žutić svakog dana. Nisam imao strategiju, znao sam šta osećam i skupljao hrabrost da joj to saopštim. Bila mi je frka, priznajem. Napokon sam stisnuo petlju i rekao joj da sam se zaljubio u nju. Aha, ajde da vidimo o čemu se radi, odvratila mi je. Objasnila mi je da nije spremna ni za kakvu ozbiljnu vezu, da možemo da se vidimo kad se vidimo, bez pritiska, moranja, na silu. Pustio sam da se stvari same od sebe odvijaju”.

Takav pristup doneo je rezultat. Bez obzira na nedostatak taktike, Nemanja je uspeo da se uvuče Kaji pod kožu.

“Nisam želela ozbiljno vezivanje, najmanje novi brak. To sam mu odmah rekla. Jedan dan smo se viđali, sledeći ne. I nismo se pojavljivali kao par u javnosti. Bili smo zajedno na nekim javnim mestima, pre svega na koncertima, čak mislim da su nas i slikali, ali malo ljudi je znalo da smo u vezi. Složili smo se da ćemo lako obavestiti o tome prijatelje i rodbinu ako se ispostavi da je naš odnos ozbiljan. To je u startu bio princip kako smo funkcionisali. Prijalo mi je njegovo društvo. Znala sam ga odranije, upoznala sam i neke njegove devojke. Iz drugarstva se rodila ljubav”.

ZLATNI PRSTI ZNAJU KAKO

Kad se ljudima događaju važne stvari u životu, pamte se jednako krupnice i sitnice. Svaki detalj vezan za početak zabavljanja urezan im je u memoriju.

“Pamtim naš prvi poljubac. Bio je romantičan, desio se na snegu. Grudvali smo se tu noć. Bila je uspešnija, pobedila me je”, džentlmenski priznaje poraz Nemanja.

Počeli su da žive zajedno posle šest meseci zabavljanja. Dobre stvari i velike ljubavi dešavaju se brzo, jer svako čekanje vodi u preispitivanja. Katarina je novi život želela da započne u novom stanu. Izbor je pao na životni prostor njene bake.

“Čim smo se uselili, krenuli smo sa preuređivanjem stana kako bismo ga prilagodili našim potrebama. Nemanja ima, što bi se reklo, zlatne prste. Sve što zamisli može da ostvari rukama. Svi su bili u čudu kad je sam napravio terasu na Adi Bojani”, hvali Kaja svog izabranika uz veliki osmeh, a Nemanja uzvraća istom merom:

“Katarina je dala dušu stanu. Sama je okrečila zidove u dnevnoj sobi, a slike na njima delo su njene mašte, talenta i volje. Pre nego što smo se odlučili za zajednički život rekao sam joj da nema potrebe da se razvlačimo, da budemo momak i devojka koji će ići svojim kućama posle viđanja. Ako vredimo, opstaćemo, u suprotnom, znaćemo na čemu smo. Da nas osećaj nije prevario svedoči to što smo šest godina zajedno. Nije Kaja uvek bila laka za suživot. Posebno na početku je bilo povuci-potegni. Ona je imala plan da posle razvoda nema dečka, i onda sam joj se desio ja. Shvatio sam odmah da me, verovatno nesvesno, stavlja na male testove. Mnoge situacije smo prevazišli uz kvalitetan razgovor ili osmeh. Ja sam veoma ponosan što sam dečko Kaje Žutić. To mi je najveći ulov u životu. Znam da se svi lože na nju ali, eto, ona je moja devojka. Čak me je i Zoran Kesić zvao na svoj rođendan samo da bih poveo Katarinu. I ne smeta mi što je svi gledaju gde god se pojavimo. Naprotiv, prija mi”.

U svakom raju ima teških dana. Tako je bilo i u njihovom. Nekada je bilo potrebno i nešto više od ljubavi kako bi veza opstala.

