Zvonko Bogdan: Ne daj Bože, da moram svoj spot ?esto da gledam!
Kada se na radiju "zavrte" pesme "Hej salaši, na severu Bačke" ili "Već odavno spremam svog mrkova", ljudi iz vojvodanske ravnice imaju samo jednu sliku pred sobom – Zvonko Bogdan i tamburaši Janike Balaža. Neprevazideni primaš ušao je u legendu, a Zvonko Bogdan se tokom protekle smutne decenije "samoukinio" sa estradne scene. Čitavu deceniju nije snimio ništa, a nastupa u zemlji bilo je tek da izuzetak potvrdi pravilo. Za to vreme, Bogdan se posvećuje konjičkom sportu, u kome postiže vrlo dobre rezultate. Ne pristaje lako na intervjue, pa ga zato u medijima gotovo i nema. Ipak, pred gostovanje u Americi, prihvatio je da govori za "Svet". Razgovor vodimo u Subotici u "Šampionskoj štali Zvonko Bogdan", pod zabatom stare bunjevačke kuće, dok domaćin Perica timari četvorogodišnjeg Vincenta, a trogoda kobila Delicia pozira našem fotoreporteru.
"Uhvatili" smo Vas izmedu dva putovanja u Ameriku. U poslednje vreme često tamo boravite?
Ljudima se to samo tako čini! U stvari, moj prvi "izlet" u Ameriku bio je 2000. godine kada sam sa porodicom morao da pobegnem od naše stvarnosti kojom sam bio prezasićen. Bilo mi je potrebno da promenim i sam ambijent. Pored porodice, u Americi imam puno prijatelja tamburaša sa kojima se družim vec 30 godina i koji u meni vide neku vezu sa starim krajem. Ovde moram da pomenem ime Janike Balaža. Naša muzika je njima služila kao nešto čega treba da se drže. Ovo govorim zato što je tamburaška muzika vrlo bitna za ljude koji su poreklom iz Panonske nizije. U Pitsburgu živi Džeri Grcevic, jedan pravi tamburaš koji svira sve tamburaške instrumente, izvanredan tehnicar i sluhista. Sa njegovim orkestrom sam cesto nastupao u Americi. Njegovi, majka i "dida", su nekada davno napustili Slavoniju. Imam obavezu prema tim ljudima u dijaspori koji i dalje neguju tamburašku muziku. Uglavnom sam gost na zabavama našeg sveta tamo.
A šta je sa nastupima na "domaćem terenu"?
Što se tiče profesionalnih nastupa, od cega živim, ima i toga dovoljno. Nastupam u našoj zemlji, pa u Hrvatskoj, Makedoniji, Madarskoj, Austriji.
Čuli smo da ste početkom ove godine imali spektakularan koncert u "Lisinskom" u Zagrebu?
Doktor Eljuga predsednik Društva za borbu protiv rata u Hrvatskoj pitao me je da li bih bio gost na njihom godišnjem humanitarnom koncertu. Odgovorio sam da cu da budem domacin! Pratilo me je 20 najboljih tamburaša iz tri razlicita benda koji su prvi put svirali zajedno i to bez generalne probe. To je bila moja želja, jer sve što je suviše uvežbano nije interesantno. Ta tri benda su bili tamburaši iz orkestra "Hajo" iz Subotice, novosadski tamburaši, nekadašnji orkestar Janike Balaža i moji zagrebacki tamburaši. I sve to pod upravom Džerija Grcevica iz Amerike. "Lisinski" je bio prepun, jer je osim 1800 gledalaca u sali, još bilo njih 200 iza scene. To je jedan od mojih najdražih nastupa.
To znači da ste u Hrvatskoj popularni?
Hrvatska je već dugo država za sebe, i ona ima svoju muziku. A rekao bih samo da sam ovim koncertom, muzičkom šetnjom kroz Panonsku niziju, uspeo da ih podsetim na vremena koja se sigurno nece vratiti. Reci cu vam još nešto: na pocetku koncerta u Zagrebu rekao sam: "Veceras cemo pjevati, pivati i pevati za Vas" I dobio sam gromki aplauz!
Da li imate poziva za gostovanja u Novom Sadu i Beogradu? Čuveni su Vaši nastupi na Petrovaradinskoj tvrdavi i u "Unionu"?
