Konferencija “Baby Friendly 2014”: Pogledajte izjave svih učesnika!
28. februar 2014. 09:15
26. februar 2014. 09:55
Baby Friendly 2014 konferencija u organizaciji magazina Moja beba održana je juče u hotelu Metropol Palace, a bilo je reči o problemima zasnivanja porodice, trudnoći, porođaju i materinstvu. Pogledajte fotografije sa konferencije.
16:45
Konferansije Zorana Stojković zvanično je zatvorila još jednu uspešnu konferenciju Color Press Grupe “Baby Frienddly 2014”. Vidimo se nekom drugom prilikom!
16:40
Mari Mari izvukla je nagradu koju daruje magazin “Moja beba”. Sedam dana na Zlatiboru dobio je Stefan Marinković.
16:33
Dr Milica Marković: Ono što je najveća zabluda i ozbiljan problem kada govorimo o problemima bebine kože je takozvani vodič za negu deteta. Najviše nedoumica imamo u vezi sa kupanjem beba – da li je kupati, koliko često, na koji način i slično. Vaša beba nije ista ako je rođena u terminu i ako je rođena kao nedonošče. Nedonoščad imaju mnogo tanju kožu. Kada sam ja bila na studijama postojalo je pravilo da se beba obavezno kupa svakoga dana, ali danas znamo da je bebu dovoljno kupati dva puta nedeljno, sve dok ne počne da puzi, odnosno dok ne počne da se prlja. Pritom mislim na kompletno kupanje bebe.
16:26
Tereza Miljković: Većina budućih majki ni ne razmišlja o dojenju. To je prirodna stvar – ‘porodiću se, staviti bebu na dojku i to je to’. A onda kada se porode susreću se sa raznim mitovima o dojenju, koji su počeli sa pojavom adaptiranog mleka. Najčešća pitanja majki su kako da poboljšaju kvalitet mleka, te strah da nemaju dovoljno mleka. Važno je da ne gledate na sat već dajete bebi da sisa onda kada je gladna. Ako pravilno dojite bebu – imaćete mleka. Svaka beba instiktivno zna da sisa, samo mama i beba treba da se ispraksaju, odnosno majka treba da pravilno da bude položena u odnosu na telo majke. Ako položaj usta bebe nije pravilan, znači da ne dobija dovoljno mleka. To ćete znati jer će vam se na bradavicama pojaviti ranice koje užasno bole.
16:18
Ksenija Horvat: To kada će žena početi da vežba posle porođaja je sasvim individualna stvar i zavisi od nekoliko faktora – na koji način ste se porodili, kako je prošao porođaj, u kakvom ste stanju itd. Kada je carski rez u pitanju, savetuje se vežbanje tek posle četiri meseca. Ja sam, na primer, posle prirodnog porođaja, počela da vežbam posle šest nedelja, ali sam fizički aktivna celog života. Neophodno je da oslušnete sebe i posavetujete se sa lekarom.
16:14
Olivera Savić: Trudnoća je prirodno, fiziološko stanje. To nije bolest i to tako treba da shvatite i doživite kao sreću. Pedijatra treba da pronađete pre nego što se vaše dete razboli. Priroda je uradila sve – beba ima sve što joj je potrebno da bi bila zdrava. Majčino mleko i ljubav su sasvim dovoljni za zdravu bebu!
16:07
Mari-Mari: Ja sam imala različita osećanja sa prvim i sa drugim detetom. Mislim da je glavni problem današnjih majki jeste neinformisanost i neosvešćenost, dakle žena ne može da prepozna zbog čega je nervozna, neraspoložena, šta je brine najviše. kad bih vratila vreme, ja bih paralelno sa ginekologom posećivala i psihologa.
Iz ugla prvorotke, veoma je važno da majka posle rođenja deteta sačuva svoje psihičko stanje. Za mene je taj period bio veliki šok. Majka mora da se “sredi” jer svu negativnu energiju prenosi i na dete. Žena treba da radi sve ono što joj prija i posle trudnoće.