“Osećala sam recidive prethodne veze. Iako sam se trudila da kontrolišem emocije, dešavalo mi se na planem. Išla sam na psihoterapiju kako bih pomogla sebi i sačuvala odnos sa Nemanjom. Bilo je dana kad mu nije bilo lako da bude pored mene”, priznaje Kaja, dok njen dečko otkriva njegovu stranu priče:

“Nešto što joj je smetalo kod bivšeg supruga ona je pokušavala da pronađe kod mene. Bio sam, kako ja to volim da kažem, na testu muškosti, pod velikim psihološkim pritiskom. Znao sam da će sve biti dobro ako ga izdržim. Bio sam uporan i dosledan. U naletima njenog besa ja bih se nasmejao i rekao: Tu sam i neću se pomeriti odavde. Kada je shvatila kakav sam, zapravo, kad sam položio sve njene testove, ušli smo u harmoničnu fazu veze. Među nama nema posesivnosti. Ostvareni smo profesionalno, što je veoma bitan element za uspeh emotivnog odnosa. Budući da se oboje bavimo umetničkim profesijama, odlično se razumemo, dopunjujemo i podržavamo. Kaja se i pre mene bavila rokenrolom, volela ga i pratila, kao što sam ja pre nego što smo počeli da se zabavljamo redovno išao u pozorište i bioskope”.

Katarinina mama, naša velika glumica Svetlana Bojković, nije od starta bila upoznata s promenom emotivnog statusa svoje jedinice.

“Ceca je tada upoznala svog sadašnjeg supruga, pa nije primetila šta se događa kod mene. Ona prihvata moje izbore. Zna da sam odrasla i poštuje ono što odlučim. Sada se navikla na Nemanju i mislim da imaju korektan odnos”, napominje Kaja.

Danas jedine razmirice ona i Nemanja imaju kad rade pesme za svoju grupu “Kamikaze”.

“Često se verbalno sukobimo na probama. Onda nas treći član benda, Ninoslav Filipović, inače prvi gitarista Eyesburna, miri. On ima ulogu plavog šlema. Šalim se, naravno. Kaja je prihvatila da ja šefujem u muzici, kao što ona to čini u pozorištu”.

Poslednjih meseci imaju mnogo razloga za zadovoljstvo. Osim što im je veza snažna i ispunjena ljubavlju, na poslovnom planu ostvaruju sve same uspehe.

“Ovo leto sam provela radno”, napominje Katarina. “Počelo je s probama predstave Deca radosti. Reč je o sjajnom tekstu Milene Marković koji se bavi Ekatarinom Velikom. Režira je Snežana Trišić, a premijera je predviđena za jesen na Velikoj sceni Mira Trailović Ateljea 212. Nedavno sam završila snimanje filma Jesen samuraja Danila Bećkovića. Biće to odlična komedija, uverena sam u to, jer je Danilo reditelj koji ume da stvori sjajnu atmosferu na setu i voli glumce. Takođe, radila sam novu seriju Zdravka Šotre Santa Maria della Salute, posvećenu velikoj platonskoj ljubavi Laze Kostića i Lenke Dunđerski. Ta priča nije ispričana i veoma srećna što će to učiniti Šotra. Glumačka podela je izuzetno jaka. Posmatrajući ga kako tumači lik našeg slavnog pesnika, tvrdim da je Vojin Ćetković dao divnu ulogu, možda svoju najbolju”.

Ni Nemanja ne zaostaje. Tokom leta je sa svojim “Jarbolima” održao nekoliko uspešnih koncerata, a u pripremi je i novi, peti po redu album ovog popularnog beogradskog benda.

“Snimio sam svoje deonice. Kad se miksuju pesme, prvo se snimaju bubnjevi, pa bas, a onda sve ostalo. Očekujem da ćemo album objaviti do kraja godine, verovatno negde pred Novu godinu”, zaključuje razgovor za GLORIJU bubnjar koji je srećan jer je lepa glumica njegova.