Životna priča Nikole Đurička do sada nepoznata javnosti!

Nikola Đuričko danas je svakako jedan od najuspešnijih, najharizmatičnijih i najduhovitijih srpskih glumaca, ali njegov životni put nije bio nimalo lak. Glumac je jednom prilikom, pre mnogo godina, otvorio dušu i prisetio se svog detinjstva, kao i jedne neprijatne situacije u koju je upao kao klinac.

“Dugo smo bili podstanari, selili smo se trinaest puta. Najduže smo živeli na Vidikovcu, zatim Petlovom brdu, Banovom brdu, u Nušićevoj ulici i na Zelenom vencu. U jednom stanu smo ostali samo nedelju dana. Imali smo nemačkog ovčara Alisu, ali pošto nisu hteli da nas prime u sve stanove sa psom, poklonili smo je prijateljima koji imaju kuću sa dvorištem. Bio sam veoma tužan”, rekao je jednom prilikom za magazin “Huper”.

Đuričko je tada ispričao i da je zamalo nastradao kada je jedan starac pucao na njega i njegove drugove.

“Mnogo sam voleo da se igram na ulici. Izlazio sam ujutru iz kuće i vraćao se tek uveče, prljav i musav. Nisam dolazio kući bez preke potrebe, tek kada bi roditelji počeli da me traže. Bilo je super dok smo živeli na Petlovom brdu. Niske prizemne kuće i okolo livade. Obožavao sam da vozim tricikl koji je na nizbrdici mogao da razvije brzinu i do 20 kilometara na čas. Stariji dečaci su nas vodili preko magistrale da krademo kukuruz. Jednom je neki čiča pucao na nas. Verovatno u vazduh, ali sam pomislio da ćemo izginuti zbog kukuruza”, prepričao je tada ovaj događaj.

1989. godine je upisao srednju dizajnersku školu. Završio je tri godine i upao je u loše društvo. Kada je imao 16 godina, odselio se od roditelja i počeo sam da živi.

“Na drugoj godini dobio sam ulogu u seriji “Otvorena vrata”. Dobijao sam velike honorare, ali sam odlučio da se osamostalim i živim sam. Našao sam jedan mali stan u Srpskih vladara 33. U nekom potkrovlju, živeo sam u stanu od 17 kvadrata, ali je kupatilo bilo veliko, sa kadom u kojoj sam mogao da se ispružim. Tu sam živeo više od godinu dana. Serije mi je poremetila školu. Bilo je teško da uskladim predavanja i snimanja. Zarađivao sam ozbiljan novac od kog sam mogao lepo da živim i finansiram svoju porodicu te 1993. čuvene po inflaciji. Tada sam sve ređe išao na predavanja. Neki profesroi su me razumeli, neki nisu. Upisao sam i treću godinu, ali je poslova bilo sve više. Prestao sam da odlazim na predavanja. Sada mi je žao što nisam završio akademiju, jer smatram da je važno imati diplomu. Tada sam smatrao da je važnije da radim, jer sam želeo da budem glumac, a ne student”, otkrio je Nikola pre nekoliko godina za prestižni magazin.