16:02
Ljubica Milošević: Ono što karakteriše tzv. “period privikavanja” koji traje mesec dana od rođenja bebe jesu strahovi. U tim trenucima nijedna majka ne misli na sebe već na bebu. Ono o čemu roditelji najviše brinu kada dođu iz porodilišta je taj nagli pad telesne težine, koji je sasvim normalan. Takođe, u tim danima je normalno da beba ima fiziološku žuticu, što je takođe česta pojava. Osim toga, može doći i do hormonskih promena. To su sve prolazne stvari.
15:50
Milana Vojvodić: Majka se ne rađa rađanjem deteta. Rađanje majke počinje od perioda kada je beba začeta. Ona tada treba da usvoji materinski identitet, čija je suština jedan način ponašanja – kakvi su naši strahovi, želje i potrebe u vezi sa materinstvom. Neophodno je i doživeti ljubav prema bebi jer bez te ljubavi mi ne možemo na pravi način da saznamo šta je dobro za naše dete.
U prvom trimestu je dovoljno samo da sebe prihvatimo kao trudnicu, a ne da plod doživimo kao smetnju. U drugom trimestu se razvija materinski identitet, dok se treći period podudara sa periodom kada osetimo prve pokrete deteta.
U literaturi i praksi se mnogo više govori o tome na koji način majka treba da ostvari odnos sa detetom. Veoma je važno ostvariti i prenatalnu vezu, kao i vezu sa tek rođenom bebom.
15:38
Dr Aleksandra Stojanović Ružičić: Samo rođenje deteta ima univerzalno značenje stresogenog događaja. Period posle rođenja deteta se sa razlogom može nazvati ‘treće stanje’ jer je sve drugačije, prvenstveno zbog hormonalnog disbalansa. Veoma je važna socijalna podrška, kako partnera, tako i socijalnog okruženja. Postporođajna kriza ne bi trebalo da traje duže od šest nedelja. Ako se simptomi primete i nakon ovog perioda trbalo bi potražiti stručnu pomoć jer je to znak da se može pojaviti i postporođajna depresija.
15:20
Počinje treći panel “Slatke muke: Kako prebroditi prvih šest nedelja posle porođaja”. Učesnici panela su: Milana Vojvodić, psiholog, Aleksandra Stojanović Ružičić, psiholog i psihoterapeut, Ljubica Milošević, viša medicinska sestra, Mari Mari, pevačica, dr Olivera Savić, pedijatar, Ksenija Horvat, instruktorka fitnesa, Xeniafitnes, Tereza Miljković, vršnjačka savetnica za dojenje, aktivistkinja i osnivač sajta superbeba.com i dr Milica Marković, dermatolog. Moderator panela je Danijela Buzurović, Prva TV. Pokrovitelj panela je Menda.
15:28
Pogledajte najzanimljivije tvitove:
15:16
Aleksandar Ljubić: O pravoj učestalosti invazivnih metoda mi ne možemo da imamo pravi podatak.
Aleksandra Novakov Mikić je napomenula da, kada se radi o riziku od pobačaja, mora se uzeti u obzir starost trudnca. “Žene od 19 godina imaju mnogo manji rizik od pobačaja u odnosu na žene od 45 godina. Ako, na primer, uzmete u obzir sve žene u Srbiji, svih starosnih grupa, recimo da je rizik od pobačaja 1:800.
Na redu su pitanja publike.
15:10
Aleksandar Ljubić: Tehnologija je otišla daleko, postoji metoda vađenja DNK fetusa iz krvi majke, ali je moguće izvući samo pet hromozoma. NIFTY neinvazivna metoda koja se radi umesto amniocenteze. Ona je tačna u 99 odsto slučajeva, ali njena glavna manaa je da je skupa, pa zbog toga ne može da bude sprovedena na celoj populaciji. Zato je amniocenteza opcija da se otkriju potencijalne anomalije bebe. Kod ove metode postoji rizik od pobačaja, kao što postoji i kod trudnica koje se ne podvrgavaju nijednoj metodi.
