Skandal intervju Jasna Milenković Jami: Marina i Futa su mi rekli da su morali da me izdaju! Imali su velike planove za mene, a onda su mi slomili krila

Zgodna Beograđanka Jasna Milenković Jami je bila vrsna gimnastičarka. Na sportskim takmičenjima je osvojila 30 medalja, a onda je postala Jami, ušetala na estradu i napravila haos. Sa prvim hitom – Čokolada, zaradila je 12 muzičkih priznanja. Bila je najatraktivnija, najperspektivnija, najintrigantnija. Bila je obožavana i osporavana, uzdizana i zabranjivana. Sada ponovo pali i žari sa pesmom Milf, koju je snimila sa Gastozom. Dugo je ćutala, a posle devet godina daje prvi intervju, ekskluzivno za Skandal.

– Moje odrastanje je bilo sasvim normalno, u normalnoj porodici. Bavila sam se sportom i tu je početak mog problema, uslovno rečeno. Kroz sport sam naučila da moraš raditi na sebi, da ne možeš loše da uradiš vežbu, pa da podmitiš sudiju da ti da maksimalnu ocenu. Naučila sam da se borim i da budem pošten igrač. I sa mojim Dorćolcima sam naučila šta je fer-plej. A onda sam zalutala na estradu, misleći da je i tu svakome po zasluzi. Bila sam zatečena. Na estradi je bilo svega, sem toga. Licemerja i amnezije – koliko hoćeš! Saplitanje, ljubomora, sujeta…

Kada su počeli da te sapliću?

– Kada sam se pojavila sa prvim albumom, bila sam slatkica koja nikome nije smetala, jer na albumu nisam imala mega-hit. To je bio simpatičan CD sa pesmom – Put bola putujem, koja je bila polu-zabavnjak, ništa vau. Zbog toga su me svi obožavali. A kada sam snimila Čokoladu, ljudi iz PGP-a su mi indirektno rekli da više ništa neće biti kao pre. Nisam imala pojma o čemu se radi, a ubrzo je krenuo cirkus. Svašta su pokušavali kako bi me sklonili sa scene, milom, silom, indirektno, direktno… Put mi je bio mnogo težak, ali publika je bila uz mene. Čokoladu niko nije mogao da zaustavi!

Sa pesmom Šibica je postalo još gore?

– Tada je postalo strašno! Pošto je saradnja sa Marinom i Futom krenula fantastično, nisam razmišljala o promeni saradnika. Snimili smo CD na kojem je bila i pesma Šibica. Ceo taj album je bio sjajan, pesme su pravljene po mojoj meri, neke su čak bile i iz mog života. Onda se desio haos. Taj album nikada nije osvanuo pod mojim imenom. Album urađen za mene, dospeo je u ruke druge pevačice! Bila sam prinuđena da uradim drugi album, sa drugim pesmama i drugim autorima. Umešalo se svašta i to je potpuno promenilo estradne tokove. Da sam ja otpevala te pesme… Mislim, otpevala sam ih, ali… moja sudbina se preokrenula. Igrala se prljava igra, a ja je nisam znala. Možda je trebalo drugačije da odigram. Ali, ni tada, ni sada, ja ne umem da igram prljavo. Više mi nije žao. Uzdignute glave idem ulicom, nikome ništa ne dugujem, iako su meni dužni mnogi. Mnogi su se ogrešili o mene…

Šta ti je bilo najteže?

– Sve mi je bilo teško. Zbog pesama i zbog toga što se udarilo na moju egzistenciju, zato što su to bile pesme po mojoj meri, iz mog života. Eto, desilo se da je druga pevačica opevala moj život. Uvek sam nekome smetala, smetam i danas. Nikad ne znam odakle duva vetar, a oko mene duva neprestano. Uprkos svemu, ja ne idem đonom, ne uzvraćam istom merom. Nikada nisam postala novokomponovana, nisam promenila karakter. Dešavalo se i da nemam, pa i da dotaknem dno. Bilo je perioda kada su mi sva vrata bila zatvorena, kada su se svi urotili protiv mene. Neko bi na mom mestu posegao za drogom, alkoholom, lekovima, a ja sam ostala čiste glave.

Da li si oprostila Marini i Futi?

