Željko i Jovana Joksimović: Doživeli smo bajku, srce nam je puno

U srcu beogradskog Dorćola, između tramvajskih šina i opojnog šarenila Bajlonijeve pijace, uz zvuke trubača i dobro raspoložene zvanice, Željko i Jovana Joksimović sudbonosno “da” izgovorili su i pred Bogom. Za crkvu “Svetog Aleksandra Nevskog”, u kome je obavljen svečani čin, vezuje ih dugogodišnje prijateljstvo sa duhovnikom Dušanom, ali i činjenica da je upravo u ovom zdanju kršten Jovanin otac.
Od venčanja na Maldivima u januaru 2012. prošle su gotovo dve godine, koliko je bilo potrebno da ovaj dan od sna pretvore u realnost. Uprkos crnim slutnjama meteorologa, ni kap kiše nije pokvarila pažljivo planiranu ceremoniju. Na ekskluzivnim fotografijama, na koje je pravo dobio samo magazin “Hello!”, jasno se vidi radost na licima uspešnog para. Njihov petomesečni sin Kosta bio je miran i dostojanstven. Čak ga ni buka bleh orkestra, folklorno nasleđe po crkvenim dvorištima, nije isprovocirala da zaplače.
Posle svečanog i emotivnog čina venčanja mladenci su se uputili tik ispod Karađorđevog parka, u restoran “Franš”. Upravo na mesto gde su prvi put zajedno večerali i proteklih godina stekli veliki broj neprocenjivih uspomena. Bilo je već blizu pet po podne, a enterijer restorana izgledao je kao skupa scenografija romantične bajke. Marija Tarlać sa osmehom je primala komplimente za organizaciju.
Poseban akcenat Joksimovići su stavili na meni, koji je bio u rangu najboljih svetskih restorana. Gosti su uživali u pažljivo selektovanim specijalitetima, a ponudom su dominirali delikatesi od divljači, ostrige, vongole, škampi na buzaru, nezaobilazna mlada jagnjetina, najfiniji francuski sirevi, ali i tradicionalna srpska jela. Raritetna vina i šampanjac i odabrani dezert upotpunili su gastronomsku rapsodiju.

Iako je na pozivnicama naznačeno da se od zvanica ne očekuju pokloni, već samo osmesi, bilo je pregršt darova , a osmesi nisu silazili sa lica. Orkestar Aleksandra Sofronijevića odmah je otpočeo veselo. I neočekivano, najrazigraniji bili su mladenci. Od ulaska u “Franš” do ponoći bukvalno nisu seli. Nizale su se pesme, smenjivali žanrovi i izvođači, i Željko je otpevao nekoliko pesama. Jovana je doslovno blistala u kratkoj haljini, kreaciji Darka Kostića, optočenoj hiljadama srebrnih kristala i šljokica. Graciozna i odmerena, bila je prava domaćica večeri. Kumovi Bane Obradović i Srđan Predojević uspešno su ispratili mladenački tempo, dok su se gosti, među kojima se našao veliki broj poznatih ličnosti iz svih društvenih struktura, jednoglasno složili da na boljem slavlju odavno nisu bili. Oko ponoći, posle svadbene torte, isečene uz zvuke Željkove i Jovanine pesme Marka Entonija “Aphora Quien”, zvanice su lagano počele da se razilaze. Ostala je predivna uspomena na zlatni septembarski dan.
Pošto su sumirali utiske, mladenci su ekskluzivno za “Hello!” ispričali detalje o najromantičnijem danu u njihovom životu.

Dvadeset meseci pošto ste se na Maldivima zavetovali na večnu ljubav, to ste učinili i u crkvi.
Jovana: Crkveno venčanje prvobitno je planirano za leto 2012, neposredno posle Maldiva, ali su nas brojne poslovne obaveze u tome sprečile. U međuvremenu ostala sam u drugom stanju, pa nismo želeli da se udajem trudna. Početkom godine, na večeri u restoranu “Franš” dogovorili smo se da venčanje obavimo 14. septembra u krugu porodice i da posle toga upriličimo veliku proslavu.
Željko: Kada smo počeli da se zabavljamo, na prvu zajedničku večeru otišli smo upravo u “Franš”, za koji nas vezuje mnogo lepih uspomena i nijednog trenutka se nismo dvoumili gde da organizujemo svadbeno veselje.

Imate li poseban razlog što ste odlučili da bračne zavete razmenite u crkvi “Svetog Aleksandra Nevskog”?
Jovana: Želeli smo da nas venča naš duhovnik, otac Dušan, čovek koji je otpočetka uz Željka i mene i koga oboje neizmerno volimo i poštujemo. On službuje u crkvi “Svetog Aleksandra Nevskog”, jednoj od najlepših crkava u Beogradu. U međuvremenu sam saznala da je i moj otac upravo u njoj kršten.

Venčanju je prisustvovao i vaš petomesečni sin Kosta, što je sigurno jedno prelepo i neuobičajeno iskustvo.
Željko: Do poslednjeg trenutka dvoumili smo se da li da ga povedemo. Nismo bili sigurni kako će se ponašati, kako će reagovati na zvuk truba koje su grmele oko crkve, budući da ima svega pet meseci. Na sreću, bio je dostojanstven, držao se kao da sve razume i siguran sam da će, iako je beba, pamtiti venčanje svojih roditelja.
Jovana: Brinula sam kako će se ponašati, hoće li biti nervozan. Ispostavilo se da je sve vreme bio miran, nasmejan i dobro raspoložen. Željkova i moja sreća ne bi bila potpuna da Kosta na tako važan dan nije bio sa nama.

Opterećeni željom da sve prođe u najboljem redu, obično se mladenci loše provedu na svom venčanju. U vašem slučaju nije bilo tako.
Željko: Žao mi je što naši gosti ne mogu da vam prenesu utiske jer sam siguran da bi iz njihove perspektive to izgledalo živopisnije. Sve će vam biti jasno ako vam kažem da ni u jednom trenutku nismo seli.
Jovana: Čini mi se da smo Željko i ja bili najveseliji. Nikada nisam bila na boljoj zabavi, što su mi rekli svi naši gosti. Od pola pet do ponoći bukvalno nismo stali. Sve se poklopilo, vreme je bilo idealno, kiša je predveče počela da pada, a mi smo je primetili tek oko jedanaest. Zaista smo doživeli bajku.

Ko je bio najveseliji gost?
Jovana: Nikoga ne bih mogla da izdvojim jer su bukvalno svi bili na visini zadatka. Ni na jednom slavlju još nisam videla da se gosti od prvog do poslednjeg dobro provode. Srce mi je bilo puno.

Ostatak intervjua, kao i ekskluzivne fotografije sa venčanja možete pogledati OVDE. 

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Mirko Tabašević, Boško Karanović, Life Content