Aleksandra Novakov Mikić: Mi ne dajemo savete, već odgovore. Mi smo tu da vas uputimo na rizike koji postoje ako radite amniocentezu. To da li ćete uraditi amniocintezu ili ne zavisi isključivo od vas. Rizik od pobačaja pri vađenju plodove vode je 1:100.
Aleksandar Ljubić: Amniocentezom možemo otkriti brojne anomalije.
Aleksandra Novakov Mikić: Kod mene nekoliko žena dođe s problemom pogrešnog tumačenja skrininga. Skrining se ne tumači pojedinačno već se posmatra kao mozaik, dakle uzima se u obzir i početni i krajnji rizik.
Aleksandar Ljubić: Amniocentezi se pristupa tek nakon skrininga. Skrining o kom je pričala prof. Novakov je relativno nov način, koji na našim prostorima postoji nekih 10-15 godina. No, skrining ne daje konkretne rezultate.
Aleksandra Novakov Mikić: Kada uradimo amniocentezu mi dobijamo samo kariotipe, ne i to kako beba izgleda. Pre samog postupka se rade analize trudnice, gde u obzir uzimamo nekoliko faktora. Što je žena starija, veći je rizik.”
14:40
Počeo je duel “Za i protiv invazivne dijagnostike u trudnoći” u kojem mišljenja sukobljavaju prof. dr Aleksandra Novakov Mikić i prof. dr Aleksandar Ljubić. Moderator panela je Danijela Pantić.
14:00
U toku je Lunch Break. Vidimo se za sat vremena!
13:55
U toku su pitanja publike. “Danas svi papiri za usvajanje deteta mogu da se nabave za nedelju dana. Kada se javite Centru za socijalni rad, prolazite kroz obuku koja traje oko mesec i po dana. Nažalost, postoji gomila dece čija pravna regulativa nije rešena”, kaže Violeta Jerko Presečki.
13:48
Violeta Jerko Presečki: “Prva asocijacija, kada se spomene usvojenje, pomislimo na administraciju i zdravstveni aspekat – odnosno da li će tom detetu nešto da fali i kakvu genetiku nosi to dete. A da li možemo da budemo apsolutno sigurni u našu trudnoću? Ja ne mislim da su moja deca pametnija od dece koju nisam rodila. Dete je tvoje dete, biološko ili usvojeno – pitanje je samo koliko ćete ljubavi uložiti. Ljubav je pokretač svega. Važno je napomenuti da i biološko roditeljstvo ne znači i ljubav prema detetu!
Moja misija je da promovišem nebiološko roditeljstvo, kao alternativu parovima koji ne mogu da ostvare biološko roditeljstvo. O usvojenju se uvek nekako razmišlja kao o poslednjoj opciji, kao o nečemo ‘ako baš mora’. Iz nesavrštenosti se može izroditi nešto divno. Jer nečije dete, kada postane naše, automatski postaje savršeno. I ono može da usreći porodicu. Uvek bolje jednog dana biti nečija baba, a ne samo baba. Imam dve biološke kćerke, a u Zvečanskoj sam upoznala dečaka koji je danas moje treće dete. On ima oštećenje sluha, ali to ne sprečava našu porodicu da bude savršena. Deca o kojoj pričam na svom putu izgubila majku, ili je majka izgubila njih. Nemojte osuđivati žene koje ostavljaju svoju decu. One to čine iz nekog razloga.
Što se tiče biološkog roditeljstva, ono vam pruža bezuslovnu ljubav, ali se mi na to ne pripremamo. Ne razmišljamo o genetici koju će naše dete da nosi. Usvojenje je mnogo drugačije – vi ste pod lupom javnosti. Kad usvojite dete vi više nećete biti ‘ona što trese mrvice sa trećeg sprata’ već ‘ona što je usvojila dete’. A to je strašno. I svako će se osećati kompetentnim da vam postavi bezbroj pitanja – zašto baš dete s posebnim potrebama, ko su mu biološki roditelji, koji je tvoj interes u svemu tome?”
13:28
Na redu je drugi Case Study “Mission (Im)possible” u kojem će nam Violeta Jerko Presečki objasniti zašto je dobro usvojiti dete i iz kojih motiva to treba učiniti.