– Bila sam njihovo žrtveno jagnje. Posle nekoliko godina, desila se jedna situacija… Došla sam kod Fute u studio, a on me je izljubio kao da je video nekog najmilijeg. Izvadio je iz fioke CD i rekao – Ovo je najveća mrlja i najveća rak-rana u mojoj karijeri. To je CD koji je rađen za tebe, a nije osvanuo sa tvojim glasom. Nikada neću zaboraviti tu scenu. Futa je bio u pidžami i bade-mantilu… Bilo je tu još nekoliko ljudi… Izvadio je novčanicu od 100 evra i potpisao se na nju. A onda je upalio kandilo, okadio novčanicu i rekao – Ovo ti poklanjam i daj Bože da ti ovih 100 evra naprave onoliko para koliko sam ti ja indirektno uzeo. Ja tu novčanicu čuvam i danas. Bila sam uvučena u strašnu igru, ni kriva, ni dužna… Niko nije ni trepnuo nad tim što se desilo. Marina i Futa su mi kasnije rekli da su morali da me izdaju, iako oni to nisu smatrali izdajom. Dugo sam ih krivila, a Futa mi je svojim gestom pokazao pokajanje.

Teško ti je da pričaš o tome?

– Ja sam bila Marinino i Futino čedo. Imali smo velike planove. Nikada nisam pričala o tome, ne želim da se sećam ružnih stvari. To je vraćanje u devedesete, koje uopšte nisu bile naivne. To je najružniji period u mojoj karijeri, za to nisam bila spremna. Čiste duše i srca sam ušla u tu priču. Bila sam kolateralna šteta, na meni se slomilo. Bilo je mnogo mučno. Iz ove perspektive, kada bi me neko pitao da li mi je bolje onda ili sada, ja ovih poslednjih petnaestak godina nikada ne bih menjala za to vreme. Rane su zacelile, ali ne skroz. Tada su jednu čistu, mladu osobu ranili, a da niko nije trepnuo. Teško sam to podnela, kao i moja porodica. Ne volim da od sebe pravim žrtvu, smatram sebe jakom ženom, ali tada je sve izmaklo mojoj kontroli. Marina i Futa su me pustili da poletim, a onda su mi slomili krila.

Ta krila su posle zamenili aviončići, helikopterčići…

– Jeste. Neverovatno je koliko se toga na estradi dešavalo, a ostalo je to kako su po mene dolazili helikopteri i mali avioni. Koliko se pojavilo pevačica, sportista, političara, ali nijedna priča nije ni blizu te. Urbana legenda koja će ostati… Uvek sam radila stvari sa stilom i nikada nikog nisam vređala. Crnogorci, visoki i kršni, uvek su imali slabost prema visokim, lepim, plavim devojkama. Kada sam se pojavila, ličila sam na sve, sem na pevačicu. Mogla sam da budem manekenka, sportistkinja… Nikada nisam imala te jake obline koje su izražene kod pevačica. Skretala sam pažnju na sebe, ali ne na nepristojan način.

A da li je bilo nepristojnih ponuda?

– Ne, sem jedne. Bilo je to kada sam snimila Čokoladu. Jedan moćnik iz RTS-a, koji je vedrio i oblačio, kroz čiji krevet su prošle mnoge pevačice, zatrčao se, pa pomislio da i sa mnom može tako. E, tu se sapleo! Zbog toga sam bila na crnoj listi. Ali, jednog dana je i ta crna lista morala da se izbriše… i nad popom ima pop! Prošla sam tu školu nekažnjeno. Sećam se, kada je jedna pevačica započela vezu sa moćnim likom, ušla je u garderobu i rekla – Od danas će morati da se vodi računa kako se sa mnom priča. Ja sam je  samo značajno pogledala, a ona se okrenula i rekla – Jami, to za tebe ne važi! Rekla sam joj da se zaigrala. Bilo je to vreme kada su neke pevačice dobijale sve jer su se ušemile sa ljudima bitnim za estradu. Ja nisam bila za te varijante i možda me je to koštalo karijere. Nikada nisam imala sponzora i jebača, kao većina ostalih…

Kakva si bila sa Vesnom Zmijanac?

– Super! Nikada nisam imala probleme sa pevačicama. Nikada nijednu nisam ogovarala, nisam spletkarila i odavala tajne. Zbog toga me judi u ovom gradu i te kako poštuju. Poštovanje sam stekla kao ličnost.

Muškarci su te obožavali, a žene sa estrade bile ljubomorne. Kako si to podnosila?

