Halid Bešlić za SCANDAL! prvi put o sukobima sa kolegama, sinu, porodici i alkoholizmu!

Halid Bešlić ne krije uzbuđenje pred koncert koji će održati 3 i 4. decembra u Sava centru. Ekskluzivno, u intervjuu za SCANDAL! kaže da se oseća fenomenalno! Pun je pozitivne energije, te jedva čeka da stane pred beogradsku publiku!

“Očekujem pravi spektakl. Imam novu pesmu, pa čekam da vidim šta će reći publika, hoće li to biti pravi hit ili ne. Naravno, pun sam pozitivne energije i nadam se punoj sali, ali i da moja publika ode kući srećna i zadovoljna”!

Koga ste pozvali od kolega na koncert?

“Ne znam zaista ko će sve doći pošto je subota i većina njih radi, svi su pozvani, pa ko bude želeo taj će doći”.

Da li će biti nekih iznenađenja na vašem koncertu ili neki gost iznenađenja?

“Ne, ne, neću ništa da vam otkrivam, pa kada bih rekao, onda ne bi bilo iznenađenje, ali evo čisto malo da znate, biće i kolega koji će pevati sa mnom”.

Kako ste počeli da se bavite estradnim poslom?

“Ma to je sve isto bilo kao i danas, pravo da ti kažem, ali ja sam počeo po kafanama. Pet godina sam pevao po lošijim kafanama, pa sam vremenom prešao u bolje. Sve te bolje kafane imaju i bolju publiku, i onda moraš tome da se prilagođavaš. To je sve bilo u Sarajevu i u okolini Sarajeva”.

Nakon toga ste počeli i po Beogradu da pevate?

“Kada sam malo sazreo, shvatio sam da mogu da snimim ploču, osetio sam to u sebi i snimio sam singl ploču, tada je bila a i b strana. Sećam se, imao sam tri singlice, a potom sam snimio i prvi album “Ta je žena varala me”. To je bila dobra pesma koja se jako brzo prodala. Nakon toga je došla moja prava sudbinska pesma “Neću, neću dijamante”, ona mi je napravila bum. I eto, nakon nje počeo sam svuda da se pojavljujem, na mnogo boljim mestima.

Da li vam je neko pomogao da sve to ostvarite?

“Osoba koja mi je najviše pomogla je Hanka Paldum, kao i turneja s njom. Inače, za sve to je bio kriv njen muž, a ne ona, on me je više poznavao i verovao u mene”.

S kim ste se u to vreme najviše družili od poznatih pevača?

“Sa Šerifom Konjevićem, Harisom Džinovićem, Alenom Islamovićem, Miletom Kitićem, Duškom Kulišom…”

Da li se sa nekima od njih i dan-danas čujete, posećujete?

“Naravno, čujem se sa svima njima i u super smo odnosima. To su zaista jako dobri ljudi i kvalitetni pevači”.

Rekli ste jednom prilikom da vaši roditelji nikako nisu bili za to da se bavite muzikom?

“Bilo je to u vreme kada sam počeo da pevam po nekim birtijama pored puta. Niko od mojih nije voleo da pevam na takvim mestima, pa zbog toga nisu bili za to, samo su hteli da učim školu i da imam zanat“.

Kako ste dokazali roditeljima da možete da uspete kao pevač?

“Ja sam starog mog ubeđivao da sam za pevanje stvoren, a on mi je rekao Radi šta hoćeš, samo nemoj ovde u blizini to to da radiš! Mislio je da ga ne blatim, njima je to bilo poniženje pošto sam potekao iz dobre familije, otac mi je bio šef, a ja pevam u birtiji nekoj, da je bar bio neki hotel, pa i nekako. Međutim, morao sam negde da steknem iskustvo. Zato mi nije bilo bitno gde ću pevati, morao sam negde da naučim da otpevam i do 500 pesama. Ali najvažnije je da sam ja njima dokazao da mogu to sve da postignem”.

Da li su roditelji bili ponosni na vas kada su shvatili kakav ste vi talenat zapravo?

“Naravno, kada su videli da mi to leži i da sam srećan, iz dana u dan su bili sve više ponosni”.

Da li vas je neko razočarao u ovom poslu, da li ste imali neko loše iskustvo sa kolegama?

“Ja ne očekujem ni od koga ništa, pa samim tim ne može niko da me razočara, ali baš niko. Kako bi rekli ljudi iz naroda U se i u svoje kljuse i ništa više“.

Možda vas je neko sabotirao u toku karijere?