13:10
Ana Babović: “Ja nisam ni mama, ni trudnica, ali sam se uvek osećala kao da žene nisu diskriminisane u Srbiji. Onda mi se desilo da su me na prvom intervjuu za posao pitali da li planiram porodicu. Vremenom sam shvatila da položaj žena i trudnica uopšte nije naivan u Srbiji. Naša organizacija zato pokreće kampanju “P(B)ravo za mame” koja ima tri osnovna cilja – da mame dobijaju porodiljsku naknadu na vreme, zatim da se poslodavci rasterete u smislu papirologije i da država zaista konačno preuzme odgovornost za poboljšanje nataliteta u ovoj zemlji! Ukoliko želite da učestvujete i podržite ovu kampanju, javite se na mejl [email protected]”
13:00
Angelina Radulović: “Udruženje ‘Roditelj’ je osnovala grupa mama iz nekoliko razloga – pre svega zato što smo i same postale roditelji. Ono oko čega smo se mi okupile su, pre svega, prava roditelja, naročito majki, u Srbiji. Žene, umesto da uživaju u drugom stanju, u našoj zemlji razmišljaju o tome kako će preživeti kad se porode. Jedan od najvećih problema su blanko ugovori i ugovori na određeno kojima se trudnicama prekida, odnosno ističe radni odnos. To se donekle rešilo jer su sada poslodavcu ruke zavezane ukoliko žena koja je prijavljena na određeno ostane trudna – barem do isteka porodiljskog bolovanja. Još jedan od problema jeste isplaćivanje nadoknade za trudničko bolovanje.”
12:53
Dr Vesna Mandić Marković: “Naš narod se malo razmazio – očekujemo da dođemo u bolnicu, da nas ništa ne boli, da se porodimo za dva sata i odemo kući posle tri dana. I da se pritom tokom trudnoće i porođaja ne dese nikakve komplikacije. Kada je u pitanju carski rez, to nije najbolja opcija za ženu jer nosi mnogo više rizika od prirodnog porođaja! Ono što je najveći pomak jeste epidural. Kod nas se plaća i žena potpisuje da želi da se porodi epiduralnom anestezijom, a na Zapadu je besplatan.”
12:48
Dr Milica Ilić: “U Srbiji je delikatnija tema kakav je položaj majke u društvu. Važno je da žena koja ostane u drugm stanju shvati da je to jedno prirodno, i zaista blagosloveno stanje, te da tu trudnoću ‘normalno’ i iznese. A da bi trudnica svoju trudnoću doživela normalno, veoma je važan i odnos lekara prema budućim majkama jer im time omogućavaju psihički komfor!”
12:40
Tanja Lebović Zečević: “Prvi put sam se porodila u Meljinama, u Crnoj Gori, odakle nosim lepa iskustva. Bolnica je bila tek renovirana, broj porođaja mali, te svi o vama vode računa. Pedijatri su bili vrlo zaineresovani da nas nauče svemu u vezi sa negom bebe u prvim danima života. I suprug i ja smo posle te obuke bili vrlo sigurni u sebe! Odatle nosim divna iskustva, kao i priča sa poslodavcem – kada sam mu rekla da sam ostala trudna momentalno me je prijavio. Drugi put sam se porodila u Beogradu, jer smo se zbog posla preselili. Ni drugi put nisam imala loših iskustava sa ljudima, ali ja verujem da, ako imate pozitivan stav, dešavaće vam se i pozitivne stvari. Treći put sam se porodila u Engleskoj, gde smo se ponovo preselili zbog suprugovog posla. Tamo su uslovi fenomenalni – naravno, gde ima više para uslovi su vidljivo bolji. Vrtići su fenomenalni. U jaslicama je najmlađa beba u imala samo mesec dana! Tamo postoje osobe koje su kao ‘čuvari deteta’. To su osobe koje su zadužene da se brinu o vašem detetu, osobe za koje će se dete ‘vezati’ jer se odvojilo od majke. Da se ne lažemo, sve to je veoma skupo, ali se u Engleskoj trudnica oseća kao kraljica! Što se porođaja tiće, trudnica sve odlučuje – da li će se poroditi prirodno ili carskim rezom, u privatnoj ili državnoj bolnici… ona se pita sve! I ima punu podršku svih!”