Da, bilo je dosta poziva, ali ostavio sam ih za sledecu godinu. 1995. godine sam obnovio saradnju sa "Unionom" i u poslednjih sedam godina bilo je nekoliko dobrih nastupa. Velika je razlika u nastupima od pre 20 godina, jer je ta muzika onda bila popularna, a sad je to samo uspomena na jedno prošlo vreme. Ljudi mi sada prilaze i traže da ih podsetim na nekadašnje nastupe sa tamburašima Janike Balaža, a ja se izvinim i kažem da je to malo teže jer su sada tamburaši, koji me prate, trezni!
Ne odlučujete se često za koncerte?
Koncerti su jedna velika obaveza. Onaj tip koncerata, koji je do sada bio popularan, prevaziden je. Opredelio sam se za male prostore jer ova vrsta muzike ipak traži intimu. Nastupam samo sa ljudima koji me vec decenijama prate. Meni je izuzetno bitno da se na nastupima ne nagadamo i ne dogovoramo. Samo se pogledamo i "vozi"!
Pratite li današnju domaću estradu?
Pratim, ali letimično, tek da vidim šta se dogada. Budući da to nije moj repertoar i stil, ne želim da komentarišem!
Ima dosta novih festivala, pa i tamburaških i festivala nove romanse. Ne učestvujete ni na jednom?
Nikada nisam učestvovao na festivalima! Muzika i "pisma" su za slušanje, a konji za takmičenje!
Nema Vas ni u medijima, ni na televiziji…
Nemam loših iskustava sa medijima, jer nikad nisam dozvolio da do toga dode. Moj odnos prema medijima je ostao neizmenjen, nego se medijska politika promenila. Evo sad, posle 12 godina, Milica Licina, mlada novinarka sa Televizije Beograd, zamolila me je da snimimo emisiju koja ce biti poput mog nastupa u "Unionu". Kad Vas jedna dama od 22 godine zamoli da to učinite jer joj je to važno, to ne mogu da odbijem. Napravili smo jednoipocasovnu emisiju u jednom dahu, bez vraćanja, ispravljanja i bez ijednog mogućeg propusta.
Ne snimate ni TV spotove za Vaše pesme?
Spotovi su "virus" koji je zahvatio ceo svet. Reklama je nešto što vas dekoncentriše i stvara odbojnost prema kvalitetnom programu. Drago mi je da to misli i velik broj inteligentnih i lepo vaspitanih mladih ljudi. Naporno je gledati jedan spot više puta. Ne daj Bože, da moram svoj spot često da gledam! Zato ga i ne snimam! Inace, protiv komercijale ne možemo da se borimo. Ona sada vlada i, kako mi se cini, dugo će da traje. Vecina drži kajase u rukama i mi moramo da se naučimo da živimo sa tim.
Znači, neće biti ni promocije novog albuma?
Nikada nisam pravio promocije zvučnog nosača, a nema ni potrebe jer je to muzika za sladokusce. Onaj ko voli, taj sazna!
Kad smo kod nosača zvuka, čujemo da Vam izlazi novi CD?
Prošle godine je "Croatia records" objavila CD pod nazivom "Život teče u laganom ritmu". To je bila kompilacija mojih starih i novih pesama, a ovih dana "Orfej" iz Zagreba treba da izda novi CD "Panonski potpuri". Na albumu me prate zagrebački tamburaši pod upravom Džerija Grcevica, i tu će biti starih pesama.
Da li to znači da nemate domaćeg izdavača?
Ima puno novokomponovanih kuća koje mi nude saradnju. I naravno da to neću odbiti, čim prikupim novi materijal doći će do saradnje.
Poslednjih desetak godina čini se da ste više bavili konjičkim sportom nego što ste bili prisutni na estradi?
To je vaše mišljenje i neka tako bude. Konji su sastavni deo mog života, kao i muzika. Ja sam se rodio u toj atmosferi i prihvatio takav život. Moram da napomenem da je bilo nekoliko uspešnih sezona nadmetanja konja iz moje štale i štale "Cakanj". Premda, lično, nisam zadovoljan sa nivoom nadmetanja kod nas, pogotovo meduljudskim odnosima, ali to je odraz naše stvarnosti.
Imate li još neostvarenih ambicija?
Ambicije su kod zdravog coveka kao buve! Skaču visoko, a na vama je da pronadete meru. Sve što je preko mere nije dobro, a ispod mere je za nijansu bolje!
Autor: Svet