“Pa jeste, pokušavali su da me izrade da bi tom nekom bilo bolje, neću nikoga da imenujem, pa ti zato ovako pričam. Obećaju mi nešto i slažu me, toga je često bilo, a ima toga i sada, to su radili menadžeri ili neki ljudi koji mi obećaju neku svirku, pa se naprave ludi, ali dobro, sve je za ljude”.

Imate li neku neostvarenu želju?

“Imam ih više, ali evo jednu da ti kažem, slabo govorim jezike, nisam nijedan dobro naučio, ruski samo malo govorim i pomalo pričam nemački, ali nisam ga savladao iako živim dugo u Nemačkoj, nisam ga učio da ne bih ostao da živim tu”! (smeh)

Imaju li vaši unučići talenat za muziku?

“Uh, mladi su još uvek, ali pravo da ti kažem, unuka mi je jako muzikalna, to se već vidi, skine sama pesmu neku na engleskom i pleše, ali tako dobro ritmički da nemam reči, biće od nje nešto“.

Da li vam je i sin talentovan za muziku?

“Moj sin je jako talentovan, zaista, ali mu ja nisam dozvolio da se bavi ovim poslom jer ne bi bio bolji od mene, u to sam bio siguran”.

Pa zašto sinu niste dali da krene vašim putem?

“Nisam hteo da se bavi ovim poslom jer bi ispalo da je on tatin sin i ima sve na izvolte. Mada, nije ni on toliko ni žudio za tim, hteo je i bubnjeve da svira, ali mu nisam dao, rekao sam ne može, nije to neka sreća“.

Da li ste se pomalo umorili od estradnog života?

“Često mi naiđe takvo osećanje, umoran sam od života stvarno, ali kad se fino odmorim, opet idem dalje, znaš kad najbolje jedeš?! Kad si gladan, a je l’ znaš kad se najbolje odmoriš?! Kad ti se spava”! (smeh)

Pamtite li neke emotivne trenutke sa nastupa, da li ste zaplakali zbog neke pesme?

“Jesam, naravno, kako nisam. Kada se uzbudiš i vidiš koliko te ljudi ceni i voli, to su momenti kada se sav naježiš“!

Šta vas najviše nervira kod kolega i ljudi uopšte?

“Neka nepravda i kad popijem, tada mi baš prorade emocije, umem da budem nezgodan”.

Kako se zdravstveno osećate posle svega što vam se desilo. Da li ste se oporavili od saobraćajne nesreće?

“Hvala Bogu, dobro sam, koliko god mogu, kontrolišem zdravlje, pokušavam da živim urednije. Kada sam u Sarajevu, idem redovno u prirodu, šetam i tako se opuštam, punim energiju zbog puta na kome se umaram”.

Kako gledate na život posle svega toga što vam se desilo?

“Ja sam taj problem rešio u glavi i ostao sam donekle isti, idemo dalje i šta sad, s tim što sam malo hendikepiran, slabije vidim, slabije se krećem u odnosu na pre, ali nije ni to toliko bitno. Ponekad se osećam loše, pa ne mogu dugo da se penjem uz stepenice, mada sam i u tim godinama kada je to normalno, bože moj”.

Izjavili ste da se plašite smrti?

“Nema šta da se plašim, ona će doći, to je jedna pravda, koja mora da se desi”!

Hasan Dudić vam je dosta pomogao oko pesama?

“Jeste, i to baš, on mi je napisao četiri pesme “Ta je žena varala me”, “Ova je pesma samo o njoj” i mnoge druge. On je u to vreme živeo u Sarajevu sa Zlatom Petrović, tada su se oni i uzeli, on mi je pola albuma radio. Hasan je bio većinski autor na tom mom albumu”.

U kakvim ste odnosima sada sa njim?

“Nismo se odavno čuli, on je nešto ljut na mene, vidim po novinama da je nešto izjavljivao, on ima neku svoju furku, ljut je kao što mu se ja ne javljam, a ja ne znam gde mi je glava”.

U kakvim ste odnosima sa Zoricom Brunclik?

“Ona je odlična pevačica, koja ima karijeru veću od mene, a i starija je par godina. Ona i Snežana Đurišić, Sneža mi je čak i bliža, jer je na svim mojim albumima pevala ženske vokale i sa njom sam baš blizak. Mada dobar sam i sa Zoricom isto tako, bio sam joj i na koncertu”.

U kakvim ste odnosima sa Željkom Joksimovićem?

“Super smo, radio mi je pesmu “Miljacka”. Često smo nastupali zajedno, on sa svojim bendom, a ja sa svojim, imali smo jedno desetak koncerata zajedno, super je Željko”!