Zorica Marković: Kačamak za moje goste lično pravim

Zorica Marković hvali svoj restoran "Lepeza": "U Beogradu nema ovakvog mesta, ni što se tiče muzike ni što se tiče hrane, jer se kod mene jede bakina kuhinja! Ono na čemu sam ja odrasla, kuva se u mojoj kuhinji. To su domaća proja i kačamak koji lično kuvam jer to niko na svetu ne radi bolje od mene", kaže pevačica za "Ilustrovanu politiku" i dodaje da će sredinom juna otvoriti i letnju baštu a da će na otvaranju napraviti opštenarodno veselje na kome će besplatno deliti svadbarski kupus, proju i pivo. Markovićeva dodaje da ona uvek pomogne svojim zaposlenima u spremanju đakonija ili čišćenju. Jedini koji je oslobođen ranih kafanskih radova je Zoričin sin Ilija. "Ilija ima dosta obaveza, pogotovo što se priprema da upiše Vojnu diplomatiju, fakultet koji je veoma težak. Ima neki drugi životni put. Mada, njemu je najbitnije da se ja odmorim, zato se osamostalio i olakšao mi mnogo u životu, a najveća pomoć je to što uči, dobro je i normalno dete", hvali majka sina. Zorica je pre nekoliko godina imala operaciju na srcu i ugrađen joj je bajpas. Živi li od tada makar malo mirnije nego ranije? "Čitav život sam tako živela. Legnem u pet, šest a nekad i u osam ujutro, ustanem oko dva posle podne, završim sve obaveze. Ovde prva dođem, a poslednja odem. Opet, neke priče me nerviraju jer ljudi su ljubomorni. Smeštali su mi inspekcije, zatvarali mi kafanu, ali to mi je dobro došlo da se odmorim. Ovde je zaposleno dvadesetoro ljudi koji hrane svoje porodice. Umem ponekad da podviknem ali samo kada su ljudi bezobrazni. Neko misli da ja ovde mlatim pare, ali to nije tačno. Meni je dovoljno da mi danas ostane dve hiljade dinara, da imam za telefonsku dopunu i cigarete, a Ilija za užinu", priča Zorica, odajući da među kolegama baš ima ljubomore zbog njenog uspeha. "Ma svi mi zavide. Jedna koleginica je danima, dok smo radili kafanu, prolazila pored mene, išla je kao u prodavnicu. Ovde sam kopala bagerima, a ona se nije setila da me pozove na kafu. Jednog dana, pošto je susret bio neminovan, pitala me je šta ja to pravim. Odgovorila sam joj: pravim biblioteku, pa ako hoćeš, učlaniću te pošto čitaš Moraviju, Hegela i druge. Ljubomora je baš vidljiva", iskrena je Zorica Marković.

Izvor: “Ilustrovana politika”

Foto: “Ilustrovana politika”