12:28
Milica Čalija: “Moja prva trudnoća je bila pre pet godina, druga pre dve, a ubrzo bi trebalo da dobijem treće dete. Od prve trudnoće pa do danas promenile su se sitnice. Na primer, uput za ginekologa je važio mesec dana, sada važi šest. I nekada si stvarno morao da ustaneš u sedam i čekaš do 12 da bi došao na red, a sada eto možeš da zakažeš, to je kao neki pomak. Važno je da do kraja trudnoće sarađujete sa timom koji vodi tu vašu trudnoću. Trudnice se kod nas posmatraju kao marginalizovana grupa, a najveći problem je to što su nam plate polulegalne. Moj slučaj je bio da mi jedan poslodavac u sedmom mesecu nije produžio ugovor, a na drugoom radnom mestu sam postala tehnološki višak kad sam se vratila sa porodiljskog bolovanja.”
Vesna Zakonović Arežina: “Danas me najviše čini srećnom moj sin, moja porodica, ali i ovakve prilike da podelim svoje iskustvo sa drugim ljudima.”
Na pitanje da li je njihova trudnoća blagosloveno stanje, Vesna Zakonović Arežina pročitala je deo iz svoje knjige “Mama ipak zna najbolje”.
12:15
Na redu je drugi panel “Da trudnoća zaista bude blagosloveno stanje: Kako poboljšati položaj trudnice u društvu”. Moderatorka panela je Jovana Ružičić, osnivač i direktor „Centra za mame“. Učesnici panela su: ass. dr Vesna Mandić Marković, ginekolog, GAK Narodni front, Ana Babović, izvršna direktorka organizacije “Srbija u pokretu”, Angelina Radulović, udruženje „Roditelj“, dr Milica Ilić, „Jevremova“, Tanja Lebović Zečević, prof. srpskog jezika, Vesna Zakonović Arežina, radio voditeljka i spisateljica i Milica Čalija, preduzetnica, majka dvoje dece. Pokrovitelj panela je SebaMed.
12:13
Mima Fazlagić: Cena metode vađenja i čuvanja matičnih ćelija u Srbiji je oko 1890 evra.
Mima Fazlagić: Javne banke matičnih ćelija postoje u svim zemljama sveta, a juče se pojavila vest da će se uskoro i kod nas otvoriti. U svetu, javne banke svuda sarađuju sa privatnim bankama jer im je potrebna pomoć u svakom smislu.
Mima Fazlagić: Kada se radi carski rez, nakon što se beba izvadi, igla se stavi u pupčanik, izvuče se krv i vade se matične ćelije, a zatim se posteljica vadi. Kod blizanačkih trudnoća zavisi da li postoje jedna ili dve posteljice – ako je jedna postupak je isti, ako su dve, uzimaju se dve kese i simultano se iz obe posteljice vade ćelije.
Na redu su pitanja publike.
Mima Fazlagić: “Krv se uzima iz otpadnog materijala, jer se posteljica baca. Dakle, ne diraju se ni mama ni beba. Ćelije se odlažu u kese, zatim se šalju u laboratoriju na analize, ako je sve u redu izoluju se, zamrznu i čuvaju u tečnom azotu.”
Mima Fazlagić: “Matične ćelije su ustvari druge ćelije, druga tkiva od kojih nastaju drugi organi. Iz oplođene jajne ćelije naszaju sva naša tkiva i svi organi u organizmu. Osnovni izvor je embrion, krv iz pupčane vrpce i kostna srž i periferna krv odraslog čoveka. Cilj medicine je da matičnim ćelijama vrši terapije oboljenja. Nagli porast korišćenja ovih ćelija u svetu desio se posle Drugog svetskog rata i većeg broja malignih oboljenja. Era regenerativne medicine desila se 2005. godine, kada je u krvi pupčanika pronađena jedna mala matična ćelija.”