– Uvek su se muškarci lomili oko mene. Meni nije bio potreban mikrofon i to da postanem pevačica kako bih postala riba. Ja sam riba bila i pre toga. Rođena sam takva, uvek sam privlačila pažnju. Prvo kao sportista, napravila sam od svog tela savršenstvo. I muško i žensko se okretalo za mnom. Znala sam to da nosim, ali nikada nisam bila puna sebe. Sa druge strane, to mi je nametalo i problem. Ja sam žena koja je u životu više bila sama nego sa muškarcima. To je možda i cena koju plaćaju žene koje su svesne sebe… svoje lepote, pameti, mogućnosti i sposobnosti. Mojim drugarima Dorćolcima nijedan frajer nije bio dovoljano dobar za mene. Svakom su našli hiljadu mana. I danas o sebi imam visoko mišljenje. Ne samo po izgledu, već po ljudskim kvalitetima. Nije mi bilo lako, prosečne devojke su se zabavljale, uživale, menjale frajere, a ja sam bila posmatrač…

Sećaš li se kada su se košarkaši tukli zbog tebe?

– Uvek je oko mene bilo sportista, sa nekima se i danas družim. Nisam ni znala šta se dešava. Ja tu priču ničim nisam izazvala. Dvojica košarkaša su bili rivali i u istom momentu, obojica su me želeli za devojku. Nisam bila zainteresovana ni za jednog i otišla sam sa trećim! Bilo je dosta frka oko mene, iako ih ja nisam izazivala. Uvek bih poslednja saznala šta se dešavalo zbog mene! Strava kakvu sam ja reklamu davala frajerima. Trebalo bi da se dogovorimo o nadoknadi! Od svih mojih bivših, ja sam napravila nešto. Ili su se dobro oženili, ili su dobro sačuvali brakove. Nikada nisam išla do kraja, niko nije plakao zbog mene. Nikome nisam uništila sreću, ali sam i te kako sve njih zbrinula, za razliku od mnogih žena koje su nekom napravile haos od života. Ali, to se danas zaboravlja. One su uzdignute, one su heroine, a ja sam na stubu srama…

Šta je istina o estetskim zahvatima na tebi?

– Vidim i čujem da su mnogi brižni. Uglavnom neupućeni komentarišu moj izgled. Sve što pričaju, zvuči smešno. Ja nikada nisam morala od ružnog pačeta da pravim labuda! Evo, pristajem da dođem u neku emisiju, da dođu lekari da me pregledaju i kažu šta je na meni rađeno. Naravno, ne bi mogli ništa da nađu. Onda bih mogla da tužim sve te koji su mi pripisali sve i svašta. Mogla bih da im ispraznim džepove i da se lepo oparim! Ali, ja sam tolerantna…

A sećaš li se šta je Bosanac rekao kada te je prvi put video?

– Da, ali mu više ne zameram. Bilo je to kada sam sa Vukšom  snimala album u studiju pet u PGP-u. Bosanac se tada pojavio i onako bosansko-mangupski pitao – Ko ovo jebe? Pojma nisam imala ni ko je on. Bila sam zatečena, nasmejala sam se, misleći da je neka fora. Ne znam da li je i danas u istom fazonu…

Često pevaš u Beogradu?

– I red je da Beograđanka peva u svom gradu! Kada su mi bila zatvorena sva vrata, kada nigde nisam mogla da gostujem zato što nisam bila ni u jednom klanu, krenula sam da radim u Beogradu. Počela sam da pevam u jednoj kafani na Košutnjaku u koju možeda stane 1000 ljudi. Ja sam pokrenula tu priču i otvorila put svim mojim kolrgama. Razradila sam 12 kafana u Beogradu, a onda su svi počeli da dolaze i gostuju. Na fejs sam stavila – Kolege, ne brinite sve dok Jami radi i razrađuje kafane po Beogradu! Biće posla i za vas. Kolikogod zvučalo prepotentno, tvrdim da su mnoge pevačice moja kopija. Bila sam preteča mnogih stvari. Bilo da je reč o izgledu, tekstovima, ponašanju… Naravno, to niko neće priznati. Znam da će biti još mojih kopija, ali jedna je Jami.

Kako si postala Jami?

– Kum mi je bio Žarko Laušević. Posle bavljenja gimnastikom, jednu celu sezonu sam bila u Kabareu Laneta Gutovića, u  Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde sam upoznala Žarka Lauševića. On je počeo da me zove Jami. To mi je strašno išlo na nerve, čak sam ga i zamolila da to ne radi. Ali, ono što ne želiš, to ti se desi. Svi su počeli da me zovu Jami i tako ostade. Ispalo je da ima veze sa mojim inicijalima. Što bi rekao pokojni Mimimaks, koga sam stvarno obožavala – Dobro si prošla jer nisi Dušanka Petrović! Ha, ha, ha…

Vesna Tasić