“Lančana reakcija”: Društvena propast u dominu efektu moralnog poniranja

Dvadeset dvogodišnji Nikola Mišović u martu 2013. godine uplovio je u svet književnog stvaralaštva objavljivanjem svog prvog romana „Lančana reakcija“ pod pokroviteljstvom izdavačke kuće „Smart studio“ iz Beograda. Iako debitant u delikatnom svetu verbalne arhitekture, mladi umetnik se hrabro upustio u kritiku društvenog sistema odabravši da nas svojom pričom ovaj put verodostojno približi srpskoj odiseji koja svoje protagnostie pronalazi među redovima poštenih građana koji prilikom kupovine stana postaju žrtve investitora-prevaranata, prinuđene da se, s obzirom na nemoć nadležnih organa, upuste u beskrupuloznu borbu kako bi odbranili ono što im pripada.

„Iako je sam roman fiktivan inspiracija je nažalost posledica spleta nesrećnih okolnosti koje su mene i moju porodicu izložile sečivu prevare jednog od ovakvih malverzatora i nadenule nam status potencijalnih beskućnika ostavljenih na milost i nemilost sposobnosti da pomognu sami sebi. Osim ličnog iskustva dosta sam istraživao na internetu, čitao članke u novinama i, koristeći se saznanjima pribavljenim iz najrazličitijih kanala informisanja sakupio dovoljno materijala da od njega načinim roman“, istakao je mladi autor i dodao: “ U našoj državi učestalost prevara vezanih za kupovine nekretnina je alarmantna i to ne samo zbog materijalne štete nanete ljudima, već i duhovne jer često se dešava da poštene osobe naviknute na miran život svirepim okolnostima uzrokovanim pre svega malverzacijom, a zatim i nemogućošću državnih organa da ukažu pomoć, budu naterane da se koriste oruđem njihovih protivnika i tako kaljaju čistote svojih duša istovremeno se, pred očima zakona, izjednačavajući sa zločincima koji nažalost, u zabrinjavajućem broju slučajeva, hodaju slobodno.“

Roman prati razaranje idilične porodice srpske srednje klase i moralno poniranje glavnog junaka Ivana čija sudbina se ukršta sa delanjem investitora nadaleko poznatog po svojim prevarama i malverzacijama u vezi sa izgradnjom i prodjam stanova koji u romanu dobija i ulogu lucifera kako bi preciznije oslikao psihološki profil glavnog junaka, psihološke profile ostalih učesnika zbivanja i na kraju, psihologiju celokupne ljudske civilizacije. „Jasno je da je u ovakvim situacijama angažovanje uterivača dugova apsolutna neminovnost. Posebna tragedija jeste u tome što ljudi, nemajući vremena da poput vode, tihe i sveprisutne, ugase plamen i smrve stene, vatru moraju suzbijati vatrom usled čega izazivaju još veći požar moralne propasti dok se, poput domina poređanih u gust red, čineći ljudidskih bića nedostojna dela obrušavaju jedni preko drugih nagoveštavajući kraj lančane reakcije na čijem svršetku je potpuno duševno uništenje. Nažalost, deca materijalizma, mislim naravno na ljude lišene svih normi osim one koja nalaže devijantno makijevalističko ostvarivanje lične koristi, razumeju samo jezik sile koji se obraća njihovoj egzistenciji i u osobi vide relevantnog sagovornika samo onda kada ona poseduje moć i spremnost da njome ugrozi njihov opstanak.“

Od objavljivanja romana , Nikola Mišović vredno je promovisao svoj prvenac po školama i bibliotekama širom Srbije, gostujući po mnogim gledanim tv emisijama, poput „ kulturnog mozaika“ na Artu, Grand magazina, kulturno umetničkog programa na Koprenikusu, Staroj Pazovi i drugim medijskim kanalima voljnim da pruže podršku afirmacije talasa mladih stvaroca. Juče je gostovao u srednjoj školi u Rekovcu gde je dočekan uz izuzetno interesovanje mladih naraštaja i svu podršku uprave ove edukativne ustanove. Vredno radi na svom književnom stvaralaštvu i, uz nadu da će pronaći finansijsku potporu, spreman je da svim zainteresovanim izdavačima ponudi svoj novi rukopis. „U pisanju nema slepih ulica“, jedan je od njegovih motoa. Na skepticizam vezan za svoje godine , elokventni autor ima odgovor : “Predrasuda o nemogućnosti zajednice mladosti i stvaralačke sposobnosti plod je indukcije i kao takva sasvim je očekivana, ali i podložna preispitivanju jer nikada ne smemo zaboraviti da izuzeci uvek postoje i da je korišćenje univerzalnih kvantifikatora svi, sve, sva uvek bilo svirepo kažnjavano odstupanjima od monotone učmalosti koja su veoma često popu bumeranga udarala tvorce pravila i ponekad im čak i odnosila živote. Mudrost pojedinca se ne meri brojem leta koje je proživeo, već poukom koja je iz njih izvučena. Isto tako je i sa svim ostalim životnim sferama. Istina, ono što svetluca na prašnjavom drumu najčešće je sitno parče stakla neke slomljene flaše koje svojim sjajem entuzijaste u prolazu nagoni na bespotrebno povijanje u potrazi za dragocenošću sve dok oni ne izgube veru da će je ikad pronaći pa prestanu da se savijaju, ali zaboravljaju da će pronalaz dijamanta višestruko kompenzovati napor svih uzaludnih savijanja.“

Osim pisanja Nikola Mišović je i student Fakulteta za uslužni biznis , aktivno  se bavi sportom. Trenirao je odbojku, boks, kik-boks i na kraju brazilsku džiu-džicu. Smatra da je čovek univerzalno biće čije postojanje obuhvata i duhovnu i materijalnu sferu usled čega pažnju treba posvećivati i umu i telu. Omiljeni domaći pisac mu je Radoje Domanović za kog ima nepresušnu riznicu reči hvale.

„Ono što po mom mišljenju Radoja Domanovića čini svetskom klasom jeste činjenica da je sa izuzetnom sažetošću, kroz svoje tri pripovetke „Vođa“, „Danga“ i „Mrtvo more“ sa hirurškom preciznošću dijagnostikovao uzrok čovečjeg ništavila“, kaže on. Bukovski i Dostojevski takođe su među Nikolinim literarnim miljenicima zajedno sa Viktorom Igom, Umbertom Ekom, Andrićem…

Autor: Mario Badjuk, Life Content
Foto: Miki Jevtović, Life Content