11:45
Počeo je drugi Case Study “Zalog za budućnost”, u kojem će o značaju i važnosti matičnih ćelija pričati dr sc. med. Mima Fazlagić.
11:20
U toku je Lino pauza. Vidimo se za 20 minuta!
11:00
Dr Zorica Crnogorac: “Postoje razne vrste steriliteta i uglavnom na sve možemo da delujemo i da lečimo. U silnim pokušajima nama godine prolaze, odnosno žene stare, a samim tim i kvalitet jajnih ćelija slabi. Zato je neizmerno važno da žene na vreme reaguju jer, što su jajne ćelije kvalitetnije, sterilitet ćemo lakše izlečiti. Ako žene starije od 30 godina više od godinu dana ne uspevaju ta zatrudne, a žene starije od
35 godina više od šest meseci ne uspevaju ta zatrudne, veoma je važno da reaguju na vreme i odmah.”
Brankica Janković: “Najveća kritika na državu je broj dokumenata koje poslodavci treba da donesu kako bi zaposlenima omogućili naknadu za porodiljsko. Ali to nažalost moramo da zahtevamo da i kontrolišemo kako bismo sprečili sve češće zloupotrebe. Još jedan od problema jeste elektronska potvrda koja, nažalost, još nije do kraja sprovedena u delo. Moraćemo narednih nekoliko godina da se strpimo i sačekamo da svi sektori budu elektronski povezani”.
10:44
Nadica Vujić Mitrović: “Podatak da 300.000 parova ima problem sa začećem me je zaprepastio. Što znači da u ovom trenutku svaka deseta osoba u Srbiji živi sa problemom koji je velik! Kada sam pre 25 godina ja rađala decu, retko ko je imao problema sa začećem. Možda to ima veze sa kasnijim rađanjem, ako tako posmatramo stvari, rešenje bi moglo biti jednostavno. Šta je to što nas danas sprečava da postanemo majke sa 25 godina? Mi uvek nešto čekamo.”
Nadica Vujić Mitrović: “Metalac je velika kompanija. Jendom smo otkrili da smo za nekoliko godina u celoj firmi dobili samo jednu bebu – Nikolu. Naša ideja je bila da podstaknemo mlade ljude i stavimo im do znanja da je moguće biti zaposlen i rađati decu. Osnovali smo Fondaciju kako bismo motivisali mlade parove da zasnivaju porodicu. Prvo dete dobijalo je 500 evra, drugo 1000, treće 2000, četvrto i svako naredno dete, odnosno roditelji dobijali su na račun 4000 evra! Za poslednjih sedam godina, koliko ima od osnivanja Fondacije, dobili smo 330 beba!”
10:34
Sonja Dakić: “Kao i svaka trudnica, istraživala sam šta je najbolje za moju bebu. Tako sam čula na platnene pelene. Kada se Zara (5,5) rodila dobila sam ih od prijateljice na poklon i veoma su mi se svidele. Tokom porodiljskog sam sve vreme razmišljala šta ću kad se vratim na posao, s kim će biti moje dete. Onda sam shvatila da ne moram o tome da razmišljam – jer mogu da pokrenem privatan biznis. Da, jeste veliki rizik, ali sam se odlučila na to – uložili smo sav novac koji smo imali i, evo, već poslednje četiri godine radim posao sa “DajDaj” platnenim pelenama, kojim sam ispunjena i zadovoljna, a pored toga omogućava mi da budem sa svojom decom (sada ih imam dvoje) i kad su bolesn, i kad treba da idu u šetnju, i uvek!”
10:28
Snežana Voštić: “Suprug i ja smo imali samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, a 12 godina smo se lečili od steriliteta, na razne načine. Na kraju smo digli ruke od svega. Kada smo se opustili – desilo se spontano! Dakle, opustite se! Kada sam uradila kućni test i videla dve crtice bila sam van sebe, nisam mogla da verujem!”
Dr Vesna Marinković Mičić: “Sterilitet delimo na funkcionalni i fizički. Što se tiče funkcionalnog, akupunktura je prirodna medicina, zato je i u stanju je da izleči hormonalni disbalans, te podstakne stimulaciju ovulacije. Kada govorimo o fizičkom sterilitetu, žene se akupunkturom pripremaju za vantelesnu oplodnju. Važno je napomenuti da je akupunktura prirodna medicina, te ne šteti ni majci ni detetu.”
10:15
Dr Zorica Crnogorac: ““Prvi pokušaj vantelesne oplodnje u Srbiji košta oko 2.000 evra. RFZO za istu uslugu vantelesne oplodnje privatim bolnicama i klinikama plaća manji iznos nego što plaća državnim bolnicama, ne znam iz kog razloga. Veoma je važan odnos tima prema pacijentima koji se leče od steriliteta, kao i brza dijagnostika i adekvatna terapija! Stres i anksioznost su veoma čest uzrok steriliteta.”
Maja Nikolić: “Prosečna starost žena u prvoj trudnoći sada je 35,6, a bila je 31,7. Meni je fascinantna uspešnost klinike ‘Genesis’ u lečenju steriliteta, a iznosi 56 odsto!”
09:55
Brankica Janković: “Činjenica je da je 1659 beba rođeno više nego 2011. a i ove godine imamo još oko 2000 beba više. Dakle, svetlo je ipak na kraju tunela”!
“Takođe, poslodavac vam ne može prekinuti ugovor ako ostanete u drugom stanju, a naknada za porodiljsko bolovanje je u iznosu cele plate”, dodala je Brankica.
Brankica Janković: “Porodica je davno izašla iz sfere privatnosti, zato joj je potrebna pomoć svih, pa i države.”
09:48
Moderatorka prvog panela Maja Nikolić pozdravila je prisutne i iznela zabrinjavajuće podatke o natalitetu u Srbiji: “Od prošlog popisa stanovništva do danas Srbija je izgubila 262.000 stanovnika! To je jedan grad veličine Subotice.”
Maja je potom najavila učesnike panela “Kako podstaći parove da zasnuju porodicu i pomoći onima koji to žele a ne mogu”. Učesnici su: Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, oblast – briga o porodici, Sonja Dakić, preduzetnica, dr Zorica Crnogorac, „Genesis“, Novi Sad, dr Vesna Marinković Mičić, Vitalis, Beograd, mama koja se izborila protiv steriliteta Snežana Voštić, magistar farmacije i majka tromesečne bebe i Nadica Vujić Mitrović, direktor marketinga Metalac a.d.
09:45
“Danas sam veoma uzbuđena jer posle 13 godina vidim materijalizaciju mog rada i rada časopisa ‘Moja beba’. Prvobitni cilj našeg časopisa, od prvog izdanja, jeste da se prilagodimo, iz godine u godinu, potrebama majke! Ova konferencija je samo jedan doprinos više tome”, rekla je Aida Bajazet, glavna urednica “Moje bebe”.
09:40
Konferansije Zorana Stojković najavila je početak konferencije “Baby Friendly 2014” i prepustila reč predstavnici Ministarstva zdravlja Dubravki Šaranović Ružić.
“Porodilje u Srbiji su najzadovoljnije babicom, a taj trend postoji od 2009. godine. Plan Ministarstva zdravlja je da sprovede u delo nacionalni program za razvoj dece ‘Bolnica, prijatelj, beba’ u porodilištima”, rekla je Šaranović Ružić.
09:10
Početak konferencije “Baby Friendly 2014”, u organizaciji magazina “Moja beba”, zakazan je za 9.30 sati. U toku je registracija učesnika i Welcome Coffee.
Danas ćemo u hotelu Metropol Palace pričati o problemima zasnivanja porodice, trudnoći, porođaju i materinstvu.
Program konferencije možete pogledati OVDE, twitter hashtag je #BabyFriendly2014.
Media Clipping
Audio/Video Clipping
web clipping
Pratite nas i putem live streaminga:
Autor: Life Content
Foto: Dragan Gajić, Mladen Sekulić/Life Content
Pročitajte i...
